Интелектуална свестраност Александра Дерока

Ужице – Нове плодове, на добробит ужичке културе, даје вишегодишња сарадња Уметничке збирке САНУ са Градском галеријом Ужице. Овог пута у виду изложбе радова Александра Дерока из те збирке (за чије утемељење је и и Дероко заслужан), која је минуле седмице отворена у ужичкој галерији.

Дерокова овде постављена дела „Оплакивање”, „Ламент над Србијом 1813”, „Аласи”, „Сликар пред панорамом Београда”, „Аутопортрет у плавом”, „Жена пред огледалом”, „Апстракција” и друга (темпера на картону, туш на папиру, цртежи оловком и фломастером) настала су у периоду од двадесетих до осамдесетих година прошлог века.

Овај свестрани стваралац – научник, уметник, педагог, интелектуалац ренесансног широког поља интересовања, ратник, спортиста, знаменита личност Београда свог времена, академик – даровао је 1984. Уметничкој збирци САНУ 129 својих дела: 19 слика и 110 цртежа, скица, студија. Само ће још једном, и то у 21. веку, академија добити обимнији легат, од Олге Јеврић (147 скулптура малог формата поклоњених 2006. и 2007. године), наводи се у каталогу за ову изложбу Александра Дерока.

Ту су и његови биографски подаци: рођен 1894. у центру Београда у интелектуалној породици, дипломирао архитектуру на београдском Техничком факултету. Ратовао као добровољац у Првом светском рату, учествовао и у бици на Церу, а као пилот се борио на Солунском фронту. Крајем двадесетих усавршавао се у Паризу као стипендиста француске владе, специјализовао српску средњовековну архитектуру. Пропутовао свет, боравио и у САД.

Изведено је двадесетак његових архитектонских пројеката, а бавио се и заштитом споменика културе (радио на ископавањима Царичиног града 1947. и Смедеревског града од педесетих до седамдесетих година). У Другом светском рату као резервни мајор бива заробљен, али успева да побегне пре спровођења у Немачку, потом су га с бројним српским интелектуалцима заточили у логору на Бањици.

После рата, уз своју професију, бавио се и новинарством и белетристиком, а посебне резултате постигао као педагог, професор Београдског универзитета. Био је декан Архитектонског факултета, редовни члан САНУ постао 1961. Добитник је највиших награда. Целог живота Дероко је уживао у сликању, излагао је своје слике и цртеже. Преминуо је у Београду 1988. године.