Недеља, 14.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.13	101.74	101.43
	127.07	127.83	127.45

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: архитектура

Београд

06.07.2020 у 12:56

Дух монархистичког Београда враћа се на стара здања

На свеже завршеним парламентарним изборима монархистима је цензус измакао за длаку. Они нису ушли у Скупштину Србије, али зато се монархистичко наслеђе полако враћа на улице Београда. Прецизније, на стара престоничка здања. Почетком фебруара на прочељу Главне железничке станице поново је заблистао грб Краљевине Србије са два крилата лава. Овај грб уништен је 1945. године одмах по завршетку Другог светског рата. Био је један је од најстаријих грбова Краљевине Србије, старији од њега за неколико месеци био је само онај изнад Старог двора. Пошто после уништења од њега није остало ни трага, нови грб је начињен на основу старих фотографија, скица и пројекта Завода за заштиту споменика културе града по чијем се пројекту ради и комплетна обнова некадашње Железничке станице. Израда новог

Београд

31.05.2020 у 15:43

Галерија „Прогрес” није на продају

Галерија „Прогрес” на углу Кнез Михаилове и Змај Јовине улице, око чије продаје су се на почетку године ломила копља, остаје у власништву компаније „Прогрес” и више неће ићи на добош. Разлог је, како каже Живко Радановић, директор „Прогреса”, то што је пронађен заједнички језик са одбором поверилаца, који су прихватили да своја потраживања намире на другачији начин. „Прогрес палата”, чији је део и истоимена галерија, последњи пут била је оглашена на продају у марту, али као и у бројним претходним покушајима није било заинтересованих купаца. Сваки оглас да се нађе нови власник био је издат на основу решења Привредног суда, а према усвојеном унапред припремљеном плану реорганизације компаније „Прогрес”, а. д. – Ни друга имовина „Прогреса” која је у претходном периоду у више наврата

Београд

24.05.2020 у 19:00

Теразијску терасу кроји архитекта Бранислав Реџић

Тражећи решење за Теразијску терасу, Градска управа толико се вртела укруг да се практично вратила на почетну позицију. Одустала је од расписивања позивног конкурса, најављеног у фебруару, јер сва три тима која је требало да учествују на њему – Гроздана Шишовић и Дејан Милановић, студио ARCVS Бранислава Реџића и архитекте Бранислав Митровић, Дејан Миљковић и Зоран Радојичић − нису била вољна за то, каже за наш лист Марко Стојчић, главни градски урбаниста. Уместо тога, поново ће у игру вратити решење Бранислава Реџића, који је пре 13 година на јавном архитектонском надметању поделио прву награду са Шишовићевом и Милановићем. Годинама после тог такмичења један од најзначајнијих градских видиковаца остао је неуређен да би 2015. тадашњи градски урбаниста Милутин Фолић активирао Реџићеве

Београд

02.05.2020 у 21:00

Од нове Калкуте до сауне са Ахтисаријем

Многи Срби ни у сну не би пожелели да се сретну са Мартијем Ахтисаријем, а он је са њим био као од мајке рођен у сауни. Код Десанке Максимовић учио је српски језик и књижевност после Другог светског рата, а председник Танзаније Џулијус Њерере по њега је послао свој приватни авион. Већ само то било би довољно да Добривоје Тошковић рођен у Драгинцу 1927. године има шта да исприча, али његова постигнућа као архитекте и урбанисте чине исповест још узбудљивијом. Најзначајније професионалне авантуре из живота који ће за који месец ући у деведесет четврту годину Тошковић је описао у последњој од бројних књига које је написао „Амбасадори без декрета”. – Књига је омаж свим нашим стручњацима који су у златно доба Југославије одлазили да раде у Африку, Азију и Латинску Америку. Ми

Култура

06.04.2020 у 14:00

Онлајн програм посвећен Рафаелу

Овогодишњи програм обележавања пет векова од смрти великог италијанског сликара и архитекте Рафаела осујећен је вирусом корона – изузетна изложба њему посвећена у римској Скудерији Квиринале била је отворена за публику само неколико дана почетком марта па је пресељена у витруелни простор, као и све остале активности које су у вези с овом годишњицом. Италијански институт за културу у Србији позива зато све поштоваоце славног ренесансног уметника да данас на друштвеним мрежама објаве цртеже који су инспирисани његовим делима или утиске о њему. Сви заинтересовани то могу да учине користећи хаштаг #Raffaello500 и #Raffaello2020, уз обележавање званичне странице @iicbelgrdado. Како је саопштено, све објаве ће бити подељене на друштвеним мрежама Института, а она која до 12 сати 8. априла

Друштво

24.02.2020 у 11:28

Наше архитекте награђене у Франкфурту

Архитекте Бојана Марковић и Давид Билобрк освојили су признање „German Design Awards”, које им је у Франкфурту доделило Немачко веће за дизајн. Признање је стигло у категорији ентеријер за штанд „Четири земље један језик”, који је приказан на 62. Сајму књига у Београду. Жири је навео да „дизајн штанда креира јединствену топлу и релаксирајућу атмосферу која се преноси кроз закривљене зидове”, додајући коментар: „Веома добро изведено!” – Ова награда је за нас од великог значаја с обзиром на то да су ретке прилике да пројекти на нашем подручју, за које су буџети углавном скромни, имају прилику за међународно признање. Желели смо функционалну композицију која својом атрактивношћу наглашава значај госта на сајму књига – каже за наш лист Бојана Марковић. Дрвени штанд, на 210 квадрата,

Београд

28.01.2020 у 14:00

Старим идејама до решења за Теразијску терасу

За уређење Теразијске терасе неће бити расписан нови урбанистичко-архитектонски конкурс, него ће град бирати између два решења са јавних надметања из 1998. и 2008. године, потврдио је за наш лист главни градски урбаниста Марко Стојчић. Реч је о раду архитеката Бранислава Митровића и Дејана Миљковића, који су на конкурсу пре 22 године освојили другу награду и победничком идејном решењу архитекте Бранислава Реџића који је пре 12 година прву награду поделио са Грозданом Шишовић и Дејаном Милановићем. Реџићево решење, модификовано у односу на оно са конкурса, последњих пет година било је у игри за коначно обликовање парка. – Град ће обезбедити новац за реконструкцију Теразијске терасе која је је један од последњих видиковаца. Тај простор треба да буде веза ка реци, али и сређен

Култура

03.01.2020 у 19:00

Погађа срећу, несрећу и душевно стање

Дом Мице Михочиновић у Кнез Милетиној био је пре Другог светског рата место окупљања многих Београђана. Обучена у тамну тогу, она би им гледала у шољу и изрицала судбину. Невољу је саопштавала врло обазриво: „Госпођо, ваш муж вас вара.” или: „Два крупна црна ока не склапају се због вас.” А ко може да оповргне да у Београду не постоји бар један младић који одговара овом „детаљном” опису. Људи су веровали и изнова, изнова долазили. Министри, лекари, адвокати... Кад су је 1932. ухапсили и забранили да наплаћује услуге, Мица се правдала да не измишља, да све види – срећу, несрећу, љубав и душевно стање – и да узима колико ко да. Предвидела је да ће румунска краљица Наталија преминути и да ће рат почети 1939. Ово је један од детаља из књиге „Нестварно, а стварно” Живојина Петровића, у

Магазин

18.12.2019 у 13:51

Уметност на фасадама

Долазећи у Београд на студије, млади људи из провинције пре тридесет и више година најчешће су, са железничке и аутобуске станице, ка својим факултетима ишли Балканском или Каменичком улицом. Погледом усмереним нагоре, били су задивљени лепотом орнамената на фасадама старих београдских зграда. Исти утисак урезао се у свест и уметнику фотографије Станку Костићу. Од тада, он је својим фотоапаратом овековечио многе орнаменте на фасадама престоничких зграда. Сада је завирио у своју фототеку и издвојио оне најлепше да би их представио читаоцима „Магазина”. Лепота с поруком Душан Миловановић, историчар уметности, објашњава зашто су орнаменти најстарији декоративни елемент у ликовној и примењеној уметности различитих цивилизација, и које су посебности оних које се могу видети на

Друштво

06.12.2019 у 15:26

Изложба у част Николаја Краснова

Архив Србије је поводом откривања споменика руском архитекти Николају Краснову у Београду, приредио изложбу на отвореном „Зграда Архива Србије - архитекта Николај Краснов”. Изложба ће бити постављена у дворишту зграде, коју је наменски пројектовао Краснов у периоду између 1925. и 1928. године, а преко пута Малог Ташмајдана, где ће 9. децембра бити откривен споменик руском архитекти. Споменик подиже Град Београд поводом 80 година од смрти Краснова, који је својим стваралаштвом оставио значајан печат у архитектури Београда. Међу бројним делима којима је дао изузетан допринос изгледу престонице налази се и зграда Архива Србије, на којој је 2011. године постављена спомен-плоча, којом је Архив одао почаст великом архитекти, преноси Танјуг. На изложби ће бити представљени планови

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

14.06.2026 у 22:00

Свечана академија поводом годишњице битке на Кошарама

14.06.2026 у 21:59

Тајна одлука Летоније о украјинским дроновима који долећу у земљу

14.06.2026 у 21:57

Додик: Европске вредности су гомила излизаних фраза

14.06.2026 у 21:55

Порфирије: Људе који су дошли да се поклоне појасу упоредили са концертом Томпсона

14.06.2026 у 21:38

У нападу на југу Либана погинуле две особе, Хезболах напао Израел 17 пута

14.06.2026 у 21:29

Златибор: свечано оторен Шампионат света за средњошколце у кошарци