Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Društvo

16.08.2022 u 18:00

Imunoterapija brzo blokira alergiju

Leto je vreme kada su alergeni polena korova najizraženiji. Među njima najpoznatiji su poleni ambrozije i artemisije. Pored polena korova, prisutne su i grinje, koje su zastupljene tokom cele godine. Zbog ovih raznih alergena, veliki broj ljudi se ovih dana žali na kijanje, curenje nosa, zapušen nos, svrab u očima i nosu, grebanje u grlu... Uz to, kod nekih su prisutni i simptomi donjih disajnih puteva kao što su kašalj, otežano disanje, sviranje u grudima, kratak dah... Osobe koje imaju simptome alergijskog rinitisa često se žale i na loš san, nervozu, razdražljivost, slabu koncentraciju i malaksalost. Pored simptoma koje izazivaju u disajnim putevima, alergije mogu biti uzrok promena na koži, poput svraba, crvenila, ekcema, koprivnjače, ali mogu izazvati i probleme u digestivnom

Zdravlje

03.08.2021 u 16:39

Lečenje parodontopatije sprečava gubitak zuba

Jedan od najčešćih problema koji ljude dovodi u stomatološku ordinaciju jeste parodontopatija. Reč je o bolesti potpornog aparata zuba. Najčešće se javlja kod pacijenata koji načelno loše održavaju oralnu higijenu. Na početku bolest protiče bez simptoma. Tek kada uzme maha, što znači da pacijent primeti krvarenje u ustima, naročito posle pranja zuba, bolest je već uznapredovala. Po pravilu, pacijenti često tome ne pridaju veliki značaj. Kako ističe dr Srba Petrov, specijalista oralne hirurgije, kod tih pacijenata je oralna higijena uglavnom na niskom nivou, a samim tim postoji i dosta karioznih lezija u ustima. – Takvi pacijenti se obično javljaju zbog bolova od karioznih zuba, a ne zbog parodontopatije koja uzima maha. Stomatolog prilikom saniranja karioznih lezija ukaže pacijentima na

Zdravlje

27.07.2021 u 19:30

Vrućina može da doprinese zapušenju arterija nogu i ruku

Lekari Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije imali su ovog meseca pune ruke posla jer su zbrinuli veliki broj pacijenata koji su u bolnicu stigli kao hitni slučajevi i kojima je život visio o koncu. Samo od osmog do 13. jula u ovoj klinici su urađene 22 hitne vaskularne operacije: osam simptomatskih i rupturiranih aneurizmi trbušne aorte, jedna diskecija grudne aorte, četiri simptomatske karotidne stenoze i kod pacijenata iz bolnice „Sveti Sava” sedam akutnih zapušenja arterija nogu i ruku i tri povrede krvnih sudova. Ovi problemi su uglavnom nastali kao posledica visokih temperatura. Ljudima nije jasno zbog čega dolazi do ovih problema, mnogi pacijenti nikada ranije nisu ni čuli da mogu imati velike probleme zbog zapušavanja arterija nogu i

Zdravlje

20.07.2021 u 13:29

Pucanje aneurizmi može da se predupredi

U Institutu za kardiovaskularne bolesti ,,Dedinje” zvanično je počeo da radi Centar za vaskularna oboljenja mozga, gde se leče sva oboljenja krvnih sudova na mozgu i kičmenoj moždini. Najčešći problemi, koje bi trebalo hitno rešavati, jesu problemi s aneurizmama. Kako ističe interventni neuroradiolog dr Slobodan Ćulafić, načelnik ovog centra, moždane ili intrakranijalne aneurizme predstavljaju vrećasta proširenja krvnih sudova mozga, koja se najčešće javljaju u predelu račve krvnih sudova baze mozga. Pacijenti obično ne znaju da imaju aneurizmu i slučajno je otkriju, pa je zato jako bitno na vreme prepoznati simptome ovog problema, koji ponekad ne budu izraženi. Tada se javljaju pad kapka, glavobolja ili pojava duplih slika. Ukoliko je aneurizma lokalizovana u zadnjoj cirkulaciji, može

Društvo

19.05.2021 u 11:56

Zbog dijabetesa svakih 20 sekundi u svetu neko izgubi nogu

Svako je jednom u životu imao ranu na koži, bilo od povrede, ujeda insekta ili životinje, operacije... Takve rane obično brzo zarastu i ne ostavljaju veće posledice u vidu ožiljaka ili funkcionalnih poremećaja. Međutim, hronične rane predstavljaju veći problem i ima ih veliki broj osoba u svetu. U takve rane se ubrajaju sva oštećenja kože koja ne zarastaju u periodu do tri meseca od nastanka problema. U više od 90 odsto slučajeva hronične rane su locirane na donjim ekstremitetima. Prim. dr Srećko Bosić, hirurg i predsednik Srpskog udruženja za lečenje rana, objašnjava da je rana zapravo oštećenje kože, najvećeg organa ljudskog tela. Najčešće sama rana nije lokalni problem, što se vidi na primeru povrede stopala dijabetičara ili pucanja proširene vene na potkolenici. Mnoga oboljenja

Zdravlje

02.02.2021 u 18:00

Jedan od 150 zaraženih virusom Zapadnog Nila ima tešku formu bolesti

Virusu Zapadnog Nila proteklih godina se nije pridavalo mnogo pažnje, da bi ova bolest izbila u prvi plan kada se saznalo da je poznata glumica Mira Furlan preminula od posledica ovog oboljenja. Profesor dr Dragan Delić, infektolog, ističe da je ovaj RNK virus dokazan daleke 1937. godine u krvi jedne bolesnice koja je živela u dolini Zapadnog Nila (Uganda). Kasnijim istraživanjima dokazano je da je to primarno bolest životinja (zoonoza) i da je utvrđena kod više od 300 različitih ptica, slepih miševa, mačaka, pasa, konja, koza, goveda, zečeva, rakuna, veverica, jelena, lama, kamila, žaba, aligatora... Ova infekcija, posebno kod ptica, najčešće je asimptomatskog i dugotrajnog toka što omogućuje komarcima, a mnogo ređe krpeljima, da sisanjem krvi prenose infekciju na ljude.

Zdravlje

29.09.2020 u 18:00

Sve mlađi ljudi imaju probleme sa srcem

Bolesti srca i krvnih sudova vodeći su uzrok smrtnosti u svetu. Srbija, nažalost, ne zaostaje za svetskom statistikom, jer je praktično svaki drugi uzrok smrtnog ishoda posledica oboljenja srca i krvnih sudova. Podatak koji, takođe, zabrinjava jeste da se starosna granica pacijenta koji obolevaju od akutnog infarkta miokarda pomera ka mlađem životnom dobu. Na ove podatke posebno danas treba upozoriti, jer se u celom svetu obeležava Svetski dan srca. Stručnjaci upozoravaju da veliki uticaj na zakrčenje krvnih sudova ima proces ateroskleroze. Dr Aleksandra Milošević (Foto: lična arhiva) Kako objašnjava dr Aleksandra Milošević, kardiolog u Kliničkom centru Srbije, ateroskleroza predstavlja hronični proces koji se karakteriše nakupljanjem lipida-holesterola, kalcijuma i

Zdravlje

15.09.2020 u 18:00

Iscrpljenost i umor ukazuju na blagu depresiju

Epidemija kovida 19 ove godine dramatično je promenila naše živote, a veliki broj ljudi se oseća uplašeno i nesigurno. Ubrzan tempo života i informacione tehnologije koje su dovele do toga da čovek danas u jednom danu primi više informacija nego što su ljudi u prošlosti dobijali i za 365 dana, velika diferenciranost životnih uloga i svakodnevni stresovi, samo su neki od uzroka koji dovode do raznih psihičkih poremećaja, a najčešće depresije. Neudate žene ređe ispoljavaju depresivni poremećaj nego udate, dok neoženjeni muškarci češće obolevaju od depresije nego oni koji imaju suprugu Svetska zdravstvena organizacija (SZO) ovu 2020. godinu već deceniju i po najavljuje kao godinu u kojoj će depresija u svetu postati drugi po redu uzrok onesposobljenosti ljudi. Pojavom kovida 19,

Zdravlje

18.08.2020 u 18:00

Magnetna rezonanca „ne zrači” a skraćuje put do dijagnoze

(Foto: lična arhiva) Neuroradiologija predstavlja deo radiologije koja se bavi dijagnostikom oboljenja centralnog nervnog sistema. Snimanje mozga i kičmene moždine dugo je tehnički bilo neizvodljivo sve dok sedamdesetih godina prošlog veka nije došlo je do revolucionarnog otkrića dve nove tehnike pregleda. Kompjuterizovana tomografija ili skener zasniva se na odavno poznatoj tehnici jonizujućeg, RTG zračenja. S druge strane, magnetna rezonanca (MR) zasnovana je na detekciji promene takozvanog spina atoma vodonika u jakom magnetnom polju, pa je kao potpuno nova i neistražena tehnika ušla u redovnu upotrebu znatno kasnije. Obe ove tehnike, naročito MR, koja se danas smatra zlatnim standardom u dijagnostici i praćenju oboljenja centralnog nervnog sistema, omogućile su veliki pomak u detekciji

Zdravlje

11.08.2020 u 18:00

Srce propada i kada ne boli

Kardiovaskularne bolesti su ubica broj jedan u Srbiji, a problem sa kojima se ovi pacijenti susreću je u vezi sa takozvanim aortnim zaliskom. Reč je o trolisnoj vezivno-tkivnoj strukturi koja se nalazi između leve komore srca i aorte, najvećeg krvnog suda. On se otvara u fazi izbacivanja krvi iz srca, a zatvara tokom opuštanja srčanog mišića i funkcioniše kao ventil koji omogućava jednosmeran tok krvi kroz aortu. Dva osnovna i najčešća oboljenja aortnog zaliska su njegovo suženje ili stenoza, odnosno popuštanje ili aortna insuficijencija. Dr Ivan Stojanović (Foto: lična arhiva) Kako naglašava profesor dr Ivan Stojanović, kardiohirurg i načelnik Centra za minimalno invazivnu hirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje”, uzrok aortne stenoze je

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: konzilijum