Opasni „nevidljivi” infarkt creva

„Nevidljivi” infarkt creva ili akutna mezenterijalna ishemija, predstavlja urgentno po život opasno stanje uzrokovano prekidom dotoka krvi u creva. Ukoliko se ovaj problem ne prepozna i ne leči odmah, dovodi do odumiranja tkiva creva (nekroze) i smrtnog ishoda.

Profesor dr Krstina Doklestić Vasiljev, profesor na Katedri hirurgija s anesteziologijom Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, hirurg Klinike za urgentnu hirurgiju UKCS, predsednica Srpskog udruženja za urgentnu hirurgiju (SUUH), ističe da kod prekida krvotoka, mikroskopske promene nastaju već posle pet minuta, a ireverzibilno, trajno i nepopravljivo oštećenje creva nastaje posle šest sati.

– „Nevidljivim” se naziva jer su početni simptomi i znaci često nespecifični, a standardni pregledi (poput običnog ultrazvuka) ne moraju odmah pokazati jasne znake oštećenja. Problem nastaje iz nekoliko razloga. Akutna ishemija creva zbog akutne opstrukcije krvotoka nastaje u slučaju embolije ili tromboze gornje mezenterične arterije ili tromboza gornje mezenterične vene. Izuzetno teška neokluzivna forma nastaje kod teških sistemskih poremećaja u stanjima šoka, sepse ili traume. Postoji i hronična forma, intestinalna angina, kada se javi dugotrajni, postepeni prekid krvotoka u sklopu kojeg se razviju kompezatorni mehanizmi. Glavni faktori rizika koji utiču na to da se ovaj problem javi mogu da se spreče, zato što su povezani sa različitim stanjima i udruženim bolestima. Pre svega to su srčana oboljenja kao što je atrijalna fibrilacija (treperenje pretkomora), jer ugrušak iz srca putuje i zapušava arterije creva. Nedavni srčani udar može oslabiti srce ili stvoriti ugruške u srčanim šupljinama. U faktore rizika spadaju i srčana slabost i bolesti srčanih zalistaka. Ateroskleroza postepeno sužava lumen krvnog suda, a ako imate problema sa cirkulacijom u nogama, rizik od problema u trbuhu je znatno veći. Pušenje cigareta direktno oštećuje zidove arterija i ubrzava proces ateroskleroze, dok visok krvni pritisak i holesterol dugoročno uništavaju elastičnost i prohodnost krvnih sudova. Tu su i starost preko 60 godina, poremećaji zgrušavanja krvi (trombofilije), nedavne velike operacije ili hospitalizacije, i to posebno kardiohirurške i velike abdominalne operacije. I dijabetes i gojaznost nose veći rizik za pojavu ovog problema. Specifični „okidači” kod kritično bolesnih pacijenata mogu biti šok i ekstremno nizak pritisak, kao i određeni lekovi – dodala je dr Doklesić Vasiljev.

Naša sagovornica naglašava da kod akutne mezenterijalne ishemije dominira iznenadan i veoma jak bol u stomaku, pa se dešava da pacijent vrišti od bolova, a da mu je trbuh na dodir mekan. U kasnijoj fazi, bol može i da se smanji, a dominira aspekt teškog nepomičnog pacijenta sa lošim vitalnim parametrima. Tada su šanse za spasavanje male. Sa druge strane, kod hronične forme-intestinalne angine – bolovi i nelagoda u trbuhu se najčešće javljaju posle jela.

– Važno je infarkt creva prepoznati i lečiti u prvim satima od nastanka. Klinička slika je nekada nejasna i manje iskusnim lekarima. Nakon razgovora sa pacijentom i kliničkog pregleda, zlatni standard za postavljenje dijagnoze je skener - kompjuterizovana tomografija. Laboratorijski rezultati takođe ukazuju na akutno stanje. Ukoliko osetite jak bol u trbuhu, koji ne prestaje, odmah se javite u najbližu bolnicu. Kod sumnje na infarkt creva, svaki sat je presudan. Zato se u medicine koristi termin „zlatni sat”, da se naglasi važnost ranog lečenja kod urgentnih stanja – navodi dr Doklesić Vasiljev.

Lečenje je urgentno, kompleksno, multidisciplinarno i isključivo bolničko i podrazumeva intervencije za uspostavljanje krvotoka i one na crevima.

– Primenjuje se medikamentna terapija: niskomolekulatni heparin, antibiotici, antifibrinolitici. Sprovode se endovaskularne ili otvorene vaskularne hirurške procedure za otpušavanja krvnog suda. Neophodna je abdominalna hirurgija za uklanjanje ireverzibilnih oštećenje creva. Ako je deo creva već odumro, taj segment se mora odstraniti. Plan lečenja zavisi od obima oštećenja creva i kompleksnosti rekonstrukcije krvnih sudova. Boravak u bolnici traje prosečno od pet do 10 dana, ali potpuni oporavak može trajati nedeljama. Najteže komplikacije su sepsa, otkazivanje organa, sindrom kratkog creva i ponovna ishemija. Ukoliko dođe do masivnog gubitka creva nije moguće spasiti pacijenata. To se najčešće dešava kada je pogođen početni deo arterije AMS, a pacijent se kasno javi lekaru – rekla je naša sagovornica.

Ako osnovni uzrok (poput srčane aritmije ili ateroskleroze) nije pod kontrolom, postoji značajan rizik od ponovnog stvaranja ugruška i novog infarkta creva. Zato je veoma važno voditi računa, dodaje naša sagovornica, o svim udruženim bolestima, redovno uzimati terapiju i ići na kontrole kod lekara. Ponavljane operacije u trbuhu i na tankom crevu nekada su nemoguće ili nose veliki rizik za pacijenta. U mere prevencije spadaju kontrola srčanih oboljenja, lečenje aritmija, zdrava ishrana, smanjenje holesterola i regulacija krvnog pritiska, prestanak pušenja koje direktno oštećuje krvne sudove, kao i uzimanje lekova protiv zgrušavanja krvi ako su propisani.