Култура - најбољи начин за подмлађивање

Редовно учешће у културним активностима успорава биолошко старење, са ефектима упоредивим или чак већим од оних које производи физичка активност, показују резултати најновије студије Универзитетског колеџа у Лондону, објављене 11. маја, преноси „Фигаро” у свом чланку атрактивног наслова „Шта ако би одлазак у музеј сваке недеље успорио биолошко старење”. Лист подсећа да неки канадски лекари већ неколико година преписују посете музејима због њиховог смирујућег дејства, али и тврди да британска студија сада пружа мерљиве доказе о потенцијалним користима културе.

„Наша студија пружа први доказ да је учешће у уметничким и културним активностима повезано са успоравањем биолошког старења”, објашњава Феифеј Бу, главна ауторка студије, у часопису „Иновације у старењу”.

Истраживачи су у овој студији, чије су резултате пренели и други медији, анализирали податке 3.556 одраслих особа у Уједињеном Краљевству, комбинујући упитнике о културним навикама учесника са анализама крви како би проценили њихову биолошку старост. Распон разматраних активности био је широк: читање, слушање музике, певање, плес, сликање, пројекти „уради сам”, занати, као и посете музејима, библиотекама и уметничким галеријама, а учесталост и разноликост ових активности су пажљиво проучаване.

Да би измерили старење пацијената, тим је користио седам „епигенетских сатова” напомињући да не постоји један универзални сат: сваки модел испитује различите аспекте опадања повезаног са старењем.

Међу различитим моделима приказан је сат DunedinPACE, а он је показао да су појединци, који су се бавили уметничким активностима најмање три пута годишње, старили за два процента спорије од оних са седентарним културним профилом (мање од три активности годишње). Ово успоравање се повећало на три одсто уз месечно вежбање и достигло четири одсто уз недељно вежбање. Ефекти су били посебно изражени међу одраслима средњих година и онима старијим од 40 година, посебно онима са најразноврснијим културним репертоаром.

Према другом индикатору (сат PhenoAge који упоређује хронолошку старост особе са годинама које би њено здравствено стање „заиста” одражавало, концепт познат као „биолошка старост”) учесници који су се бавили културним активностима барем једном недељно изгледали су, у просеку, биолошки годину дана млађи од других. Поређења ради, људи који су вежбали недељно изгледали су, опет биолошки, нешто више од шест месеци млађи. Ефекти културног учешћа стога изгледају упоредиви, ако не и већи од ефеката вежбања.

Дејзи Фанкур, коауторка студије, тврди да учешће у уметничким и културним активностима промовише здравље „упоредо са физичком вежбом”. Она такође нуди могуће објашњење: свака уметничка пракса мобилише различите „компоненте или састојке” који доприносе физичком, когнитивном, емоционалном или друштвеном благостању. Тако једноставна посета музеју  комбинује когнитивну активност, емоције, друштвену интеракцију и физичко кретање.

  Ова студија, која сугерише да су интелектуална и уметничка стимулација најбољи начин за подмлађивање, надовезује се на већ постојећа истраживања која показују да уметност смањује стрес и спречава кардиоваскуларне ризике, баш као и физичко вежбање. Рецимо, прошле године је објављено истраживање Кингс колеџа у Лондону које је потврдило да уметност изложена у галеријама смањује стрес и јача имуни систем.

У својој првој студији те врсте истраживачи са Кингс колеџа су открили да посматрање оригиналних уметничких дела може да ублажи стрес, смањи ризик од срчаних болести и ојача имуни систем. Они су мерили физиолошке реакције учесника док су у галерији гледали ремек-дела светски познатих уметника, укључујући Манеа, Ван Гога и Гогена. Открили су нешто што никада раније није забележено – да уметност позитивно утиче на имуни, хормонски и нервни систем истовремено.

Студија је обухватила 50 људи старости између 18 и 40 година у Великој Британији. Половина је гледала оригинална уметничка дела у Courtauld Gallery у Лондону, док је друга половина гледала копије истих слика у окружењу ван галерије. Две групе су носиле сензоре који су континуирано мерили њихов откуцај срца и температуру коже током двадесетоминутне сесије, а узорци пљувачке су такође узети пре и после гледања. Из ових узорака, истраживачи су открили да је ниво хормона стреса кортизола опао у просеку за 22 одсто код оних који су гледали оригиналну уметност, у поређењу са само осам процената код оних који су гледали репродукције.

Проинфламаторни цитокини (IL-6 i TNF-alfa) који се доводе у везу са стресом и бројним хроничним болестима пали су за 30 и 28 одсто респективно код оних у галерији, без промена у другој групи, што указује да уметност има потенцијални смирујући ефекат на инфламаторне реакције тела.

Тони Вудс, истраживач са Кингс колеџа, каже да „истраживање јасно показује својства смањења стреса гледањем оригиналне уметности и њену способност да нас истовремено узбуди, ангажује и пробуди”.

„Хормони стреса и инфламаторни маркери попут кортизола, IL-6 i TNF-alfa имају везе са широким спектром здравствених проблема, од срчаних болести и дијабетеса до анксиозности и депресије. Чињеница да је гледање оригиналне уметности смањило ове маркере сугерише да културна искуства могу да играју праву улогу у заштити и ума и тела”, објаснио је доктор Вудс.

Емоционална интелигенција сваке особе је такође процењена пре студије помоћу упитника, али истраживачи су рекли да то није имало утицаја на индивидуалне одговоре тако да налази истраживања показују да су ове користи универзалне – може да их искуси свако.

С научне перспективе, тврди доктор Вудс, најузбудљивији налаз јесте да је уметност имала позитиван утицај на три различита телесна система – имуни, ендокрини и аутономни систем, и то истовремено.

„Ово је јединствено откриће којим смо били искрено изненађени. Укратко, наша јединствена и оригинална студија пружа убедљиве доказе да је гледање уметности у галерији добро за нас и помаже нам да боље разумемо њене фундаменталне користи. У суштини, уметност не само што нас емоционално покреће, већ она и смирује тело”, нагласио је Вудс поводом студије са Кингс колеџа.

Уз све ове резултате и поготово уз резултате најновије студије Универзитетског колеџа, која прецизира успорено биолошко старење код оних који учествују у културном животу, ово је већ значајан корак.

Још давно је немачки књижевник Јохан Паул Фридрих Рихтер, познат и под надимком Жан Пол, написао: „У чијем се срцу настанила уметност, тај је издвојен од олује живота.” Ипак, уметност је још увек потенцијално велика сила која није потпуно искоришћена за благодет здравља. Можда ће ова најновија студија о томе да уметност успорава биолошко старење инспирисати људе да је више укључе у свој живот.