Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Zdravlje

23.03.2021 u 18:00

Korona može da pokrene i autoimune bolesti

Sezona alergijskih kijavica (rinitisa) krenula je već krajem februara, s početkom cvetanja drveća: breze, leske, jove... Uobičajeno je da krajem februara i u martu imamo u vazduhu povišenu koncentraciju polena drveća, zatim od maja do juna stiže sezona cvetanja trava, dok se to dešava kod korova krajem leta, u avgustu i septembru. Pacijenti koji već godinama imaju tegobe u sezoni cvetanja biljaka znaju da treba da uzimaju svoju redovnu sezonsku terapiju (nesedativne antihistaminike, lokalne intranazalne sprejove kortikosteroida). Klasični i poznati simptomi polenske kijavice su učestalo kijanje, svrab, curenje bistre tečnosti iz nosa, kao i zapušenost nosa, moguć osećaj grebanja u grlu i svrab u ušima, a tu su i simptomi poput svraba očiju, suzenja, grebanja u oku... Dr Sanvila

Zdravlje

18.03.2021 u 18:00

Borba za dostojanstvo ljudi s ahondroplazijom

Pripadnik sam populacije ljudi koji su tokom istorije često bili predmet podsmeha i poruge zbog svoje bolesti. Rođen sam s ahondroplazijom. To je jedna od 6.000 trenutno evidentiranih retkih bolesti na svetu. Ujedno, ona je i stanje. Zbog nje su moje ruke i noge izrazito kratke. Prsti na rukama i nogama, sem što su kratki, i deformisani su. Ne postoji kost u organizmu koju posedujem a da je pravilno razvijena. Sve je to zbog mutacije na hromozomu FGFR3, koji je zadužen za rast i razvoj kostiju. Otkad znam za sebe moj život je moja borba za dostojanstvo. Kao i svaka druga osoba s ahondroplazijom, bio sam izložen raznim pogrdnim nazivima. Patuljak, kepec, midžet česte su kvalifikacije kojima se osobe s ahondroplazijom tokom života žigošu. Te kvalifikacije nisu ni mene zaobišle. To posebno

Zdravlje

16.03.2021 u 18:00

Srce može da „preskače” i zbog stresa

Aritmije ili nepravilan srčani rad mogu da budu opasne po život pacijenta zbog čega je važno da se ljudi kod kojih se ovaj problem otkrije ponašaju u skladu sa savetima kardiologa. Kada postoji ubrzan srčani rad, govori se o tahikardiji, a kada neko ima bradikardiju – onda se misli na usporen srčani rad. Dr Nebojša Krstić (Foto: lična arhiva) Kako ističe dr Nebojša Krstić, kardiolog iz Kliničkog centra Niš, aritmije se dele prema poremećaju u stvaranju i u sprovođenju impulsa. Prema mestu nastanka dele se na one koje nastaju u pretkomori i na one koje nastaju u komori srca. – Takozvane tentrikularne ili komorske ekstrasistole (VES) prevremene su kontrakcije srca nastale aktivacijom ektopičnog fokusa koji se nalazi negde u komorama ili kruženjem impulsa. Nekada

Zdravlje

09.03.2021 u 18:00

Ranica koja ne zarasta upozorava na mogući tumor kože

Više od polovine ljudi starijih od 50 godina tokom života oboli od nekog tumora kože. Epitelni maligni tumori kože najčešće su maligne bolesti i predstavljaju tumore koji imaju povoljniju prognozu za oporavak, nasuprot melanomu, raku visokog malignog potencijala. Učestalost malignih tumora kože zavisi od genetskih predispozicija (ljudi s svetlijim tenom i kosom, plavim i zelenim očima, nemogućnostima za tamnjenje, opeklinama od sunca, oni koji su u porodici imali ove vrste karcinoma), delovanju spoljnih faktora, na prvom mestu ultraviolentnog zračenja, odlasku u solarijum, izloženosti rendgenskom zračenju, hemijskim agensima (katran, smole, čađ, arsen, anilin, azbest) i primena imunosupresivne terapije. Kako ističe profesor dr Milovan Dimitrijević,

Zdravlje

04.03.2021 u 18:00

Fenilketonurija – bolest koju leči jedino probrana hrana

Sedela sam pored Mihajlovog kreveta u bolnici, gledala ga dok spava i mislila da je zdrava beba. Nisam mogla da zamislim kako će izgledati budućnost s detetom koje ima bolest pod nazivom fenilketonurija, PKU detetom. Nisam bila tužna što neće smeti da jede meso, jaja, beli hleb, nego što neće imati mogućnost da sam izabere. Bio je tako mali, a život je za njega već napravio okvir iz kojeg neće smeti da izađe. Mihajlov plač bi me trgnuo i podsetio da treba da reagujem i mislim na ono što se dešava sada. Povratak kući značio je neminovno prihvatanje. Naš sin Mihajlo ima fenilketonuriju (PKU), bolest kod koje organizam ne može da razgradi aminokiselinu fenilalanin i dolazi do nagomilavanja fenilalanina u tkivima i nervnom sistemu. Tako nervni sistem propada i dolazi do brojnih neuroloških

Zdravlje

02.03.2021 u 18:00

Migrena najčešće pogađa mlađe ljude

Jedna od četiri žene i jedan od dvanaest muškaraca imaju migrenu u nekom periodu života. Sveukupno, od migrene u svetu boluje oko 11 odsto svetske populacije. Migrena nije „grupa simptoma” ili „stanje”, već predstavlja hronično neurološko oboljenje. Najčešće započinje u adolescenciji, a najviše se ispoljava kod osoba između 20. i 40. godine. Kako ističe dr sci. med. Srđan Sretenović, neurolog i jedan od najvećih stručnjaka u Srbiji za lečenje glavobolja, postoje velike individualne varijacije učestalosti, trajanja ataka, prisustva pridruženih simptoma, kao i terapijske efikasnosti. Kod nekih obolelih napadi vremenom prestanu, a kod nekih nastavljaju tokom celog života. Dr Srđan Sretenović (Foto: lična arhiva) – Migrena ima nasledni karakter. Ukoliko jedan od roditelja boluje od

Zdravlje

25.02.2021 u 18:00

Mutacija gena izaziva „vampirsku bolest”

Akutna intermitentna porfirija je grupa genetičkih bolesti koje se karakterišu poremećajem metabolizma porfirina i njihovog krajnjeg proizvoda hema. Porfirija je poznata i pod nazivom vampirska bolest. Dolazi od grčke reči „porphyrus”, što u prevodu znači purpurno (crveno-ljubičasta boja). Porfirija je retka bolest čiji je glavni uzrok mutacija gena. Prema statističkim podacima, na 100.000 stanovnika pojavljuju se svega dva slučaja. U severnoevropskim zemljama, kao što su Engleska, Irska i Švedska, porfirija se pojavljuje nešto češće – kod dvoje od 10.000 stanovnika. Porfirije možemo podeliti na eritropoetske i hepatičke. Hepatičke porfirije karakteriše nedostatak enzima u jetri, a akutna intermitentna je nasledna jetrena porfirija. Ovaj tip porfirije karakterišu jaki napadi boli u

Zdravlje

24.02.2021 u 10:20

Stres pogoršava tegobe sa želucem

U poslednjih nekoliko meseci sve je više osoba koje se javljaju izabranom lekaru zbog problema u vezi s varenjem i tegobama u gornjem delu trbuha. Najčešći problemi u vezi s varenjem posledica su poremećaja u sluznici želuca. Oni mogu biti u obliku gastropatija i gastritisa. Dr Dragana Đukić (Foto: lična arhiva) Kako ističe dr Dragana Đukić, iz beogradskog Doma zdravlja „Vračar”, proglašenje pandemije i sve veći broj obolelih od kovida 19, strah i neizvesnost od nepoznatog, doveli su do ograničenog kretanja i međusobnog udaljavanja ljudi. Posledica svega toga jeste da se kod velikog broja osoba javio i poremećaj psihičkog stanja, kako anksioznosti, tako i depresije zbog velikog stresa prolongirane „napetosti” organizma. – U takvim slučajevima se remeti normalno lučenje

Zdravlje

18.02.2021 u 18:00

Moja priča

Imam 49 godina i živim u Beogradu. Bubrežni sam bolesnik od svoje 17. godine. Tek mi je u 10. godini ustanovljen obostrani refluks, zbog čega sam imala česte urinarne infekcije prouzrokovane bakterijom ešerihijom koli. Operisana sam u 12. godini, ali tada su mi bubrezi bili već oštećeni. Predviđali su mi da ću krenuti na dijalizu u 14. godini, ali uz rigorozan režim uspela sam da prolongiram period bez dijalize do svoje 17. godine. Prvu dijalizu sam imala 1. aprila 1987. godine, a fistula mi je bila urađena šest meseci ranije. Sećam se kao da je bilo juče: pozlilo mi je na času engleskog jezika, imala sam mučninu i jako visok pritisak. Morala sam bukvalno sa časa engleskog da odem na dijalizu u Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj. Nažalost, nisam imala nikakvu psihološku pripremu za

Zdravlje

11.02.2021 u 18:00

Srce pacijenta sa plućnom hipertenzijom je – tempirana bomba

Život je raznovrstan i divan. Ipak, činjenica je da je u njemu jedina sigurna stvar smrt. Često bolest vreba decenijama, čekajući dugo i asimptomatično da se podmuklo manifestuje. To najčešće objašnjava ona čuvena narodska rečenica: „Pa kako, pobogu, bio je zdrav i iznenada je umro?” Niko od nas ne dobija zdravlje kao neograničeni resurs koji možemo trošiti bez posledica. Dobijamo samo vreme, koje se nekada, nažalost, broji u mesecima, a najčešće u decenijama koje najsrećnije među smrtnicima dovedu i do veka trajanja. Imam urođenu srčanu manu koja je za posledicu u mom telu izazvala plućnu arterijsku hipertenziju (PAH). To je teška, progresivna, retka i smrtonosna bolest. Od nje pate mahom mladi ljudi i deca. U 90 odsto slučajeva se ne zna uzrok njenog nastanka. PAH pacijenti često

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: dijagnostika