Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.05	117.75	117.4
102.96	103.58	103.27
126.91	127.67	127.29

Култура

24.11.2016 у 15:31

Друштво је у кризи када је култура у кризи

У Српској академији наука и уметности, на научно-стручном скупу под називом „Култура: основа државног и националног идентитета”, који траје и данас, данас се кроз неколико тема разговарало о стратешким правцима развоја Србије у 21. веку, са акцентом на питања културне политике, културних институција и културне баштине. – Мото овог састанка јесте неслагање без љутње. Желели смо озбиљност и компетентност под сенком обавезне различитости. Симпатична је констатација да је и за појам слободе, не само дијалога, потребан онај други. Сами не можемо достићи слободу – рекао је Владимир Костић, председник САНУ, додајући да је један од циљева конференције да особе укључене у процес културе трајније буду у вези са САНУ. Владан Вукосављевић, министар културе и информисања, истакао је: –

Културни додатак

18.11.2016 у 18:26

Критика критике

Статус књижевне критике данас кључна је тема разговора који Српски ПЕН центар организује 24. новембра у Народној библиотеци Србије, у оквиру обележавања деведесет година од оснивања. Учесници су, осим домаћих писаца и књижевних критичара, представници ПЕН центара из региона. Регион је у овом случају шире схваћен, тако да обухвата земље од Мађарске, Италије, Словеније, Хрватске, Македоније, Бугарске, Румуније до Турске. Такав избор донекле чуди, узме ли се у обзир да је домаћа књижевност, а томе следствено и књижевна критика, пре свега везана за регион у коме се говори истим језиком. Ради се углавном о генерацијски профилисаној групи аутора, која је већ етаблирана у оквиру сопствених књижевности. Захваљујући таквој позицији учесника у разговору, разумљив је и њихов угао

Културни додатак

04.11.2016 у 21:32

Лијепа смрт није исто што и лепа смрт

Међу српским писцима Мухарем Баздуљ је необична појава. Има четири године откако се настанио у Београду, а већ суверено влада књижевном сценом. Без њега не могу да прођу књижевне вечери, његов лик са дартањановском брадицом и брковима који подсећа на младог Петера Хандкеа, најављује колумне у дневним и недељним новинама, његове књиге и преводе објављују београдски издавачи. – Моја селидба је подривала типичну послератну представу да се из бивше Југославије у Београд досељавају углавном православци. Некима је било необично, а мени је било природно. Као неко ко се бави писањем веровао сам да свој живот могу да организујем само негде где се говори мој језик. Београд ми је био привлачнији од Загреба. Рођен је у Травнику пре тридесет девет година, књижевну славу стекао је у

Културни додатак

28.10.2016 у 18:26

Свети Павле као Лењин

Емануел Карер је писац кога заокупља однос између стварности и фикције. Његов књижевни пут развијао се између романа, репортажа и сценарија. Ове различите форме су обликовале његов приповедачки поступак. Од Једног руског романа, у коме истражује породичну генеалогију, руско-грузијско порекло своје мајке и њеног оца, грузијског емигранта који је током рата радио за Немце и нестао приликом ослобођења, вероватно као жртва насумичних егзекуција, до последњег романа Царство, монтипајтоновске фреске првих година хришћанства коју је замислио док је радио на сценарију за серију о зомбијима, Карер је стекао навику да пише о себи. Мешајући аутобиографске елементе из времена када је пролазио кроз духовну кризу почетком деведесетих са истрагом о рађању хришћанства, Карер пише за оне који

Културни додатак

21.10.2016 у 18:39

Откривање Ирана

Иран је у моди. О томе сведоче не само филмови иранских редитеља на најпрестижнијим светским фестивалима и у биоскопским салама већ и десетине романа иранских писаца који се преводе у свету. Ова богата књижевна продукција је непозната српским читаоцима, јер на српском језику још нема превода савремене иранске књижевности, као што нема ни превода српских писаца на персијски (ако се изузму Андрић и Киш). Две стране се, дакле, не познају. Зато је Сајам књига, на коме ове године гостује Иран, прилика да откријемо земљу о којој већина нас има тек далеку представу. Ана Оташевић ИНТЕРВЈУ: ВЛАДИСЛАВ БАЈАЦ Аутор ни под мукама не треба да призна једнакост између свог јунака и себе До самог краја не само да нисам знао „ко је убица” већ нисам сасвим био

Друштво

15.10.2016 у 20:00

Вукосављевић: Ниш може да рачуна на подршку министарства

НИШ - Министар културе и информисања Владан Вукосављевић посетио је установе културе у Нишу, током боравка у том граду, где је поручио да је Ниш важан српски и регионални културни центар, који има пуну подршку ресорног министасрта. Вукосављевић је током данас посетио Народно музеј, археолошко налазиште „Медијана”, Културни центар Ниш, Народно позориште, Музеј савремене уметности, али и Саборну цркву у том граду, где је разговарао са епископом рашко-призренским Теодосијем. „Ниш је важан српски и регионални културни центар и учинићемо све што можемо да у материјалном, техничком и организационом смислу помажемо развој кулутре - установа, институција, пројеката, инфраструктуре и програма”, рекао је Вукосављевић Танјугу. Како је истакао, проблеми са недостатком новца решаваће се у

Културни додатак

15.10.2016 у 11:15

Дајте деци савременике да их уведу у класике

Некада су ученици уз уџбенике добијали комплете лектире коју су читали током распуста, а после о књигама из тих одабраних књига расправљали у разреду. Данас такви комплети књига више нису део ђачких обавеза, а литература често зависи и од маштовитости професора, који имају слободу да поједина дела уврсте у школски програм. Поред тога што професори могу да креирају и сопствено „Друштво мртвих песника”, и даље су актуелне расправе о томе како у школске програме, поред класика, уврстити домаће и иностране савремене писце, које деца и млади заиста воле да читају. Међу њима су Јасминка Петровић, Весна Алексић, Урош Петровић, Игор Коларов, Дејан Алексић, Бранко Стевановић и други. По речима Јасминке Петровић, новине у наш образовни систем долазе врло тешко и споро, а апсурд је у

Култура

08.10.2016 у 13:48

Бајић: Враћа се идеја нацизма и агресије

Редитељ Дарко Бајић припрема документарац „Матхаузен 106621” о свом оцу професору и академском сликару Милошу Бајићу (1915-1995), једном од најзначајнијих представника високог модернизма у српском послератном сликарству. „То је број који је носио мој отац у логору Матхаузен. Из тог логора и потиче прича. Он је као илегалац био ухапшен од стране специјалне полиције, прво одведен на Бањицу, а онда транспортован у Матхаузен где је са својим пријатељем Љубомиром Зечевићем проналазио угаљ и цртао своје импресије о том логору и свим страхотама које су се тамо дешавале, али и животу који се тамо одвијао”, објаснио је редитељ Танјугу. Он је испричао да је његов отац цртеже стављао у испражњени пожарни апарат и закопавао у земљу. „Они су и преживели логор, јер их је стално терала та идеја

Културни додатак

30.09.2016 у 19:30

Свет у огледалу

Неколико минута ћутања на сцени очи у очи са публиком су вечност. Неколико минута ћутања у захукталој атмосфери отварања 50. јубиларног Битефа јесте таман толики рез да се запитамо зашто смо ту и шта ову свечаност разликује од, на пример, доделе Оскара. Шта то позориште заправо јесте? Заједничко присуство, пулсирање живота на сцени који се прелива на гледаоце, а затим, као што је то каже Ерика Фишер-Лихте, један од водећих светских театролога и овогодишњи гост Битефа, механизмом повратне спреге назад ка извођачима. Све је то добро знао Боб Вилсон, тај маг перформанса који нас је са неколико минута тишине подсетио на оно што је битно за ову уметност. Тина Перић Вифредо Лам: Тројански коњ магичне авангарде Наши уметници могу да науче доста од Лама: уметност је

Култура

26.09.2016 у 09:07

Месец српске културе у Мађарској

Специјално за „Политику” Будимпешта –У Будимпешти и још неколико градова у Мађарској, у току је манифестација „Месец српске културе” са низом разнородних програма, које организује Српски културни центар у сарадњи са бројним установама и организацијама из Мађарске и из Србије. Тако је у петак, 23. септембра, у библиотеци Института за словенске и балтичке језике Филозофског факултета државног Универзитета „Етвеш Лоранд” у Будимпешти, одржан округли сто на тему „Kако сачувати и развијати српски језик и културу у расејању”. На скупу чији је домаћин био Смер за српски језик и књижевност овог факултета, учествовали су проф. др Драган Никодијевић, проректор за науку Универзитета „Џон Незбит”, народни посланик и књижевник Александар Чотрић, песник и власник издавачке куће „Арте” Миодраг

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: култура