Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.05	101.66	101.35
127	127.76	127.38

Kultura

09.11.2020 u 12:00

Sećanje na Danku Nikolić

Sve nas koji smo je znali i družili se sa njom duboko je potresla tužna vest iz Praga o smrti novinarke i filmske kritičarke Televizije Beograd u penziji Danke Nikolić. U Kulturnoj rubrici „Politike” kružila je anegdota o podeli žena na novinarke i dame. Danka Nikolić je bila novinarka, ali i neponovljiva dama u beogradskim kulturnim krugovima. Rođena Beograđanka, diplomirala je i magistrirala arheologiju na Beogradskom univerzitetu. Od 1959. godine radila je kao novinar Kulturne rubrike Informativnog programa TV Beograd i kao autorka priloga za „Dokumentarno popodne” iz zlatnih šezdesetih i sedamdesetih godina u kojima su rođeni Bitef, Fest, Beogradski džez festival… Pratila je redovno filmski festival u Puli, izveštavala sa stranih filmskih festivala, na autentičnim arheološkim

Društvo

14.10.2020 u 17:21

Kraljevo se seća nevino postradalih u Drugom svetskom ratu

Pre 79 godina u Kraljevu nemačke okupacione snage uzele su prve taoce, njih 1.736 kojima se zna ime i prezime, koje su potom u noći između 15. i 16. oktobra streljali u znak odmazde zbog ustaničke aktivnosti u okolini grada, odnosno kako bi se terorom deblokirao grad. Dva dana kasnije, te ratne 1941. godine, zarobljena je još jedna velika grupa civila koja je, takođe, streljana na livadi u blizini pruge na mestu gde se danas nalazi memorijalni kompleks „Spomen park” u Kraljevu jednom od prvih gradova u kojem je izvršeno masovno streljanje i za šest dana ubijeno oko 5.000 muškaraca, žena, dece i starijih osoba. Svake godine, 14. oktobra, u Kraljevu se prisećaju svojih nevinih predaka, a ove godine usled pandemije virusa korona to je učinjeno sa manjim brojem zvanica i bez

Kultura

06.10.2020 u 10:00

Emotivna i žustra, uvek je birala put protiv struje

U nizu učestalih odlazaka onih najboljih, sa poslednjim danima ovog septembra, ostali smo bez jedne od najznačajnijih savremenih srpskih umetnica. Tek što je bila nadomak srednjih godina i u momentu svoje pune stvaralačke aktivnosti otišla je Isidora Žebeljan, kompozitor izuzetno bogatog opusa, ubedljivo afirmisanog ne samo kod nas već širom sveta. Bila je kompozitor, profesor na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu, pregalac u oblasti kulture i umetnosti, javna ličnost visokog ugleda i autoriteta. Njeni talenti, stvaralačka energija i opšti intelektualni profil, bili su od velikog značaja za sredinu, za status muzičkog i šireg umetničkog stvaralaštva u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, kao i za naučni i umetnički ugled SANU u široj društvenoj zajednici. Kada je 2006.

Beograd

21.09.2020 u 02:10

Zvezdara obeležava Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti

Povodom 21. septembra, Svetskog dana borbe protiv Alchajmerove bolesti, u 10 časova u zgradi opštine Zvezdara počinje program „Dan nezaboravljanja” koji će se od 11 časova preseliti na plato ispred Opštine. - Volonterski servis Zvezdare tradicionalno, u partnerstvu sa članicama Neformalne mreže za pomoć i podršku porodicama članova obolelim od demencije koje su članice i nacionalne Mreže HumanaS- udruženjima „Hleb života”, „Destigma” i „Okrilje” kao i „Snaga prijateljstva” - Amity i Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest, obeležava Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti, kaže Radmila Urošević, koordinator Volonterskog servisa. Program sadrži aktivnosti koje će, kao i četvorogodišnji rad Neformalne mreže, biti praktične i

Kultura

09.09.2020 u 11:30

Uvek sa humorom do istine

Kada je šezdesetih godina prošlog veka počeo da osvaja i filmsko platno slavni češki reditelj Jirži Mencl (Prag, 23. februar 1938) baveći se domaćim temama odmah je pokazao smisao za komično, poigravanje sa erotikom i seks simbolikom, za precizno procenjene i izvedene montažne rezove i veoma efikasan rad sa glumcima. U domovini su ga još tada nazivali „sladostrasnikom i amoralistom”, a on je ne osvrćući se nastavljao da snima svoje subverzivno satirične, ideološko-politički kritičke, ironično-humane filmove koji su, najčešće inspirisani romanima Bohumila Hrabala, pružali gledaocima celog sveta zadovoljstvo čistog smeha. O Jiržiju Menclu i njegovom majstorstvu u izvlačenju maksimalnog šarma iz jednog kulturnog miljea slavni češki pisac Bohumil Hrabal je govorio da je „veliki

Kultura

26.08.2020 u 11:33

Odlazak dr Marka Popovića – neumornog istraživača srednjovekovne prošlosti

Razotkrivanje srednjovekovne prošlosti Srbije mnogostruko je u vezi sa ličnošću Marka Popovića. Široko obrazovan ne samo u oblasti arheologije već i istorije umetnosti i arhitekture, predstavljao je model posvećenog istraživača. Marko Popović rođen je u Užicu 1944. godine, a školovao se u Beogradu. Prvo zaposlenje dobija u Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, a potom 1976. prelazi u Arheološki institut i u njemu ostaje do odlaska u penziju 2011. godine. Višedecenijska istraživanja Beogradske tvrđave, koja je sprovodio u okviru istoimenog naučnoistraživačkog projekta i dokumentacionog centra pri Arheološkom institutu, čiji je bio osnivač i rukovodilac dugi niz godina, otkrila su brojne detalje razvoja beogradskih fortifikacija od antike do kraja 18. veka, zahvaljujući

Kultura

06.08.2020 u 11:12

Napisao je blizu 2.000 pesama

Legendarni muzičar, najveći hitmejker je u svojoj bogatoj karijeri napisao 1.821 delo, podsetio je „Jutarnji list” povodom smrti Rajka Dujmića, jednog od najpoznatijih muzičara sa prostora Jugoslavije, klavijaturiste „Novih fosila” koji su u vreme ju-roka publiku osvajali pop numerama. Dujmić je rođen u Zagrebu 7. avgusta 1954, gde je završio srednju muzičku školu (smer violina) i apsolvirao na Pedagoškoj akademiji. U „Novim fosilima” bio je od 1976. Na takmičenjima za „Pesmu Evrovizije” kao autor se pojavio tri godine zaredom. „Novi fosili” su 1987. osvojili četvrto mesto s pesmom „Ja sam za ples”, „Srebrna krila” šesto sa pesmom „Mangup”, dok je „Riva” iz Zadra 1989. s pesmom „Rok mi” odnela pobedu. ‒ Kada napišete pesmu i gledate kako je peva desetak hiljada duša… to se, verujem,

Kultura

28.07.2020 u 14:26

Sećanje na Miodraga Sibinovića

Preminuo je Miodrag Sibinović (1937–2020), jedan od naših najboljih slavista, poznavalaca i prevodilaca ruske, beloruske i ukrajinske književnosti, književnik i profesor Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, u penziji. Bio je počasni doktor Moskovskog državnog univerziteta, a radio je i na univerzitetima u Skoplju, Prištini i Novom Sadu. Kao gostujući profesor, predavao je i na Filološkom fakultetu u Kijevu, Karlovom univerzitetu u Pragu i na Institutu za prevođenje Udruženja književnika Gruzije u Tbilisiju. Držao je kurseve iz uvoda u nauku o književnosti, ruske narodne književnosti, stare ruske književnosti, ruske književnosti 18. veka, kao i prve polovine i sredine 19. veka, uvoda u teoriju prevođenja... Profesor Sibinović imao je osoben dar i osećaj za poetske prevode ruske

Kultura

16.07.2020 u 11:33

Njen život bio je muzika

Optimizam i radost krasili su ličnost Darinke Matić Marović (1937–2020), možda je u tome ključ svih uspeha koje je u životu, dugom 83 godine, postigla. To je prvi utisak na vest o smrti velike umetnice. Bila je prva žena dirigent, potom dekan Fakulteta muzičke umetnosti i zatim rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu i to u – pet mandata. Pod njenom palicom kalili su se horovi „Kolegijum muzikum”, „Branko Krsmanović” (sada „Obilić”), Beogradska, Zagrebačka, Skopska filharmonija, orkestar RTS-a... Sarađivala je s operama širom sveta, nastupala na svim meridijanima služeći svojoj najvećoj strasti – muzici. Dirigovala je u četrdesetak zemalja sveta, a toliko je priznanja dobila da ih je nemoguće pobrojati. – U Herceg Novom sam prvi put zaplakala, a u život sam krenula iz

Kultura

06.07.2020 u 18:00

Među rajskim kamelijama

Bila je to moja druga godina u Narodom pozorištu u Beogradu. Moja druga sezona u nacionalnom belom baletu. Obnavlja se originalna postavka „Dame s kamelijama” u koreografiji Lidije Pilipenko. Posle baletskog klasa sišao sam do garderobe da se presvučem i spremim za probu iste predstave. Nisam znao da li sam u podeli „Dame s kamelijama” jer sam nov igrač i, naravno, prednost imaju starije kolege ili igrači koji su duže u ansamblu. Ušao sam u salu za probe i video jednu damu kako mirno sedi – tamnih okruglih naočara za vid, dugih noktiju i prstiju punih nakita. Šarena, dugačka marama oko vrata. Bila je to Lidija Pilipenko, o kojoj sam slušao divne priče. Naša bivša primabalerina, direktorka ansambla Baleta, zaštitni znak Narodnog pozorišta u Beogradu, koreograf... Proba je počela.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: sećanje