Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.13	101.74	101.43
127.07	127.83	127.45

Kultura

04.08.2022 u 20:00

Umetnost posvećena prirodi

Voleo je ljude. Voleo je umetnost, prirodu, životinje. Od podkozaračkog dečačića odgajanog bez roditelja do neobično bogate umetničke biografije u kojoj se nižu uspesi evropskog ranga, Radovan Kragulj je prošao iskustva beogradske Likovne akademije uz podršku Stojana Ćelića i Boška Karanovića. Po ugledu na Hamagučija praktikovao je mecotintu do savršenstva, a svojim ranim radovima dotakao zatamnjenu atmosferu kultne Mediale. Britanski savet mu je dao šansu: bavio se profesurom u Londonu, Mančesteru i na Kembridžu, dok mu je pastoralni, ruralni Vels otkrio čari ekologije. Onda je stigao u Pariz, do Muzeja moderne umetnosti i prestižnih galerija. Svojim instalacijama i performansima posvećenim očuvanju prirode, u Briselu, evropskoj prestonici ‒ simbolu vlasti i moći, nizom upozoravajućih

Kultura

28.07.2022 u 14:12

Igrao je do kraja, dokle god je mogao

Teško je bilo pisati o ljudima iz pozorišta koji su nas poslednjih godina zauvek napustili. Sada je još teže. Cveja mi je bio prijatelj. Bio je voljen i drag mnogima daleko pre mene, ali ja samo tako, o njemu kao prijatelju, mogu da pišem. Mnoge zime proveli smo zajedno razgovarajući uz puno njegove strasti o tome šta je dobro a šta nije u teatru, i mnoga leta, setno lamentirajući da na ovom parčetu zemlje nije sve baš moralo da se dogodi onako kako se dogodilo. Jednom na Jadranu, koji se ovih dana tako često spominje, prišao je Cveji neki ogroman čovek sa izrazitim dalmatinskim naglaskom i širokim osmehom i uzviknuo: „Ko će kome ako ne svoj svome”, zagrlivši ga i izgovorivši u jednom dahu kako je serija „Grlom u jagode” obeležila njegovu mladost. Osim tragedija i mržnji postoji i

Društvo

25.07.2022 u 20:31

Ekskurzije obilazile Beč i Krakov, zaobilazile Mauthauzen i Aušvic

Nastavnici istorije listom podržavaju inicijativu Muzeja žrtava genocida da se obilasci mesta ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti uvrste u obavezne programe đačkih putovanja. Saglasno tvrde i da su žrtve terora, genocida, Holokausta dugo zapostavljana tema, a primećuju da na nju pažnju sporadično skreću dnevnopolitička zbivanja, umesto konstantni sistemski pokušaji da se doprinese razvoju sveopšte kulture sećanja. Najavu prosvetnog vrha da će ideja matične muzejske ustanove u Srbiji odgovorne za negovanje kulture sećanja na žrtve genocida u toku Drugog svetskog rata biti i realizovana neki nastavnici pozdravljaju, drugi sumnjaju da će se išta promeniti, treći podsećaju da, donekle, posete stratištima, gubilištima, spomen-područjima već jesu deo prakse. – To što se odlazeći ministar

Komentari

16.07.2022 u 18:00

Pravoslavna molitva za Rusa u kotorskoj katedrali

Jedan od poslednjih značajnih poznavalaca bokeljske istorije, preselio se u carstvo nebesko. Dr Miroslav Luketić, paštrovski partizan, sovjetski oficir, budvanski publicista, diplomac beogradskog Filozofskog fakulteta koji je doktorirao filozofiju u Pragu na Karlovom univerzitetu, urednik „Paštrovskog almanaha”, veliki patriota i bokeljski entuzijasta. Nakon rata koji je proveo kao partizan u rodnim Paštrovićima kao borac kotorskog primorskog odreda, Miroslav u Beogradu postaje pitomac prve generacije nove Vojne akademije. Odlukom vlade FNRJ odlazi 1945. godine u SSSR, a 1948. uspešno završava Odesko artiljerijsko vojno učilište. U Staljinovoj Rusiji se ženi Ruskinjom i dobija sina, a Titovoj Jugoslaviji se vraća 1957, dve godine nakon što se Nikita Hruščov u Beogradu izvinio Brozu za

Politika

25.06.2022 u 18:42

Kamenovi spoticanja na putu u Jadovno

Velebit, 24. jun 2022. Ja volim Zagreb, od 1981. godine, kada sam bio vojnik u kasarni „Maršal Tito”. Kada sam imao posetu, odsedali smo u hotelu „Dubrovnik”. I od tada, kada god dolazim u Zagreb odsedam u ovom hotelu, koji mi čini boravak komfornim, jer mi je sve pri ruci. Od ove godine ovaj hotel za mene ima i novo značenje – od kada sam pročitao poruku na društvenim mrežama istoričara Milana Radanovića, da 99 odsto Zagrepčana ne zna da je prvi vlasnik hotela pre Drugog svetskog rata bila srpska porodica Milinov. O tome nema podataka u prezentacijama hotela. Svetozar Milinov i njegovi sinovi Vojislav, Đorđe, Kosta i Nikola, ubijeni su u ustaškom logoru Jadovno, Svetozareva supruga Milica ubijena je u ustaškom logoru Slana na Pagu, a jedan izvor pominje i njihovu ćerku takođe

Društvo

22.05.2022 u 16:08

''Povorka sećanja'' povodom završetka filma o dr Zoranu Stankoviću

U Beogradu je danas održana ''Povorka sećanja'' kojom su građani iz više od 25 opština u Republici Srpskoj, Hrvatskoj i Srbiji odali poštu vojnom patologu, doktoru Zoranu Stankoviću (1954-2021). Povorka je ujedno i završna scena dokumentarnog filma ''Svedok'' posvećenog preminulom doktoru, prenosi Tanjug. Građani Vukovara, Gospića, Bratunca i drugih opština krenuli su od Vukovog spomenika do Novog groblja i Aleje zaslužnih građana gde je sahranjen Stanković, a gde su povorku sačekali supruga patologa, njihove dve ćerke i unuci. U povorci su bile porodice stradalih u ratovima na prostoru BiH, Hrvatske i na Kosovu i Metohiji koji su identifikovani zahvaljujući Stankovićevim obdukcionim nalazima. Autor filma ''Svedok'' Denis Bojić rekao je novinarima da je Stanković kao stručnjak

Društvo

18.05.2022 u 09:29

Mihajlović: Nasilje prisutno svuda, podrška ženama obaveza svih

Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović istakla je danas, povodom obeležavanja Dana sećanja na ubijene žene žrtve nasilja, da su ključne saradnja i koordinacija između svih institucija i organizacija kako bi žene i devojčice živele u okruženju sa nultom tolerancijom na sve oblike nasilja. „Prošle nedelje smo u medijima čuli da su izvršena dva femicida u Srbiji u roku od 24 sata. U samo jednom danu ubijena je jedna žena u Barajevu, a druga u okolini Paraćina. Ovo nam samo još jednom pokazuje da se nasilje dešava svuda, ono je sveprisutno i ima ga kako u centru glavnog grada, tako i u ruralnim područjima. Upravo zato je važno da se protiv ovog problema zajedno borimo i kao pojedinci da ne okrećemo glavu kada smo svedoci nasilja, ali i

Politika

01.05.2022 u 10:55

Dačić položio venac na grob Dimitrija Tucovića

Delegacija Socijalističke partije Srbije, koju je predvodio predsednika stranke Ivica Dačić, položila je danas venac na grob Dimitrija Tucovića, povodom obeležavanja 1. maja, Međunarodnog dana rada. Dačić je podsetio da je Dimitrije Tucović bio osnivač srpske socijaldemokratije i naveo da je SPS deo tog istorijskog kontinuiteta. „Sve to govori o dugim tradicijama socijalističkog pokreta, a sastavni deo socijalističke ideje je radnički pokret, odnosno, obeležavanje 1. maja kao socijalističkog i radničkog praznika, koji se slavi svuda u svetu”, kazao je Dačić. Naveo je da Ustav definiše Srbiju kao državu zasnovanu na principima vladavine prava i socijalne pravde, te da je cilj da se stvori društvo u kom će pitanje socijalne pravde biti nešto što se podrazumeva. „Danas su vremena

Kultura

23.03.2022 u 15:55

Koncerti posvećeni Vladi Divljanu u Beogradu i Novom Sadu

Klaviristi Aleksandar Šandorov i Nemanja Nikolić, pod imenom 4 Maljčika, održaće, u ogranizaciji promoterske kuće Long Plej, koncerte 9. maja u novosadskoj Sinagogi, i 10. maja, u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine u Beogradu. Priznati umetnici će, povodom obeležavanja rođendana (10. maj) prerano preminulog Vlade Divljana (1958-2015), dugogodišnjeg prijatelja i saradnika Saše Šandorova, publici predstaviti jedinstven spoj muzike jednog od najznačajnijih stvaralaca na prostoru bivše Jugoslavije, i velikog ruskog kompozitora Sergeja Prokofjeva (1891-1953). Šandorov je sa svojim učenikom i kolegom Nemanjom Nikolićem premijerno izveo uživo ovaj jedinstven program na dva koncerta iste večeri, 30. oktobra 2020. godine u Kolarcu. Dosadašnji zajednički rad 4 Maljčika su prezentovala i kroz

Kultura

15.03.2022 u 20:00

Neodoljivi usamljeni putnik

Džek Keruak (1922–1969) jedan je od onih američkih pisaca koga su njegova mitologizovana biografija s jedne, i slava jednog dela s druge strane, uspele da natkrile u tolikoj meri da ga šira čitalačka javnost prepoznaje isključivo kao najistaknutijeg predstavnika tzv. beat generacije, autora romana „Na putu” (1957), čiji se život prerano završio usled komplikacija izazvanih alkoholom. Keruak je tako zatvoren u prostor nekoliko etiketa, sužen na nekoliko teza. Ove godine, kada slavimo stogodišnjicu Keruakovog rođenja, imamo jedan razlog više da se vratimo njegovom sasvim dilan tomasovskom lirskom senzibilitetu. Premda ga jeste napisao za samo tri nedelje, Keruak provodi punih sedam godina mukotrpno prepravljajući roman „Na putu” koji će doživeti vrtoglavi uspeh, a Keruak biti proglašen

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: sećanje