Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Beograd

06.07.2020 u 12:56

Duh monarhističkog Beograda vraća se na stara zdanja

Na sveže završenim parlamentarnim izborima monarhistima je cenzus izmakao za dlaku. Oni nisu ušli u Skupštinu Srbije, ali zato se monarhističko nasleđe polako vraća na ulice Beograda. Preciznije, na stara prestonička zdanja. Početkom februara na pročelju Glavne železničke stanice ponovo je zablistao grb Kraljevine Srbije sa dva krilata lava. Ovaj grb uništen je 1945. godine odmah po završetku Drugog svetskog rata. Bio je jedan je od najstarijih grbova Kraljevine Srbije, stariji od njega za nekoliko meseci bio je samo onaj iznad Starog dvora. Pošto posle uništenja od njega nije ostalo ni traga, novi grb je načinjen na osnovu starih fotografija, skica i projekta Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada po čijem se projektu radi i kompletna obnova nekadašnje Železničke stanice. Izrada novog

Beograd

31.05.2020 u 15:43

Galerija „Progres” nije na prodaju

Galerija „Progres” na uglu Knez Mihailove i Zmaj Jovine ulice, oko čije prodaje su se na početku godine lomila koplja, ostaje u vlasništvu kompanije „Progres” i više neće ići na doboš. Razlog je, kako kaže Živko Radanović, direktor „Progresa”, to što je pronađen zajednički jezik sa odborom poverilaca, koji su prihvatili da svoja potraživanja namire na drugačiji način. „Progres palata”, čiji je deo i istoimena galerija, poslednji put bila je oglašena na prodaju u martu, ali kao i u brojnim prethodnim pokušajima nije bilo zainteresovanih kupaca. Svaki oglas da se nađe novi vlasnik bio je izdat na osnovu rešenja Privrednog suda, a prema usvojenom unapred pripremljenom planu reorganizacije kompanije „Progres”, a. d. – Ni druga imovina „Progresa” koja je u prethodnom periodu u više navrata

Beograd

24.05.2020 u 19:00

Terazijsku terasu kroji arhitekta Branislav Redžić

Tražeći rešenje za Terazijsku terasu, Gradska uprava toliko se vrtela ukrug da se praktično vratila na početnu poziciju. Odustala je od raspisivanja pozivnog konkursa, najavljenog u februaru, jer sva tri tima koja je trebalo da učestvuju na njemu – Grozdana Šišović i Dejan Milanović, studio ARCVS Branislava Redžića i arhitekte Branislav Mitrović, Dejan Miljković i Zoran Radojičić − nisu bila voljna za to, kaže za naš list Marko Stojčić, glavni gradski urbanista. Umesto toga, ponovo će u igru vratiti rešenje Branislava Redžića, koji je pre 13 godina na javnom arhitektonskom nadmetanju podelio prvu nagradu sa Šišovićevom i Milanovićem. Godinama posle tog takmičenja jedan od najznačajnijih gradskih vidikovaca ostao je neuređen da bi 2015. tadašnji gradski urbanista Milutin Folić aktivirao Redžićeve

Beograd

02.05.2020 u 21:00

Od nove Kalkute do saune sa Ahtisarijem

Mnogi Srbi ni u snu ne bi poželeli da se sretnu sa Martijem Ahtisarijem, a on je sa njim bio kao od majke rođen u sauni. Kod Desanke Maksimović učio je srpski jezik i književnost posle Drugog svetskog rata, a predsednik Tanzanije Džulijus Njerere po njega je poslao svoj privatni avion. Već samo to bilo bi dovoljno da Dobrivoje Tošković rođen u Dragincu 1927. godine ima šta da ispriča, ali njegova postignuća kao arhitekte i urbaniste čine ispovest još uzbudljivijom. Najznačajnije profesionalne avanture iz života koji će za koji mesec ući u devedeset četvrtu godinu Tošković je opisao u poslednjoj od brojnih knjiga koje je napisao „Ambasadori bez dekreta”. – Knjiga je omaž svim našim stručnjacima koji su u zlatno doba Jugoslavije odlazili da rade u Afriku, Aziju i Latinsku Ameriku. Mi

Kultura

06.04.2020 u 14:00

Onlajn program posvećen Rafaelu

Ovogodišnji program obeležavanja pet vekova od smrti velikog italijanskog slikara i arhitekte Rafaela osujećen je virusom korona – izuzetna izložba njemu posvećena u rimskoj Skuderiji Kvirinale bila je otvorena za publiku samo nekoliko dana početkom marta pa je preseljena u vitruelni prostor, kao i sve ostale aktivnosti koje su u vezi s ovom godišnjicom. Italijanski institut za kulturu u Srbiji poziva zato sve poštovaoce slavnog renesansnog umetnika da danas na društvenim mrežama objave crteže koji su inspirisani njegovim delima ili utiske o njemu. Svi zainteresovani to mogu da učine koristeći haštag #Raffaello500 i #Raffaello2020, uz obeležavanje zvanične stranice @iicbelgrdado. Kako je saopšteno, sve objave će biti podeljene na društvenim mrežama Instituta, a ona koja do 12 sati 8.

Društvo

24.02.2020 u 11:28

Naše arhitekte nagrađene u Frankfurtu

Arhitekte Bojana Marković i David Bilobrk osvojili su priznanje „German Design Awards”, koje im je u Frankfurtu dodelilo Nemačko veće za dizajn. Priznanje je stiglo u kategoriji enterijer za štand „Četiri zemlje jedan jezik”, koji je prikazan na 62. Sajmu knjiga u Beogradu. Žiri je naveo da „dizajn štanda kreira jedinstvenu toplu i relaksirajuću atmosferu koja se prenosi kroz zakrivljene zidove”, dodajući komentar: „Veoma dobro izvedeno!” – Ova nagrada je za nas od velikog značaja s obzirom na to da su retke prilike da projekti na našem području, za koje su budžeti uglavnom skromni, imaju priliku za međunarodno priznanje. Želeli smo funkcionalnu kompoziciju koja svojom atraktivnošću naglašava značaj gosta na sajmu knjiga – kaže za naš list Bojana Marković. Drveni štand, na 210

Beograd

28.01.2020 u 14:00

Starim idejama do rešenja za Terazijsku terasu

Za uređenje Terazijske terase neće biti raspisan novi urbanističko-arhitektonski konkurs, nego će grad birati između dva rešenja sa javnih nadmetanja iz 1998. i 2008. godine, potvrdio je za naš list glavni gradski urbanista Marko Stojčić. Reč je o radu arhitekata Branislava Mitrovića i Dejana Miljkovića, koji su na konkursu pre 22 godine osvojili drugu nagradu i pobedničkom idejnom rešenju arhitekte Branislava Redžića koji je pre 12 godina prvu nagradu podelio sa Grozdanom Šišović i Dejanom Milanovićem. Redžićevo rešenje, modifikovano u odnosu na ono sa konkursa, poslednjih pet godina bilo je u igri za konačno oblikovanje parka. – Grad će obezbediti novac za rekonstrukciju Terazijske terase koja je je jedan od poslednjih vidikovaca. Taj prostor treba da bude veza ka reci, ali i sređen

Kultura

03.01.2020 u 19:00

Pogađa sreću, nesreću i duševno stanje

Dom Mice Mihočinović u Knez Miletinoj bio je pre Drugog svetskog rata mesto okupljanja mnogih Beograđana. Obučena u tamnu togu, ona bi im gledala u šolju i izricala sudbinu. Nevolju je saopštavala vrlo obazrivo: „Gospođo, vaš muž vas vara.” ili: „Dva krupna crna oka ne sklapaju se zbog vas.” A ko može da opovrgne da u Beogradu ne postoji bar jedan mladić koji odgovara ovom „detaljnom” opisu. Ljudi su verovali i iznova, iznova dolazili. Ministri, lekari, advokati... Kad su je 1932. uhapsili i zabranili da naplaćuje usluge, Mica se pravdala da ne izmišlja, da sve vidi – sreću, nesreću, ljubav i duševno stanje – i da uzima koliko ko da. Predvidela je da će rumunska kraljica Natalija preminuti i da će rat početi 1939. Ovo je jedan od detalja iz knjige „Nestvarno, a stvarno” Živojina

Magazin

18.12.2019 u 13:51

Umetnost na fasadama

Dolazeći u Beograd na studije, mladi ljudi iz provincije pre trideset i više godina najčešće su, sa železničke i autobuske stanice, ka svojim fakultetima išli Balkanskom ili Kameničkom ulicom. Pogledom usmerenim nagore, bili su zadivljeni lepotom ornamenata na fasadama starih beogradskih zgrada. Isti utisak urezao se u svest i umetniku fotografije Stanku Kostiću. Od tada, on je svojim fotoaparatom ovekovečio mnoge ornamente na fasadama prestoničkih zgrada. Sada je zavirio u svoju fototeku i izdvojio one najlepše da bi ih predstavio čitaocima „Magazina”. Lepota s porukom Dušan Milovanović, istoričar umetnosti, objašnjava zašto su ornamenti najstariji dekorativni element u likovnoj i primenjenoj umetnosti različitih civilizacija, i koje su posebnosti onih koje se mogu videti na

Društvo

06.12.2019 u 15:26

Izložba u čast Nikolaja Krasnova

Arhiv Srbije je povodom otkrivanja spomenika ruskom arhitekti Nikolaju Krasnovu u Beogradu, priredio izložbu na otvorenom „Zgrada Arhiva Srbije - arhitekta Nikolaj Krasnov”. Izložba će biti postavljena u dvorištu zgrade, koju je namenski projektovao Krasnov u periodu između 1925. i 1928. godine, a preko puta Malog Tašmajdana, gde će 9. decembra biti otkriven spomenik ruskom arhitekti. Spomenik podiže Grad Beograd povodom 80 godina od smrti Krasnova, koji je svojim stvaralaštvom ostavio značajan pečat u arhitekturi Beograda. Među brojnim delima kojima je dao izuzetan doprinos izgledu prestonice nalazi se i zgrada Arhiva Srbije, na kojoj je 2011. godine postavljena spomen-ploča, kojom je Arhiv odao počast velikom arhitekti, prenosi Tanjug. Na izložbi će biti predstavljeni

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: arhitektura