Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Društvo

13.02.2021 u 11:13

Društvo arhitekata traži hitnu zaštitu zgrada radija

Novi Sad – Društvo arhitekata Novog Sada (DANS) zahteva da se u najkraćem mogućem roku utvrdi zaštita za kulturno dobro kompleks zgrada iz kojih su nedavno iseljeni Radio Novi Sad i njegov Studio M. Pozivaju na javnu debatu o najboljem rešenju za prenamenu ovog vrednog arhitektonskog kompleksa zgrada koje su projektovali najznačajniji arhitekti grada dvadesetog veka: Đorđe Tabaković, Daka Popović i Pavle Žilnik. David Daka Popović bio je prvi ban Dunavske banovine u Kraljevini Jugoslaviji (1929–1930), a stara zgrada u kojoj je bio smešten Radio Novi Sad je njegovo arhitektonsko delo, podignuto 1932. godine, dok je kasnije nadograđivano. „Sadrži reprezentativan hol sa stepeništem iz međuratnog perioda. Njenim proglašenjem za kulturno dobro bi se otvorila mogućnost da se zgradi vrati

Beograd

29.01.2021 u 12:00

Misterija Brašovanovog paviljona iz 1929. godine

Izložba „Misterija Brašovanovog paviljona iz 1929. godine” čiji su autori Dario Čupić, arhitekta, i Milan Poznanović, istoričar umetnosti, predstavljena je u Muzeju nauke i tehnike na Dorćolu. Postavka je posvećena Paviljonu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca na Svetskoj izložbi u Barseloni 1929. godine. Oni podsećaju da u arhitekturi koja je nastala na našim prostorima, u periodu pre i posle Drugog svetskog rata, posebno mesto zauzima arhitekta Dragiša Brašovan. Ovaj pionir srpske moderne arhitekture ostavio je za sobom bogato arhitektonsko nasleđe. Posebno se ističu Genčićeva kuća (danas Muzej Nikole Tesle), kafana „Ruski car”, hotel „Metropol”, zgrada Državne štamparije (BIGZ), Komande vazduhoplovstva u Zemunu, Banovine (Vlada AP Vojvodine) i Glavne pošte u Novom Sadu, kao i paviljoni

Kultura

22.01.2021 u 13:15

Stvaralaštvo Nikole Nestorovića

U Ustanovi kulture Stari grad danas u 19 sati biće otvorena izložba posvećena arhitekti Nikoli Nestoroviću pod nazivom „Nikola Nestorović – Portret jedne epohe”, koja se realizuje u saradnji sa Zavodom za zaštitu spomenika grada Beograda. Decenije na prelomu vekova – devetnaestog i dvadesetog – predstavljaju razdoblje kulturnog, naučnog i političkog uspona Srbije, ostvarenog delovanjem izuzetnih pojedinaca. Visoko obrazovana građanska i intelektualna elita doprinela je ubrzanom kulturnom i društvenom napretku. Upravo tokom tog perioda odigrala se i najupečatljivija transformacija Beograda iz orijentalne varoši u evropski grad, prvenstveno stvaralačkim delovanjem prve generacije arhitekata rođenih u Srbiji, školovanih na Velikoj školi, a specijalizovanih u inostranstvu, pre svega u

Kultura

14.01.2021 u 10:52

Odlazak velikog urbaniste

Eto, i to se desilo, mimo naših očekivanja. Uvek smo verovali da će nas sve nadživeti: uspravan, doteran, aktivan, uvek spreman da diskutuje, pa i da napiše neku novu knjigu ili uzme učešće na nekom naučnom skupu, sa narativom koji bi uvek zvučao aktuelno. Odjednom praznina, nastala odlaskom u večnost velikog urbaniste, planera i projektanta, Dobrivoja Toškovića, profesora, doktora nauka, i redovnog člana Akademije inženjerskih nauka Srbije. Rođen u Dragincu 1927. godine, završio je Arhitektonski fakultet u Beogradu, gde je i magistrirao i doktorirao. Usavršavao se u Holandiji. Imao je sreću da kod Desanke Maksimović uči srpski jezik tako da je do kraja profesionalnog života bio svima jasan i razumljiv u pisanju studija, planova i dr. A bio je jasan i po svetu gde je radio. Radeći u

Beograd

07.12.2020 u 08:55

Za zgradu Beogradske filharmonije – 120 miliona evra

Blok 13. Nesuđeni muzej revolucije. Koncert. Ivan Tasovac. Ako su vas ovi pojmovi asocirali na Beogradsku filharmoniju, niste omanuli. Ona bi iz skučenog prostora na Studentskom trgu trebalo da bude preseljena 2026. u novo zdanje između Palate Srbija i poslovnog kompleksa „Ušće”. Do tada treba savladati najvažnije stepenice za gradnju nove kuće muzike, a ovaj projekat reklo bi se nikad nije bio bliži realizaciji. Jer, novac, najbitnija stavka svakog graditeljskog zahvata, više nije problem. Njega, kažu, ima i za međunarodni konkurs i za izvođenje buduće zgrade filharmonije. Obezbedila ga je Vlada Srbije, uverava Beogradska filharmonija u pisanim odgovorima „Politici”. – Na osnovu procene troškova koju je dala studija kompanije „Arup”, Vlada Srbije je u budžetu za 2020. opredelila

Beograd

04.11.2020 u 10:36

Radovi na Svetosavskom platou bar još godinu dana

Uređenje porte Hrama Svetog Save, postavljanje mermernih ploča umesto popucalih granitnih, započeto je pre dva meseca i trebalo bi da bude okončano do kraja godine. Ali, to ne znači da će cela prva faza obnove Svetosavskog platoa, koja predviđa i sadnju hrastova po obodu između severnog i južnog ulaza u najveći hram na Balkanu, i postavljanje kamene klupe na obodu kruga, biti završeno u tom vremenskom roku. Marko Stojčić, glavni gradski urbanista, kaže da bi tačka na prvu fazu mogla da se stavi najkasnije početkom sledeće godine i da kraj tog posla zavisi od vremenskih uslova. – Prva faza podrazumeva popločavanje oko 8.000 kvadratnih metara površine porte crkve i zahteva dosta betonskih radova koji ne mogu da se izvode po snegu i hladnom vremenu – ističe Stojčić. Javnost ne

Beograd

24.10.2020 u 14:49

Kako će izgledati linijski park između Beton hale i Pančevačkog mosta (VIDEO)

Linijski park, najznačajniji gradski projekat na otvorenom, preskočio je još jednu stepenicu ka cilju – završeno je idejno rešenje za uređenje prostora između Beton hale i Pančevačkog mosta. To znači da javnost može da vidi kako će biti preuređeno 46,7 hektara priobalja kojim su do pre dve godine prolazili vozovi. Tih 4,6 kilometara izdeljeno je na deset celina i svaki tim arhitekata, pre osam meseci izabranih na pozivnom konkursu, dobio je deo zapuštenog prostora da ga oblikuje. Više od 50 mladih inženjera osmislilo je višenamensku oazu za odmor i zabavu koja će zameniti prugu i stihijski podignute objekte, oplemeniti deo grada uz industrijska postrojenja i omogućiti bolju vezu grada i reke. Idejno rešenje osnov je za plan detaljne regulacije (PDR) područja od Beton hale do Pančevačkog mosta

Kultura

21.10.2020 u 12:16

Intelektualna svestranost Aleksandra Deroka

Užice – Nove plodove, na dobrobit užičke kulture, daje višegodišnja saradnja Umetničke zbirke SANU sa Gradskom galerijom Užice. Ovog puta u vidu izložbe radova Aleksandra Deroka iz te zbirke (za čije utemeljenje je i i Deroko zaslužan), koja je minule sedmice otvorena u užičkoj galeriji. Derokova ovde postavljena dela „Oplakivanje”, „Lament nad Srbijom 1813”, „Alasi”, „Slikar pred panoramom Beograda”, „Autoportret u plavom”, „Žena pred ogledalom”, „Apstrakcija” i druga (tempera na kartonu, tuš na papiru, crteži olovkom i flomasterom) nastala su u periodu od dvadesetih do osamdesetih godina prošlog veka. Ovaj svestrani stvaralac – naučnik, umetnik, pedagog, intelektualac renesansnog širokog polja interesovanja, ratnik, sportista, znamenita ličnost Beograda svog vremena, akademik –

Beograd

12.10.2020 u 18:15

Snaga i svetlost novog muzeja Nikole Tesle

Ideja o obnovi kompleksa na Dorćolu u koji bi se preselio Muzej Nikole Tesle iz Krunske ulice potekla 2015. od arhitekte Andreja Mišića Ako se Muzej Nikole Tesle naposletku nađe u Termoelektrani „Snaga i svetlost” na Dorćolu, biće to ostvarenje vizije koju je prvi imao arhitekta Andrej Mišić. On je predvideo da u kompleksu od 70.000 kvadratnih metara bude institut Muzej Nikola Tesla kao istraživački centar sa izložbenim, edukativnim prostorima, parkom sa šetalištem i biciklističkim stazama. Svoje ideje pretočio je u magistarski rad koji je 2015. godine odbranio na italijanskom Univerzitetu Politekniko di Milano. Iste godine njegov projekat predstavljen je u Muzeju Nikole Tesle gradskim vlastima, a 2017. tadašnja Vlada Srbije formirala je radnu grupu za realizaciju Teslinog muzeja na Dorćolu.

Beograd

23.07.2020 u 12:58

Zapadna kapija Beograda u legatu Mihajla Mitrovića

Makete, projekti, crteži, fotografije sa viđenijim ljudima poput Dobrice Ćosića, Ane Bešlić, Petra Lubarde, Miodraga Protića, tekstovi koje je objavljivao u „Komunistu”, „Oku”, kao i reakcije na važne društvene teme koje je pisao za „Politiku” samo je deo zaostavštine koja je pre dva dana stigla u Istorijski arhiv Beograda. Nju je ustupila supruga arhitekte Mihajla Mitrovića, Jelena, sa idejom da u toj kulturnoj ustanovi bude formiran Mitrovićev legat i da delo njenog životnog saputnika koji je preminuo pre dve godine, kaže, sačuva od zaborava. – Godinu dana sam sređivala Mikičinu arhivu. Naša dnevna soba bila je puna kutija koje su ljudi iz Arhiva odneli i tada sam osetila kao da je deo Mihajla i mene otišao sa tom građom. Ali, ipak sam zadovoljna jer verujem da će sav taj

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: arhitektura