Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Beograd

28.01.2022 u 11:40

Zemlja smeća ili sreće

Ambijent u koji razmešta dela za slikarku Tatjanu Milošević važan je koliko za čoveka ognjište. Zbog toga ona publiku upućuje, osim na svoje stvaralaštvo, i na prostor u kome na umetnički način interveniše. Pokreće i pitanja koja se tiču našeg staništa i ekologije. Zajedno sa njenim platnima i radovima na papiru, različitih dimenzija, tehnika i motiva, pod krov kuće u Venizelosovoj ulici 31 umetnica je unela i zanimljivu priču o prohujalom dobu. – Ova kuća je sama po sebi izložba. Kada sam prvi put prešla prag, želela sam da se setim Vlade Ilića, prvog gradonačelnika Beograda. Ovo je bio njegov dom – kaže Miloševićeva. Zbog toga izložba „Zemlja smeća ili sreće” nije zamišljena kao klasična, već autorka pruža mogućnost da se prati trag vremena. – Naziv izložbe je paradigma doba u

Beograd

25.01.2022 u 18:15

Zimska bajka na izlozima i prozorima

Mraz je majstor za šaranje po staklu. I pahulje su tome vične. Mana je samo što prirodna dekoracija kratko traje i narudžbe nisu moguće. Iz želje da se zadrže idilične slike na prozorima i izlozima, počelo je njihovo oblačenje. Ovog kreativnog posla prihvatila se likovna umetnica i grafička dizajnerka Jelena Ćosić. Na poseban način, ona stvara bajke na staklu. Posmatraču njeno crtanje, bojenje i pisanje liči na igru, a to je ozbiljan zadatak. O detaljima se vodi računa, pa brzina nije vrlina. Jelena u januaru danonoćno radi. – Staklo je za mene kao slikarsko platno. Koristim četkicu i akrilne boje na bazi vode jer se brzo suše, a dobro mi dođu i kvalitetnije tempere. Greške mogu da se isprave upotrebom gumice koja ne grebe staklo. Pri ruci mi je i sunđer, da operem ono što mi se ne

Kultura

24.01.2022 u 20:00

Vajarska moć palca Ameriga Tota

Pečuj – Susret sa skulpturama i keramikom Ameriga Tota (1909–1984), poznatog mađarskog vajara, koji je deo radnog veka proveo u Italiji, bio je dirljiv već na prvi pogled, tokom nedavnog obilaska kolekcije moderne mađarske umetnosti Muzeja Janusa Panonijusa u Pečuju. Osim obimnog stvaralačkog opusa, realizovanog u svetu, Amerigo Tot je ostavio iza sebe živopisnu životnu priču koju retko koji književni ili filmski junak ima. Potekao je iz seoske porodice koja je živela u Fehervarčurgu u Austrougarskoj, a rođen je kao Imre Tot 27. septembra 1909. u vinogradu. Posle Prvog svetskog rata studirao je na Akademiji primenjenih umetnost između 1926. i 1928. Saznavši za Bauhaus pokret u Desauu u Nemačkoj, postaje njihov učenik 1930. i stiče znanje od poznatih profesora i umetnika kao što su Lajonel

Kultura

05.01.2022 u 14:33

U KONKURENCIJI ZA „POLITIKINU” NAGRADU ZA NAJBOLjU IZLOŽBU U 2021. GODINI

UROŠ ĐURIĆ, „Stanje stvari”, Galerija “Reflektor”, Užice DRAGANA ŽAREVAC, „Prošireno prisustvo/Otelovljeni arhiv”, Galerija –legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića/MSU IVANA IVKOVIĆ, „Posle vas”, Salon Muzeja savremene umetnosti Beograd TANjA OSTOJIĆ, „Mis(s)placed Woman?”, Galerija „Poodrum“ Kulturnog centra Beograda, Nova galerija vizuelnih umetnosti i CZKD

Kultura

28.12.2021 u 15:10

Praznik zenitizma u prestoničkom Narodnom muzeju

Večeras od 19 do 20 sati, a pred sam kraj godine u prestoničkom Narodnom muzeju, u njegovoj Velikoj sali na programu je praznik zenitizma. Upravo u to vreme biće svečano otvorena izložba „Zenitistima celog sveta. Iz zaostavštine Ljubomira Micića u Narodnom muzeju u Beogradu”, poslednji događaj kojim se u 2021. obeležava sto godina od objavljivanja prvog broja časopisa „Zenit” (Zagreb, 1. februar 1921) i pokretanja prvog avangardnog jugoslovenskog pokreta zenitizma. Pred publikom će biti umetnička dela i raznovrsna dokumentarna građa, originalna izdanja pomenutog časopisa, pisma, fotografije, glasila evropske avangarde i druge publikacije. Reč je o bogatstvu koje je ostalo iza ovog pisca, kritičara, prevodioca, tvorca „Zenita” i glavnog ideologa i propagatora ideja zenitizma, a čiji je

Kultura

27.12.2021 u 20:00

Muzika je nedokučiva misterija

Svaki koncert je važan, svaki novi susret sa publikom prilika da prikažemo deo svog stvaralaštva, ali i veliki deo tradicije. U ovom slučaju moderni zvuk srpske tradicije. Nastup u Dubaiju imao je posebnu težinu, jer je u pitanju vrsta državne olimpijade. Svaka zemlja na ovakvim izložbama, kakva je „Ekspo 2020” izlaže najbolje što ima: od inovatora, privrednika, stvaralaca raznih profila, do najlepšeg lica svoje nacije, a to su kultura i tradicija. Ovako je nedavno za „Politiku” govorio Slobodan Trkulja, kompozitor, pevač i multiinstrumentalista, u suncem okupanom Dubaiju neposredno posle premijernog izvođenja jedinstvenog muzičko-scenskog spektakla „Ratnici svetla”, koji je privukao veliki broj inostrane publike pod svodovima velelepnog kompleksa jedinstvene svetske izložbe koja je u

Kultura

24.12.2021 u 12:25

Čukarički likovni salon

U Galeriji ’73 do 12. januara 2022. trajaće 34. Čukarički likovni salon, tradicionalna umetnička manifestacija koja se održava već duže od tri decenije. Namera organizatora ove izložbe jeste da jedanput godišnje okupi odabrane likovne umetnike. Kao i prethodnih godina, umetnici izlažu po pozivu članova Umetničkog saveta galerije, ove godine njih 24: Adam Pantić, Ana Cerović, Anđela Mujčić, Branka Kuzmanović, Bratislav Radovanović, Vida Stanisavac, Vladimir Sekulić, Vladislava Krstić, Goran Jović, Dušan Petrović, Đorđe Čpajak, Zdravko Joksimović, Zoran Banović, Ivona Pleskonja, Jovanka Stanojević, Maja Obradović, Marko Lađušić, Milena Maksimović, Nevena Popović Kovačević, Milorad Stajčić, Nevenka Stojsavljević, Nikola Velicki, Nikola Kolja Božović i Ranka Radovanović. Ove godine ova

Kultura

23.12.2021 u 10:55

U KONKURENCIJI ZA „POLITIKINU” NAGRADU ZA NAJBOLjU IZLOŽBU U 2021. GODINI

VLADAN RADOVANOVIĆ, „A galaksija okolo sija” Hala 4 Beogradskog sajma IGOR ANTIĆ, „Pozicioniranje 2” Prodajna galerija Beograd LANA VASILjEVIĆ, „Prećutni dogovor” Umetnička galerija “Nadežda Petrović”, Čačak UROŠ ĐURIĆ, „Stanje stvari” Galerija “Reflektor”, Užice DRAGANA ŽAREVAC, „Prošireno prisustvo/Otelovljeni arhiv” Galerija –legat Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića/MSUB IVANA IVKOVIĆ, „Posle vas” Salon Muzeja savremene umetnosti Beograd NEMANjA NIKOLIĆ, „Ritam varijacije” Galerija “Rima”, Beograd TANjA OSTOJIĆ, „Mis(s)placed Woman?” Galerija „Poodrum” Kulturnog centra Beograda, Nova galerija vizuelnih umetnosti i

Kultura

22.12.2021 u 18:15

Život bez kompromisa

Danas, na pragu zrelosti, mogu prihvatiti filozofsko mišljenje da je umetnost čulni pristup istini. Balet nije samo lepršava bajka, ugodnost prijatne večeri posmatranja, balet je najkompleksnija sinteza umetnosti, možda zato i najteža, govorila je svojevremeno Jelena Šantić (1944‒2000), baletska umetnica i aktivistkinja. Na njen bogat stvaralački i humanitrani rad podseća nas upravo objavljena knjiga pod naslovom „Život bez kompromisa za umetnost i mir ‒ Jelena Šantić: eseji, zapisi, komentari”, koju je priredila Amra Latifić, a predstavljena je nedavno u Legatu „Josip Slavenski” u Beogradu, na festivalu BUNT 9.0. Naslovnica knjige Ovo izdanje koje su objavile Grupa 484 i Fondacija Jelene Šantić, osvetljava svestranu ličnost ove velike umetnice, predstavljajući je i kao

Kultura

22.12.2021 u 21:01

Slike smrti i smrt slike

Poznati umetnik Mladen Stilinović rekao je jednom prilikom da je „problem zapadnog umetnika u tome što previše radi, a problem istočnog umetnika što previše misli”. Između ta dva pola, između estetike i koncepta, perspektivni Mladen Miljanović (Zenica, 1981) smestio je sadržaj svoje izložbe „Smrt (na) ekranu”, koja se održava u salonu Muzeja savremene umetnosti u Beogradu do kraja januara (kustos Mišela Blanuša). Reč je o umetniku koji je, između ostalog, poznat ovdašnjoj publici po izložbi „Vrt uživanja”, održanoj u Kulturnom centru Beograda (2014), a prethodno i u paviljonu Bosne i Hercegovine na Bijenalu u Veneciji. Mladen Miljanović ima specifičnu biografiju za jednog umetnika. Pohađao je Vojnu školu rezervnih oficira u Doboju, a potom je radio u klesarskoj radionici na izradi

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: umetnici