Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Kultura

02.04.2019 u 17:00

Neumorna avanturistkinja u dva veka

Negde sredinom februara, pošto je u Berlinu na 69. Berlinalu primila „Zlatnu kameru” za sveukupnu karijeru, francuska rediteljka, scenaristkinja, dokumentaristkinja, fotografkinja, producentkinja i montažerka – legendarna Anjes Varda, u poslednjem intervjuu za „Politiku”, kao da je nešto naslućivala, izjavila je: „Spremna sam da kažem zbogom”. Ta njena rečenica uznemirujuće se urezala u pamćenje, smestila se u onoj datoteci u kojoj se čuvaju sve primisli o prolaznosti života, ali i o večnom trajanju ukoliko je život ispunjen stvaralaštvom i konkretnim delima. U slučaju Anjes Varde, te neumorne „kume francuskog Novog talasa”, to večno trajanje obezbeđeno je činjenicom da je za 65 godina svoje plodne karijere snimila 54 filma i televizijskih projekata i time postala nezaobilazni deo ne samo francuske

Kultura

02.04.2019 u 11:00

Čuvaj se tihog čoveka

Scena je sledeća: tog 11. septembra avion je upravo pogodio Pentagon, u Ovalnom kabinetu vladaju konfuzija, zbunjenost i strah, vidi se to i na licima Kondolize Rajs i Donalda Ramsfelda (predsednik je odsutan) i kompletnog administrativnog osoblja, samo ne na licu potpredsednika Dika Čejnija. Njegovo lice govori da je on ovaj krizni trenutak procenio kao mogućnost za otvaranje prostora za promene unutar američkog društva, pa i same republikanske vladavine. Promenivši tok istorije milionima ljudi, uradio je to kao duh i otišao ne zna se kuda. Ovakav Dik Čejni (Ričard Brus Dik Čejni) subjekt je filmske priče „Čovek iz senke” (u originalu: Vice, u značenju potpredsednik), koju je ispisao i režirao Adam Mekej, američki scenarista, reditelj, komičar i glumac. Posle filmova o Kondolizi Rajs –

Kultura

31.03.2019 u 21:00

Život u začaranom limbu

Stojan je mladić koji živi i radi u Beogradu i čini se da vodi sasvim običan život. On je glavni junak izvrsnog polučasovnog dokumentarnog filma „Jedini” Nikole Polića, Lozničanina rodom a apsolventa na katedri za filmsku i televizijsku režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. U Polićevom opusu već su se našli i nagrađivani filmovi : „Nevidljive” snimljen kada je imao svega 17 godina, „Zid”, „Kinooperater 2063”, „Mogu sam”, a sada i film „Jedini” koji je svetsku premijeru imao na prošlogodišnjem Sarajevskom festivalu. Na 66. Martovskom festivalu, gde se takmiči u okviru dokumentarnih filmova do 50 minuta

Kultura

28.03.2019 u 20:00

Dug i uzbudljiv život beogradske „Olimpije”

Bližio se 13. jun 1957. godine i tada je jedan beogradski klinac iz Kosovske ulice strpljivo zavrtao poslednje šrafove na glanc novim stolicama, u sjajnom zdanju koje se otvaralo u centru Beograda, sa namenom da bude nešto poput pariske „Olimpije” – hram umetnosti, kulture i svih važnijih događanja u tadašnjoj SFRJ. Taj dečko iz Kosovske je Branko Marušić, kasnije veoma dobro poznat kao Čutura, jedan od prvih rok muzičara na jugoslovenskom tlu. S njim počinje i s njim se završava 75-minutni dokumentarni film „Svedok jednog vremena” Igora M. Toholja, o šest decenija dugom istorijatu Dvorane Doma sindikata u Beogradu, koji će premijeru u okviru 66. Martovskog festivala imati sutra u 15 časova u Domu omladine. Ovaj istraživački složen i protagonistima-svedocima veoma bogat film (više od 30

Kultura

27.03.2019 u 20:00

Odlučni zanesenjak i diskretna heroina

Novo, 66. izdanje popularnog Martovskog festivala svečano počinje večeras u 19 časova u velikoj dvorani Doma omladine u Beogradu ceremonijom dodele Nagrade za životno delo Bojani Andrić, dramaturgu, scenaristi, istoričaru televizije i publicisti, autorki kultne istraživačke televizijske emisije „Trezor” koja se već decenijama emituje na Radio-televiziji Srbije. Nagrada Andrićevoj dodeljuje se prema odluci Odbora ove filmske manifestacije koji radi u sastavu: Andreja Mladenović, predsednik, Nataša Damnjanović, Nenad Popović, Iva Plemić Divjak i Vasilije Nikitović, kao i umetničke direktorke 66. Martovskog festivala Sonje Đekić. U obrazloženju odluke između ostalog se kaže: „Bogatstvo koje leži u našim najdugovečnijim radijskim, televizijskim, filmskim i novinskim arhivama sabira mnoge decenije,

Kultura

23.03.2019 u 08:30

Sveden i prečišćen put do srca

Sve je u tim plavim, izražajnim očima glumice Snežane Bogdanović. Sva promena stanja, sva ustreptalost i sva muka, i naviknutost na odbijanje u potrazi za istinom, i čvrsta rešenost na neodustajanje i sav mogući pritisak lika Ane koji ona tumači u svom punom glumačkom pogonu, noseći tako na svojim leđima i najveći deo tereta filma „Šavovi” Miroslava Terzića. Na način, vrlo sličan Šarloti Rempling u filmu „Hana” Andree Palaora. Snežanina Ana odigrana je i najsličnije moguće jednom liku iz naše stvarnosti. Liku beogradske krojačice Drinke Radonjić, jedne od više od 500 majki – žrtvi sada već nadaleko poznate afere krađe beba iz porodilišta, koja još uvek nema epilog. Na Drinkinoj životnoj priči, u najvećem delu je i zasnovan ovaj Terzićev film za koji je scenario napisala

Kultura

16.03.2019 u 13:20

Psovačka kanonada

Kada film počne psovkama dođe mi odmah da pobegnem iz bioskopskog mraka. Još kada kanonada psovki izađe iz usta slatke devojčice tinejdžerskog uzrasta, i to u uvodnoj sceni telefonskog razgovora sa rođenom majkom, poriv za bekstvom postaje još veći. Ali ne za bekstvom od stvarnosti na koju se ovde aludira, nemam problem sa tim da se sa svim njenim devijacijama suočim, već za bekstvom od omladinskog filma „Reži” prema scenariju Dragana Nikolića i u režiji Koste Đorđevića, u kojem je tema vršnjačkog nasilja ostala samo na nivou zadatog scenarističkog okvira. Bez uverljive razrade i bez važnog zaključka. Bez jake kritike i moguće pouke. Da, u našoj stvarnosti i devojčice nesankcionisano psuju, ponašaju se muškobanjasto, tuku se i „vise” sa dečacima iz kraja koji se po tom svom getu

Kultura

09.03.2019 u 14:40

Dobar, loš i zao

Ta južnoitalijanska mafijaška „hobotnica” toliko je čvrsto uvukla lokalno stanovništvo u svoj stisak korupcije, kriminala, siromaštva, zapuštenosti, da je taj okom nevidljivi a snažni stisak mogao da se tumači čak kao urođeno, normalno stanje u svakodnevici svih likova u filmu „Dogman” Matea Garonea. Mogao, da nije onih scena ljudske dobrote oličene u Marčelovom odnosu prema psima i ćerki i unutar skromnog doma. Pomenuti Marčelo (Marčelo Fonte, nagrađen kanskom „Palmom“ i „Evropskim oskarom“) glavni je junak ovog Garoneovog filma u kojem atmosfera, okruženje i odnosi među (isključivo muškim) likovima povremeno podsećaju na Leoneove „špageti vesterne” stvorene, recimo, u nekoj vrsti postapokaliptične ere. Još jedan dobar film iz Garoneove kuhinje u kojoj je svojevremeno „skrčkana” i

Kultura

03.03.2019 u 23:30

Totalitarizam ekonomske vrste

Slavni grčki reditelj i naturalizovani Francuz Konstantin Kosta Gavras (rođen u Atini 1933. od majke Grkinje i oca Rusa), autor filmova kakvi su „Zed”, „Opsadno stanje”, „Hana K.”, „Nestali”, „Muzička kutija”, „Amen”, „Kapital”, nedavno je u Sevilji, na 31. ceremoniji dodele „evropskih oskara” iz ruku, Vima Vendersa primio nagradu EFA Evropske akademije za film za sveukupno stvaralaštvo. Ovaj neumorni autor angažovanih filmova o ugnjetavanju, političkom militantizmu i istorijskim stranputicama, nezaobilazni je deo filmske istorije, ali i istorije beogradskog Festa, na kojem je 1974. godine bio više domaćin nego samo gost. I upravo se taj Fest pamti po tome što je konferencija za novinare Koste Gavrasa bila najposećenija ikada na našem festivalu. I Grčka i Francuska su njegove

Kultura

02.03.2019 u 17:57

Festivali su sigurna kuća za film

Više od 50 sati snimljenog materijala istančanim rediteljskim postupkom i preciznim montažnim rezovima Kusturičinog vernog saradnika Svetolika Miće Zajca svedeno je na 76 minuta uzbudljivog, istovremeno i dirljivog filma „El Pepe, jedan uzvišeni život” Emira Kusturice, koji je na beogradskom Festu imao i svoju srpsku premijeru. Film o Pepeu Muhiki, bivšem urugvajskom predsedniku, pun je života i radosti življenja u malim stvarima. Filmska poema o čoveku koji je svoju mladost provodio po zatvorima kao politički zatvorenik, gerilski revolucionar (Kusturica je tu vešto i slikovito ukomponovao i tri minuta inserata iz filma Koste Gavrasa „Opsadno stanje”), a koji je uspeo da u život sprovede svoje političke i ljudske snove. Živeći uvek skromno. Čak ni od 2010. do 2015. nije napuštao

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: lakić d