Субота, 13.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: архитектура

Друштво

13.02.2021 у 11:13

Друштво архитеката тражи хитну заштиту зграда радија

Нови Сад – Друштво архитеката Новог Сада (ДАНС) захтева да се у најкраћем могућем року утврди заштита за културно добро комплекс зграда из којих су недавно исељени Радио Нови Сад и његов Студио М. Позивају на јавну дебату о најбољем решењу за пренамену овог вредног архитектонског комплекса зграда које су пројектовали најзначајнији архитекти града двадесетог века: Ђорђе Табаковић, Дака Поповић и Павле Жилник. Давид Дака Поповић био је први бан Дунавске бановине у Краљевини Југославији (1929–1930), а стара зграда у којој је био смештен Радио Нови Сад је његово архитектонско дело, подигнуто 1932. године, док је касније надограђивано. „Садржи репрезентативан хол са степеништем из међуратног периода. Њеним проглашењем за културно добро би се отворила могућност да се згради врати

Београд

29.01.2021 у 12:00

Мистерија Брашовановог павиљона из 1929. године

Изложба „Мистерија Брашовановог павиљона из 1929. године” чији су аутори Дарио Чупић, архитекта, и Милан Познановић, историчар уметности, представљена је у Музеју науке и технике на Дорћолу. Поставка је посвећена Павиљону Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца на Светској изложби у Барселони 1929. године. Они подсећају да у архитектури која је настала на нашим просторима, у периоду пре и после Другог светског рата, посебно место заузима архитекта Драгиша Брашован. Овај пионир српске модерне архитектуре оставио је за собом богато архитектонско наслеђе. Посебно се истичу Генчићева кућа (данас Музеј Николе Тесле), кафана „Руски цар”, хотел „Метропол”, зграда Државне штампарије (БИГЗ), Команде ваздухопловства у Земуну, Бановине (Влада АП Војводине) и Главне поште у Новом Саду, као и павиљони са

Култура

22.01.2021 у 13:15

Стваралаштво Николе Несторовића

У Установи културе Стари град данас у 19 сати биће отворена изложба посвећена архитекти Николи Несторовићу под називом „Никола Несторовић – Портрет једне епохе”, која се реализује у сарадњи са Заводом за заштиту споменика града Београда. Деценије на прелому векова – деветнаестог и двадесетог – представљају раздобље културног, научног и политичког успона Србије, оствареног деловањем изузетних појединаца. Високо образована грађанска и интелектуална елита допринела је убрзаном културном и друштвеном напретку. Управо током тог периода одиграла се и најупечатљивија трансформација Београда из оријенталне вароши у европски град, првенствено стваралачким деловањем прве генерације архитеката рођених у Србији, школованих на Великој школи, а специјализованих у иностранству, пре свега у

Култура

14.01.2021 у 10:52

Одлазак великог урбанисте

Ето, и то се десило, мимо наших очекивања. Увек смо веровали да ће нас све надживети: усправан, дотеран, активан, увек спреман да дискутује, па и да напише неку нову књигу или узме учешће на неком научном скупу, са наративом који би увек звучао актуелно. Одједном празнина, настала одласком у вечност великог урбанисте, планера и пројектанта, Добривоја Тошковића, професора, доктора наука, и редовног члана Академије инжењерских наука Србије. Рођен у Драгинцу 1927. године, завршио је Архитектонски факултет у Београду, где је и магистрирао и докторирао. Усавршавао се у Холандији. Имао је срећу да код Десанке Максимовић учи српски језик тако да је до краја професионалног живота био свима јасан и разумљив у писању студија, планова и др. А био је јасан и по свету где је радио. Радећи у

Београд

07.12.2020 у 08:55

За зграду Београдске филхармоније – 120 милиона евра

Блок 13. Несуђени музеј револуције. Концерт. Иван Тасовац. Ако су вас ови појмови асоцирали на Београдску филхармонију, нисте оманули. Она би из скученог простора на Студентском тргу требало да буде пресељена 2026. у ново здање између Палате Србија и пословног комплекса „Ушће”. До тада треба савладати најважније степенице за градњу нове куће музике, а овај пројекат рекло би се никад није био ближи реализацији. Јер, новац, најбитнија ставка сваког градитељског захвата, више није проблем. Њега, кажу, има и за међународни конкурс и за извођење будуће зграде филхармоније. Обезбедила га је Влада Србије, уверава Београдска филхармонија у писаним одговорима „Политици”. – На основу процене трошкова коју је дала студија компаније „Аруп”, Влада Србије је у буџету за 2020. определила 120

Београд

04.11.2020 у 10:36

Радови на Светосавском платоу бар још годину дана

Уређење порте Храма Светог Саве, постављање мермерних плоча уместо попуцалих гранитних, започето је пре два месеца и требало би да буде окончано до краја године. Али, то не значи да ће цела прва фаза обнове Светосавског платоа, која предвиђа и садњу храстова по ободу између северног и јужног улаза у највећи храм на Балкану, и постављање каменe клупe на ободу круга, бити завршено у том временском року. Марко Стојчић, главни градски урбаниста, каже да би тачка на прву фазу могла да се стави најкасније почетком следеће године и да крај тог посла зависи од временских услова. – Прва фаза подразумева поплочавање око 8.000 квадратних метара површине порте цркве и захтева доста бетонских радова који не могу да се изводе по снегу и хладном времену – истиче Стојчић. Јавност не може да

Београд

24.10.2020 у 14:49

Како ће изгледати линијски парк између Бетон хале и Панчевачког моста (ВИДЕО)

Линијски парк, најзначајнији градски пројекат на отвореном, прескочио је још једну степеницу ка циљу – завршено је идејно решење за уређење простора између Бетон хале и Панчевачког моста. То значи да јавност може да види како ће бити преуређено 46,7 хектара приобаља којим су до пре две године пролазили возови. Тих 4,6 километара издељено је на десет целина и сваки тим архитеката, пре осам месеци изабраних на позивном конкурсу, добио је део запуштеног простора да га обликује. Више од 50 младих инжењера осмислило је вишенаменску оазу за одмор и забаву која ће заменити пругу и стихијски подигнуте објекте, оплеменити део града уз индустријска постројења и омогућити бољу везу града и реке. Идејно решење основ је за план детаљне регулације (ПДР) подручја од Бетон хале до Панчевачког моста

Култура

21.10.2020 у 12:16

Интелектуална свестраност Александра Дерока

Ужице – Нове плодове, на добробит ужичке културе, даје вишегодишња сарадња Уметничке збирке САНУ са Градском галеријом Ужице. Овог пута у виду изложбе радова Александра Дерока из те збирке (за чије утемељење је и и Дероко заслужан), која је минуле седмице отворена у ужичкој галерији. Дерокова овде постављена дела „Оплакивање”, „Ламент над Србијом 1813”, „Аласи”, „Сликар пред панорамом Београда”, „Аутопортрет у плавом”, „Жена пред огледалом”, „Апстракција” и друга (темпера на картону, туш на папиру, цртежи оловком и фломастером) настала су у периоду од двадесетих до осамдесетих година прошлог века. Овај свестрани стваралац – научник, уметник, педагог, интелектуалац ренесансног широког поља интересовања, ратник, спортиста, знаменита личност Београда свог времена, академик – даровао је

Београд

12.10.2020 у 18:15

Снага и светлост новог музеја Николе Тесле

Идеја о обнови комплекса на Дорћолу у који би се преселио Музеј Николе Тесле из Крунске улице потекла 2015. од архитекте Андреја Мишића Ако се Музеј Николе Тесле напослетку нађе у Термоелектрани „Снага и светлост” на Дорћолу, биће то остварење визије коју је први имао архитекта Андреј Мишић. Он је предвидео да у комплексу од 70.000 квадратних метара буде институт Музеј Никола Тесла као истраживачки центар са изложбеним, едукативним просторима, парком са шеталиштем и бициклистичким стазама. Своје идеје преточио је у магистарски рад који је 2015. године одбранио на италијанском Универзитету Политекнико ди Милано. Исте године његов пројекат представљен је у Музеју Николе Тесле градским властима, а 2017. тадашња Влада Србије формирала је радну групу за реализацију Теслиног музеја на Дорћолу.

Београд

23.07.2020 у 12:58

Западна капија Београда у легату Михајла Митровића

Макете, пројекти, цртежи, фотографије са виђенијим људима попут Добрице Ћосића, Ане Бешлић, Петра Лубарде, Миодрага Протића, текстови које је објављивао у „Комунисту”, „Оку”, као и реакције на важне друштвене теме које је писао за „Политику” само је део заоставштине која је пре два дана стигла у Историјски архив Београда. Њу је уступила супруга архитекте Михајла Митровића, Јелена, са идејом да у тој културној установи буде формиран Митровићев легат и да дело њеног животног сапутника који је преминуо пре две године, каже, сачува од заборава. – Годину дана сам сређивала Микичину архиву. Наша дневна соба била је пуна кутија које су људи из Архива однели и тада сам осетила као да је део Михајла и мене отишао са том грађом. Али, ипак сам задовољна јер верујем да ће сав тај материјал бити

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

13.06.2026 у 20:38

Ана Брнабић: Нећемо дати да сломе Србију

13.06.2026 у 20:33

САД и Иран сутра електронски потписују ново примирје

13.06.2026 у 20:26

Стармер: Британија подржава спровођење мировног споразума САД и Ирана

13.06.2026 у 20:22

ИРГЦ: Споразум са САД неће бити потписан на Трампов рођендан

13.06.2026 у 20:12

Уништили сте све

13.06.2026 у 20:09

Полиција у Канзас Ситију привела две особе због сумње на крађу опреме Енглеске