Kultura - najbolji način za podmlađivanje

Redovno učešće u kulturnim aktivnostima usporava biološko starenje, sa efektima uporedivim ili čak većim od onih koje proizvodi fizička aktivnost, pokazuju rezultati najnovije studije Univerzitetskog koledža u Londonu, objavljene 11. maja, prenosi „Figaro” u svom članku atraktivnog naslova „Šta ako bi odlazak u muzej svake nedelje usporio biološko starenje”. List podseća da neki kanadski lekari već nekoliko godina prepisuju posete muzejima zbog njihovog smirujućeg dejstva, ali i tvrdi da britanska studija sada pruža merljive dokaze o potencijalnim koristima kulture.

„Naša studija pruža prvi dokaz da je učešće u umetničkim i kulturnim aktivnostima povezano sa usporavanjem biološkog starenja”, objašnjava Feifej Bu, glavna autorka studije, u časopisu „Inovacije u starenju”.

Istraživači su u ovoj studiji, čije su rezultate preneli i drugi mediji, analizirali podatke 3.556 odraslih osoba u Ujedinjenom Kraljevstvu, kombinujući upitnike o kulturnim navikama učesnika sa analizama krvi kako bi procenili njihovu biološku starost. Raspon razmatranih aktivnosti bio je širok: čitanje, slušanje muzike, pevanje, ples, slikanje, projekti „uradi sam”, zanati, kao i posete muzejima, bibliotekama i umetničkim galerijama, a učestalost i raznolikost ovih aktivnosti su pažljivo proučavane.

Da bi izmerili starenje pacijenata, tim je koristio sedam „epigenetskih satova” napominjući da ne postoji jedan univerzalni sat: svaki model ispituje različite aspekte opadanja povezanog sa starenjem.

Među različitim modelima prikazan je sat DunedinPACE, a on je pokazao da su pojedinci, koji su se bavili umetničkim aktivnostima najmanje tri puta godišnje, starili za dva procenta sporije od onih sa sedentarnim kulturnim profilom (manje od tri aktivnosti godišnje). Ovo usporavanje se povećalo na tri odsto uz mesečno vežbanje i dostiglo četiri odsto uz nedeljno vežbanje. Efekti su bili posebno izraženi među odraslima srednjih godina i onima starijim od 40 godina, posebno onima sa najraznovrsnijim kulturnim repertoarom.

Prema drugom indikatoru (sat PhenoAge koji upoređuje hronološku starost osobe sa godinama koje bi njeno zdravstveno stanje „zaista” odražavalo, koncept poznat kao „biološka starost”) učesnici koji su se bavili kulturnim aktivnostima barem jednom nedeljno izgledali su, u proseku, biološki godinu dana mlađi od drugih. Poređenja radi, ljudi koji su vežbali nedeljno izgledali su, opet biološki, nešto više od šest meseci mlađi. Efekti kulturnog učešća stoga izgledaju uporedivi, ako ne i veći od efekata vežbanja.

Dejzi Fankur, koautorka studije, tvrdi da učešće u umetničkim i kulturnim aktivnostima promoviše zdravlje „uporedo sa fizičkom vežbom”. Ona takođe nudi moguće objašnjenje: svaka umetnička praksa mobiliše različite „komponente ili sastojke” koji doprinose fizičkom, kognitivnom, emocionalnom ili društvenom blagostanju. Tako jednostavna poseta muzeju  kombinuje kognitivnu aktivnost, emocije, društvenu interakciju i fizičko kretanje.

  Ova studija, koja sugeriše da su intelektualna i umetnička stimulacija najbolji način za podmlađivanje, nadovezuje se na već postojeća istraživanja koja pokazuju da umetnost smanjuje stres i sprečava kardiovaskularne rizike, baš kao i fizičko vežbanje. Recimo, prošle godine je objavljeno istraživanje Kings koledža u Londonu koje je potvrdilo da umetnost izložena u galerijama smanjuje stres i jača imuni sistem.

U svojoj prvoj studiji te vrste istraživači sa Kings koledža su otkrili da posmatranje originalnih umetničkih dela može da ublaži stres, smanji rizik od srčanih bolesti i ojača imuni sistem. Oni su merili fiziološke reakcije učesnika dok su u galeriji gledali remek-dela svetski poznatih umetnika, uključujući Manea, Van Goga i Gogena. Otkrili su nešto što nikada ranije nije zabeleženo – da umetnost pozitivno utiče na imuni, hormonski i nervni sistem istovremeno.

Studija je obuhvatila 50 ljudi starosti između 18 i 40 godina u Velikoj Britaniji. Polovina je gledala originalna umetnička dela u Courtauld Gallery u Londonu, dok je druga polovina gledala kopije istih slika u okruženju van galerije. Dve grupe su nosile senzore koji su kontinuirano merili njihov otkucaj srca i temperaturu kože tokom dvadesetominutne sesije, a uzorci pljuvačke su takođe uzeti pre i posle gledanja. Iz ovih uzoraka, istraživači su otkrili da je nivo hormona stresa kortizola opao u proseku za 22 odsto kod onih koji su gledali originalnu umetnost, u poređenju sa samo osam procenata kod onih koji su gledali reprodukcije.

Proinflamatorni citokini (IL-6 i TNF-alfa) koji se dovode u vezu sa stresom i brojnim hroničnim bolestima pali su za 30 i 28 odsto respektivno kod onih u galeriji, bez promena u drugoj grupi, što ukazuje da umetnost ima potencijalni smirujući efekat na inflamatorne reakcije tela.

Toni Vuds, istraživač sa Kings koledža, kaže da „istraživanje jasno pokazuje svojstva smanjenja stresa gledanjem originalne umetnosti i njenu sposobnost da nas istovremeno uzbudi, angažuje i probudi”.

„Hormoni stresa i inflamatorni markeri poput kortizola, IL-6 i TNF-alfa imaju veze sa širokim spektrom zdravstvenih problema, od srčanih bolesti i dijabetesa do anksioznosti i depresije. Činjenica da je gledanje originalne umetnosti smanjilo ove markere sugeriše da kulturna iskustva mogu da igraju pravu ulogu u zaštiti i uma i tela”, objasnio je doktor Vuds.

Emocionalna inteligencija svake osobe je takođe procenjena pre studije pomoću upitnika, ali istraživači su rekli da to nije imalo uticaja na individualne odgovore tako da nalazi istraživanja pokazuju da su ove koristi univerzalne – može da ih iskusi svako.

S naučne perspektive, tvrdi doktor Vuds, najuzbudljiviji nalaz jeste da je umetnost imala pozitivan uticaj na tri različita telesna sistema – imuni, endokrini i autonomni sistem, i to istovremeno.

„Ovo je jedinstveno otkriće kojim smo bili iskreno iznenađeni. Ukratko, naša jedinstvena i originalna studija pruža ubedljive dokaze da je gledanje umetnosti u galeriji dobro za nas i pomaže nam da bolje razumemo njene fundamentalne koristi. U suštini, umetnost ne samo što nas emocionalno pokreće, već ona i smiruje telo”, naglasio je Vuds povodom studije sa Kings koledža.

Uz sve ove rezultate i pogotovo uz rezultate najnovije studije Univerzitetskog koledža, koja precizira usporeno biološko starenje kod onih koji učestvuju u kulturnom životu, ovo je već značajan korak.

Još davno je nemački književnik Johan Paul Fridrih Rihter, poznat i pod nadimkom Žan Pol, napisao: „U čijem se srcu nastanila umetnost, taj je izdvojen od oluje života.” Ipak, umetnost je još uvek potencijalno velika sila koja nije potpuno iskorišćena za blagodet zdravlja. Možda će ova najnovija studija o tome da umetnost usporava biološko starenje inspirisati ljude da je više uključe u svoj život.