„Stvari vibrantne” o našim avangardistima

Stvaraoci o kojima je reč jesu oni markantni pojedinci čiji se umetički rad dešavao u periodu istorijskih avangardi, oni koji su, suprotstavljajući se modernističkom modelu sagledavanja umetnosti u odnosu prema realnom životu, uvodili nove pristupe u kojima se umetnost i život izjednačavaju. To su umetnici poput Vana Bora, Milana Dedinca, Rastka Petrovića, Marka Ristića, kao i oni iz kasnijeg perioda šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka – Leonid Šejka, Ivan Tabaković, Milica Zorić Čolaković i Miroljub Todorović. Oni će posredstvom svojih dela, ali pre svega obilja ličnih predmeta, arhivskih dokumenata i dokumentarnog materijala biti pred očima posetilaca Legata Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića (MSUB) sve do 6. juna na izložbi „Stvari vibrantne – stvari svečane”.

Suočeni jedni naspram drugih – ravnopravan broj umetničkih radova i predmeta koji predstavljaju dokumentarne metapodatke o njima i njihovim autorima – a po zamisli kustosa Senke Ristivojević i Miroslava Karića, otvoriće neke nove puteve za tumačenje komplikovanog sazvežđa naših avangardista.

Izložba je nazvana prema jednom citatu pronađenom među Šejkinim beleškama, a kako nam objašnjavaju kustosi, to je priča o umetnicima, njihovoj umetnosti ali i svakodnevici, o njihovim pokušajima da načine promene u društvu, o njihovom protestu koji bi vodio ka svetu konačno pogodnom za život (Andre Breton). Do ideje da se ovaj raritetan materijal predstavi kroz scenografski maštovito osmišljenu postavku došlo je spontano.

– Prilikom sređivanja depoa Muzeja savremene umetnosti naišla sam na fascikle i kutije sa mnoštvom predmeta, fotografija, ličnih i intimnih stvari koje su nekada pripadala umetnicima. Priče tih ljudi su oživele na neki drugačiji način, nisu to više bili oni umetnici koji su stvarali dela koja čuvamo u depoima i izlažemo u muzeju, a o čijim životnim i umetničkim dostignućima slušamo i čitamo. Kao da su njihovi životi i iskustva postali opipljiviji ili dobili novu dimenziju. Počeli su da se otvaraju neki novi segmenti, da se prepliću i raspliću i sve to je bilo jako uzbudljivo za nas dvoje, mog kolegu Miroslava Karića i mene. Verujem da savremena umetnost ima da ponudi velika otkrića, na nama je samo da te poruke primimo. Međutim, često se desi da nemamo ključ za razumevanje tih poruka, kao da samo umetničko delo nije sasvim dovoljno. Ovi predmeti govore drugačijim jezikom od umetničkih dela i svakako imaju dosta toga da kažu. Upoznavanje i razumevanje okolnosti i konteksta u kojima ili zbog kojih su dela nastala može da pomogne u dekodiranju umetnosti, da je bolje razumemo – objašnjava nam Senka Ristivojević, dodajući i konkretan primer:

– Zahvaljujući fotografijama slika Vana Bora koje su gotovo sve nestale, kao i komentarima koje je ostavio sam autor, možemo, recimo, saznati više o tehnici slikanja „zgužvani papip”, koju je Bor koristio dvadesetih godina 20. veka. Fotografije i tekst su stigli u naš muzej zahvaljujući poklonu Bora, ali i Jelene Jovanović.

Vredni materijali dolazili su kroz legate i poklone koje su MSUB predavali umetnici ili članovi njihovih porodica, a predmeti predstavljeni ovoga puta pripadaju legatima Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, Ane Čolak Antić, pomenutog Vana Živadinovića Bora, Milana Dedinca i Radmile Bunuševac Dedinac, Ratislave Tabaković, Miroljuba Todorovića, kao i poklona Jelene Jovanović i Drage Panić.
Ne sme se prenebregnuti informacija da koncepcija postavke podseća na omnibus film – sastoji se iz serije zasebnih priča čiji se junaci ponekad susreću, putevi im se ukrštaju, nekada imaju uticaja jedni na druge, ali to nije uvek nužno. Neke od priča dešavaju se paralelno, u smislu prostora i vremena, dok druge grade sopstveni kontinuum. Sve priče povezuje jedna nit – predmetnost, odnos prema predmetu, relacija subjekat-objekat.

– Izložbu čini 13 epizoda, odnosno priča od kojih je svaka svojim naslovom direktno ili aluzivno upućuje bilo na određenu biografsku referencu, pojam, sadržaj, predmet relevantan kada je reč o životu legatara, umetnicima, njihovom umetničkom radu i delima. Tako segment pod nazivom „Put ptica” uvodi u priču o legatu Milana Dedinca i Radmile Bunuševac Dedinac. Tu se pored dela likovne i primenjene umetnosti nalaze i razni predmeti koji za temu imaju pticu, uključujući i kuriozitet, vitrinu sa pticama tropske Amerike. Autor čuvene nadrealističke antipoeme „Javna ptica” bio je fasciniran pticama i onim što one simbolizuju: putovanja, lutanja, slobodna kretanja. Epizoda „Sveska vizija” nam otkriva storiju o inspiracijama umetnice Milice Zorić koja je zajedno sa suprugom Rodoljubom Čolakovićem muzeju predala jedan od njegovih najznačajnijih legata. Nakon Drugog svetskog rata ona se posvetila pisanju tekstova o umetnosti objavljujući ih u časopisima „Književnost”, „Delo”, „Letopis Matice srpske”, ali se već u prvoj polovini pedesetih oprobala i praktično u vizuelnim umetnostima najpre slikanjem na svili i staklu. Veliku inspiraciju za rad dala joj je poseta izložbi meksičke kulture održane početkom šeste decenije u Parizu koja će je usmeriti i ka njenoj velikoj umetničkoj pasiji, tapiseriji – kaže nam Miroslav Karić.

On podseća još jednom da su ovde po sredi priče umetnika koji su, svako na svoj način, inovirali jezik umetnosti ili radikalno menjali njenu paradigmu i dodaje da posetioci mogu da poslušaju i audio interpretaciju teksta „Čitati redom, samo čitati prvi put”, koji se čuva sa ostalom dokumentacijom Leonida Šejke, da se kroz skice – makete upute u istraživački proces i teorijske teze „Likovne morfologije stvaralačke sile” Ivana Tabakovića ili da se upoznaju sa objekt-poezijom rodonačelnika signalizma Miroljuba Todorovića.

Konačno, ovaj svojevrstan izlog jednog dela depoa i dokumentacije MSUB neće ostati samo u ovoj formi dostupan.

– Materijala ima bar za još dvadeset izložbi, ovo je samo onaj vrh opsežnog istraživačkog rada koji je vidljiv publici. Mislim da je ova građa dragocena za istraživače, za koleginice i kolege koji izučavaju istoriju umetnosti i druge segmente društvene istorije. Dalje planiramo da ove materijale digitalizujemo i učinimo i na taj način pogodnim za analizu. To je već veliki posao koji je u toku. Ne sumnjam da će se tokom njega roditi još zanimljivih tema i ideja za nove poduhvate u smislu prezentacije ove prebogate građe – poručuje Senka Ristivojević.