Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Beograd

17.06.2021 u 08:26

Kuglu tešku 150 kilograma ukrali iz Knez Mihailove

Kugla „Kladivo Kraljevića Marka” vajara Jova Petijevića, postavljena u Knez Mihailovoj ulici u čast predstojećih Olimpijskih igara u Tokiju, posle svega nekoliko dana „dobila je noge”. Ko je kradljivac koji se drznuo da iz glavne gradske štrafte iznese kladivo teško čak 150 kilograma i kako mu je to uspelo, autor ne može ni da zamisli, ali, kaže, zlodelo je bilo unapred najavljeno. – Veče nakon što sam odgledao meč Novaka Đokovića, sedeo sam u sobi i zazvonio je telefon, a osoba koja je razgovarala na veoma primitivan način rekla mi je da će kuglu odneti. Ujutru nisam mogao da spavam pa sam otišao da proverim. Nisam mogao da verujem da je zaista nema i odmah sam po kiši otišao da prijavim nestanak dela – objašnjava Jovo Petijević. Kome je smetala kugla, pita se on. Šta je bilo sporno u

Kultura

13.05.2021 u 09:17

Strip umetnik bogatog opusa

Preminuo je Goran Đukić Gorski, srpski stripar i ilustrator, najpoznatiji po serijalu „Tarzan”, ilustracijama za „Politikin Zabavnik”, kao i stripovima i filmskim konceptima za američka preduzeća, saopštilo je Udruženja stripskih umetnika Srbije (USUS), čiji je on bio član-utemeljivač. Rođen je 1956. u Sarajevu, a od 1970. godine živeo je u Novom Sadu. Prvi strip „Osvetnici”, po scenariju Svetozara Obradovića, objavljen mu je u „Spunk novostima” 1984. godine, a odmah je objavljen i nemačkoj reviji „Švere metal”. Za izdavačku kuću „Dnevnik” radio na licencnom stripu „Bufalo Bil”. Godine 1987. za časopis „Val strip” crta „Baladu o Slovenima. Za „Dečje novine” radi stripove „Legija besmrtnih” i „Veliki i mali” koji su objavljeni u „Gigantu” i „Hororu”. Prihvata ponudu izdavačke kuće

Kultura

13.05.2021 u 18:10

Ženskim glasom o zatvoru i slobodi

Pančevo – Dva napuštena prostora (stari zatvor smešten u katakombama pančevačkog Narodnog muzeja i zgrada nekada čuvenog Hotela „Sloboda”), 21 umetnica iz zemlje i regiona, te savremena praksa različitih medija – čine drugu izložbu umetničkog projekta „ARTikulacije”, iza kojeg stoje Ivana Ivković iz Beograda i Tanja Juričan iz Pančeva. Autorski dvojac ukazuje na povezivanje dvaju prostora na neki način zanemarenih ili napuštenih i „sajt specifik” izlagačku umetničku praksu, koja se prilagođava datim lokacijama i funkcioniše u nekom zajedničkom kontekstu sa njima. Ta dva mesta, dva pola, napominju, nose intimnu putanju, koju svi prolazimo u svojim životima. – Upravo u izraženom socioreferentnom kontekstu, sada bivšeg zatvora i hotela, pozicioniranog preko puta gde je instalirana

Pisma čitalaca

27.04.2021 u 10:22

Sećanje na Tozovca

Tužna vest o smrti Predraga Živkovića Tozovca podstakla me da sa čitaocima „Politike” podelim svoje sećanje koje govori o tome kakav je čovek bio ovaj naš umetnik. Davne 1970. godine, kad je tek započinjao svoju veličanstvenu karijeru, zatekao sam se sa svojim društvom u restoranu „Stara sloboda” u Pančevu u kasnim večernjim satima. Oko ponoći ulazi Tozovac noseći harmoniku na ramenu i u hodu, idući ka podijumu za orkestar, kaže: „Ko je ušao – ušao je. Ko nije, i ne treba da uđe. Zatvaraj vrata!” Sa društvom sam sedeo u samom uglu restorana. A onda je počeo tzv. Tozovčev šou. Pevao je i svirao satima. Svi su naručivali muziku i pesme, pa i ja. Vreme je brzo prolazilo, ali ja ne dočekah „svoju” pesmu. Tozovac je, naime, napustio restoran oko tri ujutru, valjda je negde

Kultura

27.04.2021 u 10:00

Art dijalog

U Holu Narodnog muzeja Zrenjanin od danas će biti dostupna izložba „Art dijalog – fotografije Vukice Mikače i pastela Dejana S. Bogojevića”. Izložba predstavlja 14 umetničkih radova - sedam fotografija i sedam pastela. Po rečima istoričarke umetnosti dr Zoje Bojić, izložba „Art dijalog” predstavlja kolekciju pomenutih autora koja bi se mogla zvati i „živa priroda” jer odiše životom. Plodovi palme u raskošnim kadrovima (fotografije ) i predstave životinja (kolekcija pastela) zajedno čine jedinstvenu temu prikazivanja onoga što je živo, što diše. Zajedno ova dela predstavljaju skladnu simbiozu, likovnu kompatibilnost, duhovit dijalog između fotografa i slikara i upućuju posmatrača da se divi i čudi svetu oko nas. Vukica Mikača je poznati umetnički fotograf, sa

Kultura

21.04.2021 u 20:00

Velike krize zahtevaju duboka preispitivanja

„Tarcan sa beogradske periferije”, ilustracija iz stripa Naš poznati i priznati strip umetnik Saša Rakezić, alijas Aleksandar Zograf, koji nam svakodnevicu unapređuje svojim stripovima još od sredine osamdesetih godina prošlog veka, i u ovo pandemijsko vreme bavio se crtanjem, između ostalog i zato što radi na nedeljnom prilogu za „Vreme”, ali ne samo zbog toga. Kao što dodaje, mnogi projekti bili su i zaustavljeni, naročito oni koji se tiču predstavljanja njegovog rada u inostranstvu, pa je nesumnjivo da odvojenost i izolacija imaju svoju cenu. No, uprkos svemu, u Muzeju Jugoslavije naš sagovornik učestvuje u obeležavanju 75 godina od kraja Drugog svetskog rata. Čini to izložbom, umešno – jedan njegov strip nazvan je „6. 4. 1941” gde je kao polazna tačka iskorišćen i broj našeg lista

Kultura

19.04.2021 u 14:00

Gradovi duguju, umetnici ispaštaju

Nekoliko stotina samostalnih umetnika u Srbiji nailazi na probleme kad god treba da overe zdravstvene knjižice. Nevolje ne zabilaze ni one koji bi u penziju. Razlog su poreska dugovanja nastala jer lokalne uprave nisu redovno uplaćivale doprinose za PIO i zdravstvena osiguranja umetnika samostalaca. Ipak, Poreskoj upravi nije od značaja ko sa uplatom kasni, beleže dug i obračunavaju kamate, a neažurnost gradova i opština pogađa samo umetnike. Sankcije za neodgovorne lokalne vlasti ne postoje, jer pomenute doprinose, prema zakonima koji regulišu ovu oblast, mogu ali i ne moraju da uplaćuju. – Do 2006. lokalne vlasti plaćale su doprinose direktno Poreskoj upravi i PIO fondu. Međutim, situacija je otežana i izmenama akata koje su propisale da gradske uprave taj novac uplaćuju udruženjima,

Kultura

14.04.2021 u 21:15

Biti mlad i slavan u Parizu, kao Vlaho Bukovac

Kao pravi romaneskni junak avanturista živeo je Vlaho Bukovac (1855–1922), slikar, vrsni portretista, virtuoz četkice, majstor svetlosti, kako ga je opisao Marko Car, povodom reizdanja umetnikove knjige „Moj život” u Srpskoj književnoj zadruzi 1924. godine. Upravo je to izdanje poslužilo izdavačkoj kući Gradac za novo, iz 2021. godine. Prvi put, Bukovčev životopis štampan je 1918. godine u Zagrebu. Detinjstvo Bukovca, u rodnom Cavtatu, bilo je teško, ali umetnik je iz tih prvih dana poneo slike koje su postale deo njegove duhovnosti i odnosa prema životu i umetnosti. Pamtio je zvona na katedrali u Dubrovniku, na Dan Svetog Vlaha, a jedan od tih upečatljivih prizora pružila mu je i majka, koja je na razboju tkala pri svetlosti čkiljave sveće. Žene iz Konavla govorile su joj da ima

Kultura

12.04.2021 u 15:57

Iluminacija u delima Mire Brtke

Vrlo efektno, a opet čini se neusiljeno, na prirodan način – što se ne dešava baš često – izložbeni prostor Muzeja grada Beograda u Resavskoj 40b i više od 300 dela naše poznate umetnice Mire Brtke (1930‒2014), kao da su srasli u jedno. Prolazak kroz izložbu koja se do 25. aprila pod naslovom „Refleksije” može na tom mestu pogledati više je nego prijatan doživljaj, koji posetioca s emocijom usmerava na sagledavanje njenog bogatog opusa kao slikarke, skulptorke, režiserke, kostimografkinje, modne dizajnerke i aktivistkinje. I to konačno u tom obimu, sveobuhvatno, kako ona to i zaslužuje. – Ispostavilo se da nijedan drugi prostor ne bi bio ovako pogodan i adekvatan ovakvoj prezentaciji koja je osmišljena tako da su to postavke u postavci. Tu je jedan ceo niz manjih isložbenih celina

Kultura

12.04.2021 u 18:00

Studenica i kreativna moć crteža

Izložba crteža iz novog ciklusa „Studenica” Biljane Vuković podsetila je na jednu od vitalnih teza da svaki umetnik upornim vraćanjem na određena problemska čvorišta zapravo traga za idealnom projekcijom sopstvenog stvaralačkog bića, pa tako, u metaforičnom smislu, pesnik ceo život piše jednu pesmu a slikar stvara jednu sliku. Ni Đorđo Morandi nikad nije iscrpeo ideju o savršenoj kompoziciji svoje mrtve prirode. I kreativni koncept Biljane Vuković prepoznaje se po odanosti temi pejsaža u kome autorka sintetiše elemente dokumentarnog kadriranja i viziju imaginarnog predela za kojim traga. Reč je o sofisticiranom poimanju identiteta i njegove mentalne fluidnosti. Već petu deceniju je prisutna na umetničkoj sceni, ostajući u svom vizuelnom rukopisu verna tradiciji poetske figuracije.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: umetnici