Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Politika

16.10.2021 u 17:45

Nećemo pristati na pokoravanje bilo kome

Izbori su važni jer je zaokruživanje olovkom jedini miran, demokratski i prihvatljiv način smene vlasti, kaže za „Politiku” Tatjana Macura, kopredsednica Stranke moderne Srbije. Macura najavljuje da će svakako učestvovati na narednim izborima, a naglašava da građani zaslužuju osveženje političke scene kako bi vratili izgubljenu motivaciju da uopšte koriste svoje pravo da biraju. Bila je članica Glavnog odbora pokreta Dosta je bilo. Na izborima 2016. izabrana je za narodnu poslanicu te stranke. U aprilu 2018, iako je objavila da će se kandidovati za predsednicu pokreta, napustila je Dosta je bilo. Na mesto kopredsednice SMS-a izabrana je u decembru 2018. godine, a te godine je pokrenula inicijativu „Mame su zakon”, koja je prerasla u udruženje građana koje se zalaže za bolji položaj žena,

Kultura

12.10.2021 u 17:00

Klasična muzika je puna misterije, kao triler

Volim da nastupam pred ljudima u Srbiji, imam divna sećanja na Beograd, gde sam i ranije gostovao, na ljude i atmosferu. Veoma sam uzbuđen što dolazim i sviram sada prvi put sa svojom suprugom Sarom, takođe violinistikinjom i violistkinjom i želim ovom prilikom da joj pokažem vašu prestonicu, kaže slavni Džulijan Rahlin, violinista, violista i dirigent koji će održati koncert sa Sarom Mekelrevi, večeras u 20 časova, u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu, u organizaciji CEBEF-a. Na programu će biti kompozicije Mocarta, Bartoka, Vijenjavskog, Pendereckog i Prokofjeva. Rahlin je rođen 1974. u Litvaniji, ali se kao trogodišnjak preselio sa porodicom u Beč. Tamo je studirao violinu kod čuvenog Borisa Kušnira, a privatne časove je pohađao kod Pinkasa Cukermana u Njujorku. Uporedo je završio

Politika

11.10.2021 u 21:24

EU nema autoritet za rešenje problema KiM

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Aleksandar Šešelj kaže da privremeni organi u Prištini ne povlače nijedan potez bez saglasnosti mentora sa Zapada. U intervjuu za „Politiku” navodi da poslednji incident s terorističkom Rosu takođe ima podršku zapadnih sila i zato se Albin Kurti tako i ponaša. – Oni koji ga podržavaju mogu i da mu narede da obustavi akcije suprotne Briselskim sporazumima, ali oni to ne žele, već upućuju licemerne pozive za smirivanje obe strane. Do incidenta je došlo isključivo aktivnostima jedne strane, a to su albanski separatisti. Njihov glavni cilj je da pokažu da Srbima nema ni opstanka ni povratka na Kosovo i Metohiju, a za to imaju otvorenu podršku sa Zapada – kaže Aleksandar Šešelj. Koje rešenje kosovskog problema nudi SRS? Srbija mora da

Politika

10.10.2021 u 18:46

Pokret nesvrstanih se vratio u rodno mesto

Beograd je rodno mesto Pokreta nesvrstanih, kaže u razgovoru za „Politiku” ministar spoljnih poslova Srbije Nikola Selaković, najavljujući obeležavanje 60. godišnjice od osnivanja ove organizacije. Ističe da će u znak sećanja na taj događaj naša prestonica biti domaćin komemorativnog skupa, jednog od najvećih ove godine u Evropi. U uslovima pandemije kovida 19 već sada možemo da kažemo da će skup biti veoma uspešan, s potvrđenim prisustvom više od sto delegacija, od kojih će na nivou šefova diplomatija biti više od 40, navodi ministar Selaković. – Prisustvovaće i Nana Akufo Ado, predsednik Gane, jedne od pet država inicijatora osnivanja Pokreta nesvrstanih, zajedno s tadašnjom Jugoslavijom, Indijom, Indonezijom i Egiptom. Obratiće se i predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev, kao

Politika

09.10.2021 u 22:03

Izlazimo na izbore, dosta je zamajavanja

Drugi pasivni bojkot nema smisla i zato, između ostalog, izlazimo na izbore, a na kraju će svi iz bojkot opozicije doći na naše pozicije jer nijedna druga nije realna, kaže lider Dveri Boško Obradović, objašnjavajući odluku o učešću u izbornoj trci, mada nije zadovoljan ni uslovima, ni rezultatima dijaloga. Koliko je na vašu odluku uticalo to što u „papiru” evroparlamentaraca, o kojem, kako su rekli, nema pregovora, nije bilo ni prelaznih vlada, ni duplog uređivanja RTS-a, za šta ste se i vi zalagali? Izlazimo na izbore zato što nam je dosta zamajavanja i od strane vlasti i od strane opozicije. Vlast je prekršila dogovor da će dijalog o izbornim uslovima biti završen šest meseci pre izbora. Bojkot opozicija za godinu dana nije imala niti jednu zajedničku akciju protiv vlasti. Ostalo

Kultura

04.10.2021 u 20:00

Privilegija je služiti umetnosti

Žiri u kojem su radili Bojan Jović, Novica Antić i Zorislav Paunković doneo je odluku da tek ustanovljena nagrada za najbolji dramski prevod sa stranog na srpski jezik „Matilda Trifunović” bude dodeljena Relji Dražiću, književnom prevodiocu i izdavaču iz Novog Sada, za prevod drame „Podnevna zvona” austrijskog autora Hajnca Rudolfa Ungera, objavljen u dvotomnoj knjizi „Švarcmaleri austrijske pozornice” (izdavač „Nojzac”, Novi Sad, 2019). Bio je to povod za razgovor sa Dražićem, kome je ovo priznanje uručeno prošle nedelje u Udruženju književnih prevodilaca Srbije, koje je, zajedno s humanitarnom fondacijom „Hrast”, i utemeljivač nagrade. Prvi ste dobitnik priznanja „Matilda Trifunović”. Kakav je, generalno, vaš odnos prema nagradama? Matildu Trifunović nisam stigao da upoznam.

Kultura

04.10.2021 u 13:38

Nikada nećemo ubiti ljubav, ona je večna

Cenjeni američki antropolog dr Helen Fišer, pored ostalih, autorka je i knjiga „Zašto volimo” i „Anatomija ljubavi”, koje je kod nas objavila „Čigoja štampa”. Ekskluzivno za „Politiku” ova autorka govori o svojim istraživanjima ljubavi, kao i o njenoj evoluciji i hemiji. Skeniranjem ljudskog mozga, zaključila je da kada se zaljubimo, određena područja mozga zasvetle pojačanim protokom krvi. Ove knjige govore i o tome da je romantična strast ugrađena u naš mozak milionima godina evolucije. Dr Helen Fišer jedan je od najistaknutijih antropologa u Americi, a pre nego što je postala profesor istraživač na Univerzitetu „Rutgers”, bila je naučni saradnik u Američkom muzeju prirodne istorije u Njujorku. Trenutno proučava biološke osnove ličnosti i pionir je u ispitivanju neurohemije liderstva

Ekonomija

03.10.2021 u 21:20

Deo novca od MMF-a upotrebićemo za vraćanje dugova

MMF je Srbiji dodelio 627,6 miliona specijalnih prava vučenja čiji je ekvivalent 760 miliona evra. Deo novca ćemo upotrebiti za izmirivanje obaveza koje dospevaju naredne godine. Sredstva mogu da se koriste od 1. januara 2022, a spremamo i zakon o tome koji će se naći na sednici vlade u prvoj polovini oktobra. Reč je o veoma jeftinom novcu, koji je MMF poklonio svim državama članicama kako bi im pomogao usled pandemije virusa korona. Kamata na ova sredstva je 0,05 odsto, tako da ćemo naravno iskoristiti taj novac, kaže u intervjuu za naš list Siniša Mali, ministar finansija. Koliki očekujete da će biti deficit do kraja godine? Da li na nivou plana od 6,9 odsto BDP-a, ili manji? Iako je projektovani deficit za ovu godinu iznosio 6,9 procenata BDP-a, očekujemo da će on sigurno biti

Ekonomija

01.10.2021 u 10:51

Ova godina je godina stabilizacije

Posle teške prošle godine u kojoj je cena nafte pala na istorijski minimum, a prodaja derivata bila praktično prepolovljena zbog pandemije virusa korona, svetske i domaće naftne kompanije su počele polako da se oporavljaju. To pokazuju i njihovi poslovni rezultati za prvih šest meseci ove godine. Ali, još su daleko od trenutka kada mogu da kažu da je kriza ostala iza njih. – Prošle godine je u martu i aprilu prodaja derivata bila i do 50 odsto manja. Ali, uspeli smo da zaustavimo dalji pad i vratimo se na period pre krize. Kakva će situacija biti u narednom periodu, zavisi od kretanja cene nafte na svetskom tržištu, kao i od odnosa ponude i tražnje. Zbog sveukupne situacije sa pandemijom usvajaju se biznis planovi s različitim scenarijima kako bi se prilagodili datim uslovima.

Kultura

29.09.2021 u 20:00

Čista zemlja ‒ mesto blaženstva

Likovna umetnica Đo In Fan (1952) iz Hongkonga, ljubiteljima ove umetnosti poznata i prepoznatljiva po izvanrednim crtežima i slikama na pirinčanom papiru i originalnoj slikarskoj tehnici kombinacije slike i kolaža, još jednom je uspostavila duhovni i likovni most između Honkonga i Pirota, Srbije i Kine – početkom septembra izložbenom postavkom od stotinak slika i skulptura tridesetak kineskih slikara najpre u Galeriji „Čedomir Krstić” u Pirotu, koja je trajala do sredine meseca, nakon čega je preseljena u Vranje. Dela su nastala 2019. godine, posle studijskih obilazaka pedesetak budističkih pećinskih crkava u oblasti Dunhuanga. Slike i skulpturice budističkih božanstava likovni su odgovor kineskih umetnika na doživljaj prizora fresaka sa zidova hramova, likovno, duhovno i filozofsko

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: intervju