Utorak, 16.06.2026.

Kursna lista

	Kup.	Prod.	Sred.
	117.03	117.74	117.38
	100.74	101.35	101.05
	127	127.77	127.38

Digitalne čitulje

Digitalno izdanje

Tag: pesme

Ritam

12.02.2017 u 22:00

Pogled u večnost

Šta je to što jednu devojku od svega 17 godina navodi da se preda mračnim mislima koje pretače u stihove? Da li je iskustvo koje je sakupila u tako kratkom životnom veku zaista takvo da je odlazak u večnost jedini put koji se nazire na horizontu? I da li je Lora Niro, autorka kompozicije „I kada umrem” („And When I Die”), bila istinski iskrena kada je kroz stihove iznosila svoja razmišljanja o onome šta očekuje i čemu se nada? Odgovor bi možda mogao da se pronađe u činjenici da je svoje delo vrlo brzo prodala. Za 5.000 dolara tada popularnom folk triju Piter, Pol i Meri. Nije ni slutila da će „I kada umrem” u kasnijoj izvedbi džez-rok grupe „Blood, Sweat and Tears” sastavljene od vrhunskih instrumentalista, dospeti čak do drugog mesta „Bilbordove” liste najslušanijih,

Ritam

09.01.2017 u 22:00

Dve priče za jednu pesmu

Postoje kompozicije koje su u toj meri upečatljive da slušaoca prosto teraju da im doda nešto svoje, nešto što je lično doživeo, da iskaže neku muku koju je i sam preturio preko glave. To nije prosto pisanje novih stihova, drugačijih od originala, pa možda i boljih. Reč je, jednostavno, o emotivnoj potrebi svakoga od nas da se uključimo u nešto što nam je po svemu blisko ali što je neko drugi ili bolje uočio, pre shvatio ili, naprosto, umeo veštije da sroči. Takav je slučaj sa kompozicijom „Ne, ne plači ženo” (No Woman No Cry) Boba Marlija, jednog od najmarkantnijih predstavnika rege muzike.

Riznica

05.01.2017 u 15:46

Daljina

Daljina, to je lepota melanholije Voljenih zvezda koje s večeri Srebrenim sjajem svemir polije Daljina, to je tuga glečera Što usamljeni u svom ćutanju Sumorne svoje dane provode S daljine čudni vetri dovode Mirise mile prošlih časova Što do nas dođu u svom lutanju Šumove drage prošlih glasova Što nam ko tužan list sikomore S jeseni srcem tužno romore. Danas, kad dođe sveta promena I kada krećeš na daleki put, Ispunjen mi biće svaki dušin kut Tugom daljine, lepotom spomena. I znam da će sutra umorna mi glava Nasloniti se klonulo na dlan Ti sinoćna moja lepa, srećna java, Bićeš već sutra moj daleki san. (Politika 7. januar 1923. godine)

Riznica

15.12.2016 u 12:10

Žao mi je čoveka

Ni moji preci, ni seljaci moga zavičaja izdajnici nisu bili. Stizali su na vreme gde pravda čeka, gde je domovina zvala; pa i ja znam vrednost žrtava i ideala; ali žao mi je, žao mi je čoveka. Žao mi je čoveka; ali ako sloboda i na život moje braće čeka, ako treba braniti istinu neku, spokojni budite; neću im reći da sa bojnog polja uteknu. Nastanu li opet dani da ropstvo zapreti našoj grudi, da zemlja životom moradne da se brani, neću ni ja nikom svome reći da kukavički napusti metu, ali ne treba niko da se čudi ako zaplačem kao sve žene i majke na svetu. Teško je videti da s lomi mlado granje, i na zveri iz pećina da se podižu hajke; teško je čuti nad oborenim gnezdom i pisak

Ritam

27.11.2016 u 22:00

Zamka broja 420

Da li se svesno podvrgnuti kamenovanju ili se, ponovo sopstvenom voljom, „uraditi“ (drogirati)? To je dilema koju je posle slušanja kompozicije „Kišni dan žena br. 12 i 35” novoustoličenog nobelovca Boba Dilana malo ko mogao da razluči na pravi način. Naime, njena osnovna poruka iskazana u ključnom stihu – „Svako jednom doživi kamenovanje” – može da se doživi na tri načina: kao isuviše često prisutna društvena pojava da pojedinac koji na bilo koji način poželi ili čak i uspe da se istakne i izdigne iznad sveopšte čamotinje, postaje žrtva neposrednog ili šireg okruženja, a koje nije spremno da prizna individualni uspeh. Naprotiv, neretko ga doživljava kao – kolektivni poraz. Drugo tumačenje jednako je neprijatno i u njegovoj osnovi je pretpostavka autorova da čovek tokom svog veka

Riznica

28.10.2016 u 13:40

Za stolom

Odviše smo bili radosni i tužni, Odveć smelih misli gajili i brali Sve plodove gorke kad su ideali Postali stvarnost v oblici ružni. Kad sve podjednako malo smisla ima, Jer sve brzo prođe: i ljubav i nada; Očajanje, sreća — kao pramen dima; Život kao prazna, šumna kavalkada; Zar ti nije često izgledalo, druže, Da je nedostojno plakati i kleti; I da treba reći: ne kliči, ne preti! Sva iskustva samo jadnu dušu ruže. Jer, na kraju, sve će biti jedno isto: Prazni vetri koji „memento“ zašume, Malo trošnog praha, ništavilo čisto, Kraj dosadne, duge i frivolne glume (Politika, 6. januara 1933. godine)

Riznica

23.09.2016 u 13:56

Pesma sa predgrađa

Pričekaće on u starom zidu pesmu popca sa predgrađa Procvetaće drvoredi i zanjihaće se granje, Na mesečini ogrejaće ruke male A srce na klavijaturi noćne sanje, Drug moj mili, što izdiše u portalu katedrale. Neće on umreti (O taj život nad čašom vode i korom hleba!) Neće umreti!... Vatra je od meteora preko rascvetalog neba I dim će bol i život preko snežnih krovova odneti. O treba da se strada, da se strada i mnogo voli, Danas kad me zalutao njegov korak, kao izgubljena mladost i ljubav, Do krvi boli! O treba da se prašta i sanjom život da se hrani! Tu, gde trotoarom prolaze moćni i bogati Neka nas uspavljuju rodne breze, omorike i jablani... ...Pričekaće popca sa predgrađa I na mesečini ogrejaće ruke

Ritam

22.08.2016 u 20:00

Pesma koja sluti rastanak

Istorijski gledano, rokenrol se kao muzički pravac u pravoj meri pojavio jedva nekoliko godina po okončanju Drugog svetskog rata. Bio je to svojevrstan poziv na novo shvatanje sveta mladih stasalih na mukama koje je nosilo tek prohujalo ratno doba, pa i na „bledunjavost” tada preovlađujuće „zabavne muzike”. Mada zasnovan na mnogo „tvrđim” muzičkim izrazima poput bluza, bugi-vugija, džeza, gospela pa i kantrija, rokenrol ipak nije mogao da pobegne od univerzalne umetničke pokretačke teme – od ljubavi. A upravo ona je nagnala mnoge sentimentalno nastrojene duše da svoja osećanja izraze kroz stihove. Srećom, žestina koju, po pravilu, isijava pravi rokenrol nije uticala na suptilnost kada je reč o poeziji posvećenoj ljubavi. Možda ju je tek učinila malo ovozemaljskijom. Kompozicije poput

Riznica

21.08.2016 u 15:12

Junačka poruka

Ovo je zemlja krša i jauka, što golotinjom i burama rađa, zalivi ovi gnezda naših lađa, punih ponosa i pučinskih vuka! Ostrva ova zmajišta su zmaja, čiji ognjevi, kao sunca jarka, pališe krila lavu svetog Marka, kad god halapljiv prohte okršaja! Ovo su sela mrkih galijota s miškama poput munja od oblaka; ovo kućišta kosmatih Morlaka, čiji žulj znači duždeva sramota! Tuđinče, ko te u kraj ovaj zvaše? Ovde kam svaki ljut je i vidovit, put, bogaz svaki od žala halovit! Ovde val ima žubor reči naše! Brdima, poljem, uz Ravne Kotare, kud k’o oblaci zloslutni se skiću pesme o Jankoviću, Smiljaniću, beli se orli jate i krstare! – Pođi, i zbogom!... A kad u domaju svoju na

Ritam

31.07.2016 u 21:00

Žalba na presudu za „Stepenice do raja”

Iako su krajem prošlog meseca članovi legendarnog britanskog sastava „Led cepelin” trijumfalno izašli iz losanđeleske sudnice, pravnici su, izgleda, rešili da im ne daju mira. Naime, advokati koji zastupaju naslednike pokojnog gitariste benda „Spirit” Rendija Vulfa uložili su žalbu na presudu da hit „Stairway to Heaven”, koji su potpisali Robert Plant i Džimi Pejdž, nije plagijat. Podsetimo, krajem juna, posle osam dana „mučnih scena” u losanđeleskoj sudnici i jednodnevnog većanja porote, članovi legendarnog sastava „Led cepelin” oslobođeni su krivice za krađu rifa za čuveni hit „Stepenice do raja”. Kako je odlučila porota, posle svedočenja silnih muzičkih i pravnih eksperata, ali i samih članova „Cepelina”, početak himne rokenrola „Stairway to Heaven” nije kopija numere „Taurus”,

Prethodna Sledeća

Početna / Tagovi

16.06.2026 u 08:16

Odnosi Starmera i Trampa narušeni zbog Irana

16.06.2026 u 08:07

Obeležava se Dan odbrane Srba u Sarajevsko-romanijskoj regiji

16.06.2026 u 08:01

Osmaci danas polažu test iz matematike u okviru završnog ispita

16.06.2026 u 08:00

Odlazak stvaraoca najskupljih slika

16.06.2026 u 07:46

Premijer Macut nastavlja posetu Egiptu, obilazi Ekspo štand u Kairu

16.06.2026 u 07:45

Crni niz tragedija na rekama u našoj zemlji