Панађур на „Кнежевом арсеналу”

Крагујевац – Недавно је у Крагујевцу завршена двонедељна летња школа архитектуре коју је организовала Европска асоцијација студената архитектуре – ЕАСА. Ова организација окупља 200 архитектонских факултета из Европе, а летње школе се одржавају од 1981. године. Крагујевац је први српски град који је угостио студенте које окупља ЕАСА, а локална управа је подржала ову манифестацију на конкурсу за суфинансирање пројеката од значаја за културу. „Крагујевац први у свему” – тако гласи сугестивни рекламни слоган за прву престоницу постсредњовековне Србије.

Према званичној историографији, Крагујевац је престоним градом учинио кнез Милош Обреновић на ђурђевданској скупштини у манастиру Враћевшница 1818. године. То је и Дан града Крагујевца (6. мај), с тим да су недавно обелодањене и нове тезе у вези с проглашењем Крагујевца за престоницу. У монографији „Престони Крагујевац” из 2019. године, коју је такође финансирала локална управа, историчар Радомир Ј. Поповић је изнео податак по коме је Крагујевац за престоницу проглашен о Митровдану (8. новембар), у Београду. „Политика” је о овом открићу обавестила читаоце у полемичком тексту „Крагујевчани славе измишљени Ђурђевдан као Дан града”.

Ова дигресија није без основа, тим пре што су се студенти архитектуре из Европе срели у „Кнежевом арсеналу”, месту где је настала модерна српска држава, искована на Карађорђевом оружју, утемељена на вештој дипломатији Милоша Великог. „Кнежев арсенал” су градили и Карађорђевићи и Обреновићи, најагилније током друге половине 19. века. „Кнежев арсенал” је, заправо, колоквијални назив за стару тополивницу, прву фабрику оружја на Балкану на чијим је основама никао Војнотехнички завод, данас фабрика „Застава оружје” која је окосница српске војне индустрије.

Већ годинама се у Крагујевцу прича о оживљавању „Кнежевог арсенала”, ренесансног индустријског комплекса из 19. века, како је тај простор описао наш прослављени редитељ Емир Кустурица који је својевремено био заинтересован да на десној обали Лепенице направи нешто пупут популарних „Дрвенграда” на Тари и „Андрићграда” на Дрини.

У једном тренутку је поменуто и како би „Кнежев арсенал” могао да буде претворен у филмски град, а прича о томе је достигла врхунац када се на том простору пре десетак година снимала серија о градњи „Титаника” у продукцији италијанске телевизије РАИ. Идеја о филмском граду није заживела, али је остала идеја о комерцијализацији „Кнежевог арсенала” коју нарочито заговара актуелна градска власт. Питање је шта би на то рекли Црни Ђорђе и Коџа Милош, родоначелници наших краљевских династија које су заједно подизале „Кнежев арсенал”, а на њему и нашу индустрију и нашу државу.

План крагујевачке власти се заснива на пројекту ревитализације „Кнежевог арсенала” према коме простор од неколико десетина хектара, изукрштан фабричким стазама, треба инкорпорирати у градско језгро, са садржајима који се ослањају на културну, али и туристичку понуду. То подразумева конзервацију старих објеката од цигле и дрвета, као и изградњу нових, с тим да је акценат на развоју такозваних креативних индустрија.

Сам град, међутим, нема довољно новца, нити кадровских ресурса да се самостално стара о „Кнежевом арсеналу”, због чега је принуђен да пронађе инвеститоре или суинвеститоре који би уложили новац. О томе сведочи и недавни сусрет помоћника градоначелника Крагујевца Бориса Ковачевића и Маглене Куневе, амбасадорке ЕУ при Савету Европе, на коме су размењена мишљења о могућностима коришћења средстава којима располажу европски предприступни фондови за очување и обнову културне баштине.

Приступ поменутим фондовима је прилично компликован, поготово кад је реч о великим инвестицијама, којима бар кад је реч о „Кнежевом арсеналу”, претходи студија одрживости и, како „Политика” сазнаје, међународни архитектонски конкурс. Ко зна, можда је летња школа студената архитектуре из Европе, одржана од трећег од 15. августа, почетак процеса који ће дуго трајати. За сада постоји само квалитетна монографија о Војнотехничком заводу коју је урадио овдашњи Завод за заштиту споменика културе. Та монографија је претходила одлуци о проглашењу „Кнежевог арсенала” за културно добро од националног значаја коју је влада донела 25. марта 2014. године.

„Кнежев арсенал”, на коме се налази више од 150 објеката вредних пажње заштитара, није само национално културно благо већ и европско, али је годинама запуштен. Стари погони и радионице су руинирани, а није јасна ни правно-имовинска ситуација. Полемике у Крагујевцу је изазвала недавна продаја напуштених хала „Застава камиона” које су купиле неке приватне фирме. На простору „Кнежевог арсенала” никли су и приватни хотели, а ту су и некадашње „Заставине” фабрике, као и градска топлана „Енергетика”. Крагујевачку власт, која је формирала радне тимове за ревитализацију „Кнежевог арсенала”, чека мукотрпан посао, исто као и тимове архитеката који ће бити позвани да учествују на међународном конкурсу.

На „Кнежевом арсеналу” се од 2011. године одржава популарни музички фестивал „Арсеналфест”. Није спорно да се ревитализацијом оствари финансијска одрживост простора који граду треба да донесе извесне приходе, питање је на који начин приступити приоритетном послу заштите културне баштине чији је третман јасно дефинисан законом. Постоји бојазан да би ова историјско-архитектонска целина, каквих је мало у Европи, могла бити препуштена приватним фирмама које увек гледају само финансијску корист и знају како да мимоиђу и закон и струку у намери да остваре профит. Ваљда и наша држава, пре него ЕУ, има одређени интерес када је реч о „Кнежевом арсеналу”, који никако не сме бити претворен у простор за панађур локалног карактера.