Не руши, већ рециклирај

„Никада не уништавај – увек додај, трансформиши и рециклирај” мото је француског арихетектонског двојца Ан Лакатон и Жана-Филипа Васала, који је ове године овенчан чувеном Прицкеровом наградом за архитектуру, а о чему јављају страни медији. Ово двоје оснивача париског студија „Лакатон и Васал” (1987), познатих по залагању за градитељски баланс између економичности, заштите животне средине и интереса заједнице, жири је препознао и признао, између осталог, и због „одмерености у приступу који тежи подједнако поштовању оригиналних дизајнираних замисли и потреба оних који простор настањују”, и то без обзира на то да ли се ради о маленом тргу у Бордоу или савременој уметничког галерији у Паризу.

„Њихове грађевине снажне су како у форми тако и у убеђењу, транспарентне у својој естетици подједнако као и у етици”, део је саопштења њихових колега који су овом признању одлучивали.

Британски „Гардијан” истиче њихову економичност и здраворазумски приступ који се у многоме разликује од савременог доба у којем се јавни објекти за становање често без потребе руше како би се заменили наоко атрактивнијим. Њих двоје, напротив, свој принцип, поменут у првој реченици овог текста, „примењују са хирушком прецизнишћу како би на најбољи начин трансформисали не само грађевине којима се баве већ и живот људи у њима”. „Краткорочно гледано најлакше је порушити. Али то је губљење енергије, бацање материјала и гажење историје. Штавише, то оставља врло негативан утицај на заједницу. За нас је то чин насиља”, умела је да каже Ан Лакатон.

Препознатљиви су и по избору материјала који су повољни у односу на цену и квалитет, али и по бризи за еколошке аспекте, природно осветљење и друге елементе одрживе градње – све то уз коришћење минималних ресурса. Све у стилу „мање је више”. Њихов прагматичан начин размишљања и делања приликом унапређења услова живота у бројним стамбеним блоковима Париза и Бордоа огледа се и у мајсторству повећања квадратуре и додавања тераса и вртова, најчешће без потребе исељавања оних који у становима живе, што се сматра додатним плусом. Управо у то име награду Европске уније за савремену архитектуру заслужили су 2019. и то за вешту и иновативну обнову три модернистичка објекта намењена социјалном становању у Бордоу, у којима се налазило укупно 530 станова пуних станара.

Како подсећа „Арчдејли”, Ан Лакатон и Жан-Филип Васал изградили су више од тридесетак пројеката широм Европе и западне Африке, а распон је широк, од приватних, преко културних и академских институција, па до јавних простора и већ истакнутих објеката социјалног становања и урбаног развоја. На списку се налазе и позориште Поливалент у Лилу, Школа аритектуре у Нанту, Универзитет за менаџмент у Бордоу...

Пале де Токио у Паризу, за који су такође заслужни, популарно је састајалиште за поштоваоце савремене уметности, место које су од старог и пространог изложбеног здања из тридесетих година прошлог века трансформисали у шармантан лавиринт галерија кроз који се посетилац, како се то истиче у чланку у „Гардијану”, креће као кроз арехолошку ископину.

Треба додати и Данкерк, у којем су послератно бродоградилиште умешно претворили у уметнички центар. Све то инспирисало је Алехандра Аравену, председавајућег жиријем за доделу Прицкера, да о њима каже и ово: „Радикални су у деликатности и одважни у суптилности.”