Стваралаштво Николе Несторовића

У Установи културе Стари град данас у 19 сати биће отворена изложба посвећена архитекти Николи Несторовићу под називом „Никола Несторовић – Портрет једне епохе”, која се реализује у сарадњи са Заводом за заштиту споменика града Београда.

Деценије на прелому векова – деветнаестог и двадесетог – представљају раздобље културног, научног и политичког успона Србије, оствареног деловањем изузетних појединаца. Високо образована грађанска и интелектуална елита допринела је убрзаном културном и друштвеном напретку. Управо током тог периода одиграла се и најупечатљивија трансформација Београда из оријенталне вароши у европски град, првенствено стваралачким деловањем прве генерације архитеката рођених у Србији, школованих на Великој школи, а специјализованих у иностранству, пре свега у Немачкој.

Један од најпродуктивнијих стваралаца те генерације био је архитекта Никола Несторовић (1868, Пожаревац – 1957, Београд). Већи део његовог обимног стваралачког рада, оствареног у Београду, и данас представља окосницу историјског језгра града, што потврђује и број од 12 здања која су утврђена за културна добра.

Пројектантски опус, настајао је у прве три бурне деценије двадесетог века (1899–1927), током којих је српска архитектура прешла пут од конзервативног академизма и романтизма преко сецесије и националног стила до консолидације модернизма. Несторовићево стваралаштво осцилира између академизма и сецесије, уносећи у градитељство Београда средњоевропски дух, пре свега утицаје берлинске архитектуре. Дела Николе Несторовића су померала границе стваралаштва у Србији, почевши од зграде Управе фондова – данашњег Народног музеја, преко Београдске задруге и хотела „Бристол”, Зграде са зеленим плочицама, Гранд пасажа, а касније и Универзитетске библиотеке и зграде Техничког факултета.

Ова поставка премијерно је приказана маја 2019. у галерији УЛУС-а.