Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.96	103.58	103.27
126.91	127.67	127.29

Kultura

24.11.2016 u 15:31

Društvo je u krizi kada je kultura u krizi

U Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, na naučno-stručnom skupu pod nazivom „Kultura: osnova državnog i nacionalnog identiteta”, koji traje i danas, danas se kroz nekoliko tema razgovaralo o strateškim pravcima razvoja Srbije u 21. veku, sa akcentom na pitanja kulturne politike, kulturnih institucija i kulturne baštine. – Moto ovog sastanka jeste neslaganje bez ljutnje. Želeli smo ozbiljnost i kompetentnost pod senkom obavezne različitosti. Simpatična je konstatacija da je i za pojam slobode, ne samo dijaloga, potreban onaj drugi. Sami ne možemo dostići slobodu – rekao je Vladimir Kostić, predsednik SANU, dodajući da je jedan od ciljeva konferencije da osobe uključene u proces kulture trajnije budu u vezi sa SANU. Vladan Vukosavljević, ministar kulture i informisanja, istakao

Kulturni dodatak

18.11.2016 u 18:26

Kritika kritike

Status književne kritike danas ključna je tema razgovora koji Srpski PEN centar organizuje 24. novembra u Narodnoj biblioteci Srbije, u okviru obeležavanja devedeset godina od osnivanja. Učesnici su, osim domaćih pisaca i književnih kritičara, predstavnici PEN centara iz regiona. Region je u ovom slučaju šire shvaćen, tako da obuhvata zemlje od Mađarske, Italije, Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Bugarske, Rumunije do Turske. Takav izbor donekle čudi, uzme li se u obzir da je domaća književnost, a tome sledstveno i književna kritika, pre svega vezana za region u kome se govori istim jezikom. Radi se uglavnom o generacijski profilisanoj grupi autora, koja je već etablirana u okviru sopstvenih književnosti. Zahvaljujući takvoj poziciji učesnika u razgovoru, razumljiv je i njihov

Kulturni dodatak

04.11.2016 u 21:32

Lijepa smrt nije isto što i lepa smrt

Među srpskim piscima Muharem Bazdulj je neobična pojava. Ima četiri godine otkako se nastanio u Beogradu, a već suvereno vlada književnom scenom. Bez njega ne mogu da prođu književne večeri, njegov lik sa dartanjanovskom bradicom i brkovima koji podseća na mladog Petera Handkea, najavljuje kolumne u dnevnim i nedeljnim novinama, njegove knjige i prevode objavljuju beogradski izdavači. – Moja selidba je podrivala tipičnu posleratnu predstavu da se iz bivše Jugoslavije u Beograd doseljavaju uglavnom pravoslavci. Nekima je bilo neobično, a meni je bilo prirodno. Kao neko ko se bavi pisanjem verovao sam da svoj život mogu da organizujem samo negde gde se govori moj jezik. Beograd mi je bio privlačniji od Zagreba. Rođen je u Travniku pre trideset devet godina, književnu slavu

Kulturni dodatak

28.10.2016 u 18:26

Sveti Pavle kao Lenjin

Emanuel Karer je pisac koga zaokuplja odnos između stvarnosti i fikcije. Njegov književni put razvijao se između romana, reportaža i scenarija. Ove različite forme su oblikovale njegov pripovedački postupak. Od Jednog ruskog romana, u kome istražuje porodičnu genealogiju, rusko-gruzijsko poreklo svoje majke i njenog oca, gruzijskog emigranta koji je tokom rata radio za Nemce i nestao prilikom oslobođenja, verovatno kao žrtva nasumičnih egzekucija, do poslednjeg romana Carstvo, montipajtonovske freske prvih godina hrišćanstva koju je zamislio dok je radio na scenariju za seriju o zombijima, Karer je stekao naviku da piše o sebi. Mešajući autobiografske elemente iz vremena kada je prolazio kroz duhovnu krizu početkom devedesetih sa istragom o rađanju hrišćanstva, Karer piše za one koji

Kulturni dodatak

21.10.2016 u 18:39

Otkrivanje Irana

Iran je u modi. O tome svedoče ne samo filmovi iranskih reditelja na najprestižnijim svetskim festivalima i u bioskopskim salama već i desetine romana iranskih pisaca koji se prevode u svetu. Ova bogata književna produkcija je nepoznata srpskim čitaocima, jer na srpskom jeziku još nema prevoda savremene iranske književnosti, kao što nema ni prevoda srpskih pisaca na persijski (ako se izuzmu Andrić i Kiš). Dve strane se, dakle, ne poznaju. Zato je Sajam knjiga, na kome ove godine gostuje Iran, prilika da otkrijemo zemlju o kojoj većina nas ima tek daleku predstavu. Ana Otašević INTERVJU: VLADISLAV BAJAC Autor ni pod mukama ne treba da prizna jednakost između svog junaka i sebe Do samog kraja ne samo da nisam znao „ko je ubica” već nisam sasvim

Društvo

15.10.2016 u 20:00

Vukosavljević: Niš može da računa na podršku ministarstva

NIŠ - Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević posetio je ustanove kulture u Nišu, tokom boravka u tom gradu, gde je poručio da je Niš važan srpski i regionalni kulturni centar, koji ima punu podršku resornog ministasrta. Vukosavljević je tokom danas posetio Narodno muzej, arheološko nalazište „Medijana”, Kulturni centar Niš, Narodno pozorište, Muzej savremene umetnosti, ali i Sabornu crkvu u tom gradu, gde je razgovarao sa episkopom raško-prizrenskim Teodosijem. „Niš je važan srpski i regionalni kulturni centar i učinićemo sve što možemo da u materijalnom, tehničkom i organizacionom smislu pomažemo razvoj kulutre - ustanova, institucija, projekata, infrastrukture i programa”, rekao je Vukosavljević Tanjugu. Kako je istakao, problemi sa nedostatkom novca rešavaće se u

Kulturni dodatak

15.10.2016 u 11:15

Dajte deci savremenike da ih uvedu u klasike

Nekada su učenici uz udžbenike dobijali komplete lektire koju su čitali tokom raspusta, a posle o knjigama iz tih odabranih knjiga raspravljali u razredu. Danas takvi kompleti knjiga više nisu deo đačkih obaveza, a literatura često zavisi i od maštovitosti profesora, koji imaju slobodu da pojedina dela uvrste u školski program. Pored toga što profesori mogu da kreiraju i sopstveno „Društvo mrtvih pesnika”, i dalje su aktuelne rasprave o tome kako u školske programe, pored klasika, uvrstiti domaće i inostrane savremene pisce, koje deca i mladi zaista vole da čitaju. Među njima su Jasminka Petrović, Vesna Aleksić, Uroš Petrović, Igor Kolarov, Dejan Aleksić, Branko Stevanović i drugi. Po rečima Jasminke Petrović, novine u naš obrazovni sistem dolaze vrlo teško i sporo, a apsurd

Kultura

08.10.2016 u 13:48

Bajić: Vraća se ideja nacizma i agresije

Reditelj Darko Bajić priprema dokumentarac „Mathauzen 106621” o svom ocu profesoru i akademskom slikaru Milošu Bajiću (1915-1995), jednom od najznačajnijih predstavnika visokog modernizma u srpskom posleratnom slikarstvu. „To je broj koji je nosio moj otac u logoru Mathauzen. Iz tog logora i potiče priča. On je kao ilegalac bio uhapšen od strane specijalne policije, prvo odveden na Banjicu, a onda transportovan u Mathauzen gde je sa svojim prijateljem Ljubomirom Zečevićem pronalazio ugalj i crtao svoje impresije o tom logoru i svim strahotama koje su se tamo dešavale, ali i životu koji se tamo odvijao”, objasnio je reditelj Tanjugu. On je ispričao da je njegov otac crteže stavljao u ispražnjeni požarni aparat i zakopavao u zemlju. „Oni su i preživeli logor, jer ih je stalno

Kulturni dodatak

30.09.2016 u 19:30

Svet u ogledalu

Nekoliko minuta ćutanja na sceni oči u oči sa publikom su večnost. Nekoliko minuta ćutanja u zahuktaloj atmosferi otvaranja 50. jubilarnog Bitefa jeste taman toliki rez da se zapitamo zašto smo tu i šta ovu svečanost razlikuje od, na primer, dodele Oskara. Šta to pozorište zapravo jeste? Zajedničko prisustvo, pulsiranje života na sceni koji se preliva na gledaoce, a zatim, kao što je to kaže Erika Fišer-Lihte, jedan od vodećih svetskih teatrologa i ovogodišnji gost Bitefa, mehanizmom povratne sprege nazad ka izvođačima. Sve je to dobro znao Bob Vilson, taj mag performansa koji nas je sa nekoliko minuta tišine podsetio na ono što je bitno za ovu umetnost. Tina Perić Vifredo Lam: Trojanski konj magične avangarde Naši umetnici mogu da nauče dosta od Lama: umetnost je

Kultura

26.09.2016 u 09:07

Mesec srpske kulture u Mađarskoj

Specijalno za „Politiku” Budimpešta –U Budimpešti i još nekoliko gradova u Mađarskoj, u toku je manifestacija „Mesec srpske kulture” sa nizom raznorodnih programa, koje organizuje Srpski kulturni centar u saradnji sa brojnim ustanovama i organizacijama iz Mađarske i iz Srbije. Tako je u petak, 23. septembra, u biblioteci Instituta za slovenske i baltičke jezike Filozofskog fakulteta državnog Univerziteta „Etveš Lorand” u Budimpešti, održan okrugli sto na temu „Kako sačuvati i razvijati srpski jezik i kulturu u rasejanju”. Na skupu čiji je domaćin bio Smer za srpski jezik i književnost ovog fakulteta, učestvovali su prof. dr Dragan Nikodijević, prorektor za nauku Univerziteta „Džon Nezbit”, narodni poslanik i književnik Aleksandar Čotrić, pesnik i vlasnik izdavačke kuće „Arte” Miodrag

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kultura