Среда, 10.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: песме

Ритам

12.02.2017 у 22:00

Поглед у вечност

Шта је то што једну девојку од свега 17 година наводи да се преда мрачним мислима које претаче у стихове? Да ли је искуство које је сакупила у тако кратком животном веку заиста такво да је одлазак у вечност једини пут који се назире на хоризонту? И да ли је Лора Ниро, ауторка композиције „И када умрем” („And When I Die”), била истински искрена када је кроз стихове износила своја размишљања о ономе шта очекује и чему се нада? Одговор би можда могао да се пронађе у чињеници да је своје дело врло брзо продала. За 5.000 долара тада популарном фолк трију Питер, Пол и Мери. Није ни слутила да ће „И када умрем” у каснијој изведби џез-рок групе „Blood, Sweat and Tears” састављене од врхунских инструменталиста, доспети чак до другог места „Билбордове” листе најслушанијих, постати

Ритам

09.01.2017 у 22:00

Две приче за једну песму

Постоје композиције које су у тој мери упечатљиве да слушаоца просто терају да им дода нешто своје, нешто што је лично доживео, да искаже неку муку коју је и сам претурио преко главе. То није просто писање нових стихова, другачијих од оригинала, па можда и бољих. Реч је, једноставно, о емотивној потреби свакога од нас да се укључимо у нешто што нам је по свему блиско али што је неко други или боље уочио, пре схватио или, напросто, умео вештије да срочи. Такав је случај са композицијом „Не, не плачи жено” (No Woman No Cry) Боба Марлија, једног од најмаркантнијих представника реге музике.

Ризница

05.01.2017 у 15:46

Даљина

Даљина, то је лепота меланхолије Вољених звезда које с вечери Сребреним сјајем свемир полије Даљина, то је туга глечера Што усамљени у свом ћутању Суморне своје дане проводе С даљине чудни ветри доводе Мирисе миле прошлих часова Што до нас дођу у свом лутању Шумове драге прошлих гласова Што нам ко тужан лист сикоморе С јесени срцем тужно роморе. Данас, кад дође света промена И када крећеш на далеки пут, Испуњен ми биће сваки душин кут Тугом даљине, лепотом спомена. И знам да ће сутра уморна ми глава Наслонити се клонуло на длан Ти синоћна моја лепа, срећна јава, Бићеш већ сутра мој далеки сан. (Политика 7. јануар 1923. године)

Ризница

15.12.2016 у 12:10

Жао ми је човека

Ни моји преци, ни сељаци мога завичаја издајници нису били. Стизали су на време где правда чека, где је домовина звала; па и ја знам вредност жртава и идеала; али жао ми је, жао ми је човека. Жао ми је човека; али ако слобода и на живот моје браће чека, ако треба бранити истину неку, спокојни будите; нећу им рећи да са бојног поља утекну. Настану ли опет дани да ропство запрети нашој груди, да земља животом морадне да се брани, нећу ни ја ником своме рећи да кукавички напусти мету, али не треба нико да се чуди ако заплачем као све жене и мајке на свету. Тешко је видети да с ломи младо грање, и на звери из пећина да се подижу хајке; тешко је чути над обореним гнездом и писак

Ритам

27.11.2016 у 22:00

Замка броја 420

Да ли се свесно подвргнути каменовању или се, поново сопственом вољом, „урадити“ (дрогирати)? То је дилема коју је после слушања композиције „Кишни дан жена бр. 12 и 35” новоустоличеног нобеловца Боба Дилана мало ко могао да разлучи на прави начин. Наиме, њена основна порука исказана у кључном стиху – „Свако једном доживи каменовање” – може да се доживи на три начина: као исувише често присутна друштвена појава да појединац који на било који начин пожели или чак и успе да се истакне и издигне изнад свеопште чамотиње, постаје жртва непосредног или ширег окружења, а које није спремно да призна индивидуални успех. Напротив, неретко га доживљава као – колективни пораз. Друго тумачење једнако је непријатно и у његовој основи је претпоставка ауторова да човек током свог века у

Ризница

28.10.2016 у 13:40

За столом

Одвише смо били радосни и тужни, Одвећ смелих мисли гајили и брали Све плодове горке кад су идеали Постали стварност в облици ружни. Кад све подједнако мало смисла има, Јер све брзо прође: и љубав и нада; Очајање, срећа — као прамен дима; Живот као празна, шумна кавалкада; Зар ти није често изгледало, друже, Да је недостојно плакати и клети; И да треба рећи: не кличи, не прети! Сва искуства само јадну душу руже. Јер, на крају, све ће бити једно исто: Празни ветри који „memento“ зашуме, Мало трошног праха, ништавило чисто, Крај досадне, дуге и фриволне глуме (Политика, 6. јануара 1933. године)

Ризница

23.09.2016 у 13:56

Песма са предграђа

Причекаће он у старом зиду песму попца са предграђа Процветаће дрвореди и зањихаће се грање, На месечини огрејаће руке мале А срце на клавијатури ноћне сање, Друг мој мили, што издише у порталу катедрале. Неће он умрети (О тај живот над чашом воде и кором хлеба!) Неће умрети!... Ватра је од метеора преко расцветалог неба И дим ће бол и живот преко снежних кровова однети. О треба да се страда, да се страда и много воли, Данас кад ме залутао његов корак, као изгубљена младост и љубав, До крви боли! О треба да се прашта и сањом живот да се храни! Ту, где тротоаром пролазе моћни и богати Нека нас успављују родне брезе, оморике и јаблани... ...Причекаће попца са предграђа И на месечини огрејаће руке

Ритам

22.08.2016 у 20:00

Песма која слути растанак

Историјски гледано, рокенрол се као музички правац у правој мери појавио једва неколико година по окончању Другог светског рата. Био је то својеврстан позив на ново схватање света младих стасалих на мукама које је носило тек прохујало ратно доба, па и на „бледуњавост” тада преовлађујуће „забавне музике”. Мада заснован на много „тврђим” музичким изразима попут блуза, буги-вугија, џеза, госпела па и кантрија, рокенрол ипак није могао да побегне од универзалне уметничке покретачке теме – од љубави. А управо она је нагнала многе сентиментално настројене душе да своја осећања изразе кроз стихове. Срећом, жестина коју, по правилу, исијава прави рокенрол није утицала на суптилност када је реч о поезији посвећеној љубави. Можда ју је тек учинила мало овоземаљскијом. Композиције попут чувених:

Ризница

21.08.2016 у 15:12

Јуначка порука

Ово је земља крша и јаука, што голотињом и бурама рађа, заливи ови гнезда наших лађа, пуних поноса и пучинских вука! Острва oвa змајишта су змаја, чији огњеви, као сунца јарка, палише крила лаву светог Марка, кад год халапљив прохте окршаја! Ово су села мрких галијота с мишкама попут муња од облака; ово кућишта косматих Морлака, чији жуљ значи дуждева срамота! Туђинче, ко те у крај овај зваше? Овде кам сваки љут је и видовит, пут, богаз сваки од жала халовит! Овде вал има жубор речи наше! Брдима, пољем, уз Равне Котаре, куд к’o облаци злослутни се скићу песме о Јанковићу, Смиљанићу, бели се орли јате и крстаре! – Пођи, и збогом!... А кад у домају своју на лађи

Ритам

31.07.2016 у 21:00

Жалба на пресуду за „Степенице до раја”

Иако су крајем прошлог месеца чланови легендарног британског састава „Лед цепелин” тријумфално изашли из лосанђелеске суднице, правници су, изгледа, решили да им не дају мира. Наиме, адвокати који заступају наследнике покојног гитаристе бенда „Спирит” Рендија Вулфа уложили су жалбу на пресуду да хит „Stairway to Heaven”, који су потписали Роберт Плант и Џими Пејџ, није плагијат. Подсетимо, крајем јуна, после осам дана „мучних сцена” у лосанђелеској судници и једнодневног већања пороте, чланови легендарног састава „Лед цепелин” ослобођени су кривице за крађу рифа за чувени хит „Степенице до раја”. Како је одлучила порота, после сведочења силних музичких и правних експерата, али и самих чланова „Цепелина”, почетак химне рокенрола „Stairway to Heaven” није копија нумере „Таурус”,

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

10.06.2026 у 23:10

Панатинаикос победио Олимпијакос и изједначио на 2:2 у плеј офу

10.06.2026 у 23:03

Из манастира Ватопед у знак захвалности за гостопримство - стипендије за српске богослове

10.06.2026 у 22:51

Настављени протести у Албанији против изградње луксузног одмаралишта Џареда Кушнера

10.06.2026 у 22:43

Анте Рогуљић потписао за Борац

10.06.2026 у 22:39

Нетанјаху: Израел није у рату са Либанцима, боримо се са Хезболахом и Ираном

10.06.2026 у 22:37

Пењароја: Играли смо добро на обе стране терена