Среда, 17.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.74	117.39
	100.75	101.36	101.06
	127.21	127.98	127.59

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: сећање

Култура

09.11.2020 у 12:00

Сећање на Данку Николић

Све нас који смо је знали и дружили се са њом дубоко је потресла тужна вест из Прага о смрти новинарке и филмске критичарке Телевизије Београд у пензији Данке Николић. У Културној рубрици „Политике” кружила је анегдота о подели жена на новинарке и даме. Данка Николић је била новинарка, али и непоновљива дама у београдским културним круговима. Рођена Београђанка, дипломирала је и магистрирала археологију на Београдском универзитету. Од 1959. године радила је као новинар Културне рубрике Информативног програма ТВ Београд и као ауторка прилога за „Документарно поподне” из златних шездесетих и седамдесетих година у којима су рођени Битеф, Фест, Београдски џез фестивал… Пратила је редовно филмски фестивал у Пули, извештавала са страних филмских фестивала, на аутентичним археолошким

Друштво

14.10.2020 у 17:21

Краљево се сећа невино пострадалих у Другом светском рату

Пре 79 година у Краљеву немачке окупационе снаге узеле су прве таоце, њих 1.736 којима се зна име и презиме, које су потом у ноћи између 15. и 16. октобра стрељали у знак одмазде због устаничке активности у околини града, односно како би се терором деблокирао град. Два дана касније, те ратне 1941. године, заробљена је још једна велика група цивила која је, такође, стрељана на ливади у близини пруге на месту где се данас налази меморијални комплекс „Спомен парк” у Краљеву једном од првих градова у којем је извршено масовно стрељање и за шест дана убијено око 5.000 мушкараца, жена, деце и старијих особа. Сваке године, 14. октобра, у Краљеву се присећају својих невиних предака, а ове године услед пандемије вируса корона то је учињено са мањим бројем званица и без

Култура

06.10.2020 у 10:00

Емотивна и жустра, увек је бирала пут против струје

У низу учесталих одлазака оних најбољих, са последњим данима овог септембра, остали смо без једне од најзначајнијих савремених српских уметница. Тек што је била надомак средњих година и у моменту своје пуне стваралачке активности отишла је Исидора Жебељан, композитор изузетно богатог опуса, убедљиво афирмисаног не само код нас већ широм света. Била је композитор, професор на Факултету музичке уметности у Београду, прегалац у области културе и уметности, јавна личност високог угледа и ауторитета. Њени таленти, стваралачка енергија и општи интелектуални профил, били су од великог значаја за средину, за статус музичког и ширег уметничког стваралаштва у Српској академији наука и уметности, као и за научни и уметнички углед САНУ у широј друштвеној заједници. Када је 2006. изабрана за

Београд

21.09.2020 у 02:10

Звездара обележава Светски дан борбе против Алцхајмерове болести

Поводом 21. септембра, Светског дана борбе против Алцхајмерове болести, у 10 часова у згради општине Звездара почиње програм „Дан незаборављања” који ће се од 11 часова преселити на плато испред Општине. - Волонтерски сервис Звездаре традиционално, у партнерству са чланицама Неформалне мреже за помоћ и подршку породицама чланова оболелим од деменције које су чланице и националне Мреже ХуманаС- удружењима „Хлеб живота”, „Дестигма” и „Окриље” као и „Снага пријатељства” - Амитy и Српског удружења за Алцхајмерову болест, обележава Светски дан борбе против Алцхајмерове болести, каже Радмила Урошевић, координатор Волонтерског сервиса. Програм садржи активности које ће, као и четворогодишњи рад Неформалне мреже, бити практичне и

Култура

09.09.2020 у 11:30

Увек са хумором до истине

Када је шездесетих година прошлог века почео да осваја и филмско платно славни чешки редитељ Јиржи Менцл (Праг, 23. фебруар 1938) бавећи се домаћим темама одмах је показао смисао за комично, поигравање са еротиком и секс симболиком, за прецизно процењене и изведене монтажне резове и веома ефикасан рад са глумцима. У домовини су га још тада називали „сладострасником и аморалистом”, а он је не осврћући се настављао да снима своје субверзивно сатиричне, идеолошко-политички критичке, иронично-хумане филмове који су, најчешће инспирисани романима Бохумила Храбала, пружали гледаоцима целог света задовољство чистог смеха. О Јиржију Менцлу и његовом мајсторству у извлачењу максималног шарма из једног културног миљеа славни чешки писац Бохумил Храбал је говорио да је „велики уметник,

Култура

26.08.2020 у 11:33

Одлазак др Марка Поповића – неуморног истраживача средњовековне прошлости

Разоткривање средњовековне прошлости Србије многоструко је у вези са личношћу Марка Поповића. Широко образован не само у области археологије већ и историје уметности и архитектуре, представљао је модел посвећеног истраживача. Марко Поповић рођен је у Ужицу 1944. године, а школовао се у Београду. Прво запослење добија у Заводу за заштиту споменика културе града Београда, а потом 1976. прелази у Археолошки институт и у њему остаје до одласка у пензију 2011. године. Вишедеценијска истраживања Београдске тврђаве, која је спроводио у оквиру истоименог научноистраживачког пројекта и документационог центра при Археолошком институту, чији је био оснивач и руководилац дуги низ година, открила су бројне детаље развоја београдских фортификација од антике до краја 18. века, захваљујући којима је

Култура

06.08.2020 у 11:12

Написао је близу 2.000 песама

Легендарни музичар, највећи хитмејкер је у својој богатој каријери написао 1.821 дело, подсетио је „Јутарњи лист” поводом смрти Рајка Дујмића, једног од најпознатијих музичара са простора Југославије, клавијатуристе „Нових фосила” који су у време ју-рока публику освајали поп нумерама. Дујмић је рођен у Загребу 7. августа 1954, где је завршио средњу музичку школу (смер виолина) и апсолвирао на Педагошкој академији. У „Новим фосилима” био је од 1976. На такмичењима за „Песму Евровизије” као аутор се појавио три године заредом. „Нови фосили” су 1987. освојили четврто место с песмом „Ја сам за плес”, „Сребрна крила” шесто са песмом „Мангуп”, док је „Рива” из Задра 1989. с песмом „Рок ми” однела победу. ‒ Kада напишете песму и гледате како је пева десетак хиљада душа… то се, верујем,

Култура

28.07.2020 у 14:26

Сећање на Миодрага Сибиновића

Преминуо је Миодраг Сибиновић (1937–2020), један од наших најбољих слависта, познавалаца и преводилаца руске, белоруске и украјинске књижевности, књижевник и професор Филолошког факултета Универзитета у Београду, у пензији. Био је почасни доктор Московског државног универзитета, а радио је и на универзитетима у Скопљу, Приштини и Новом Саду. Као гостујући професор, предавао је и на Филолошком факултету у Кијеву, Карловом универзитету у Прагу и на Институту за превођење Удружења књижевника Грузије у Тбилисију. Држао је курсеве из увода у науку о књижевности, руске народне књижевности, старе руске књижевности, руске књижевности 18. века, као и прве половине и средине 19. века, увода у теорију превођења... Професор Сибиновић имао је особен дар и осећај за поетске преводе руске поезије 18.

Култура

16.07.2020 у 11:33

Њен живот био је музика

Оптимизaм и радост красили су личност Даринке Матић Маровић (1937–2020), можда је у томе кључ свих успеха које је у животу, дугом 83 године, постигла. То је први утисак на вест о смрти велике уметнице. Била је прва жена диригент, потом декан Факултета музичке уметности и затим ректор Универзитета уметности у Београду и то у – пет мандата. Под њеном палицом калили су се хорови „Колегијум музикум”, „Бранко Крсмановић” (сада „Обилић”), Београдска, Загребачка, Скопска филхармонија, оркестар РТС-а... Сарађивала је с операма широм света, наступала на свим меридијанима служећи својој највећој страсти – музици. Дириговала је у четрдесетак земаља света, а толико је признања добила да их је немогуће побројати. – У Херцег Новом сам први пут заплакала, а у живот сам кренула из Котора.

Култура

06.07.2020 у 18:00

Међу рајским камелијама

Била је то моја друга година у Народом позоришту у Београду. Моја друга сезона у националном белом балету. Обнавља се оригинална поставка „Даме с камелијама” у кореографији Лидије Пилипенко. После балетског класа сишао сам до гардеробе да се пресвучем и спремим за пробу исте представе. Нисам знао да ли сам у подели „Даме с камелијама” јер сам нов играч и, наравно, предност имају старије колеге или играчи који су дуже у ансамблу. Ушао сам у салу за пробе и видео једну даму како мирно седи – тамних округлих наочара за вид, дугих ноктију и прстију пуних накита. Шарена, дугачка марама око врата. Била је то Лидија Пилипенко, о којој сам слушао дивне приче. Наша бивша примабалерина, директорка ансамбла Балета, заштитни знак Народног позоришта у Београду, кореограф... Проба је почела.

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

17.06.2026 у 17:02

Јужна Кореја тражи од Трампа мирно решење питања Северне Кореје

17.06.2026 у 17:01

Избори за Руску Думу од 18. до 20. септембра

17.06.2026 у 17:00

Амбуланта у Косовској Каменици поново ради после блокаде

17.06.2026 у 16:55

Украјина ће моћи да производи сопствене далекометне ракете

17.06.2026 у 16:53

Венс: САД траже објављивање текста споразума са Ираном већ данас

17.06.2026 у 16:52

Процес у Приштини: случај Чепкеновић без иједног медицинског вештачења