„Моралност” и национално признање

После закључка прошлогодишњег циклуса скупова о томе да треба наставити са додељивањем признања за врхунски допринос националној култури, односно култури националних мањина, Министарство културе и информисања, у сарадњи са Заводом за проучавање културног развитка, јуче је организовало округли сто о прецизним критеријумима које треба утврдити поводом овог важног националног признања.

Округлом столу присуствовали су представници Министарства културе и информисања и представници репрезентативних удружења из области књижевног стваралаштва, преводилаштва и издаваштва, коментаришући члан 14. Закона о култури, који ће претрпети одређене измене, као и саму постојећу уредбу о условима и начину доделе признања. Највише коментара представника репрезентативних удружења изазвало је законско одређење да право на признање може стећи уметник, односно стручњак у култури, који „поседује високе моралне квалитете”, што се по мишљењу Јована Зивлака, председника Друштва књижевника Војводине, може претворити у елиминацију политичких неистомишљеника, према нечијој субјективној процени подобности. Милош Константиновић, председник Удружења књижевних преводилаца Србије, приметио је да је пожељно да уметници не буду сувише политички „коректни” и да о њиховој моралности не треба на тај начин да се просуђује. Живорад Ајдачић у негативном смислу навео је пример Боре Ћосића, који живи у Немачкој, али се, по његовим речима, критички односио према Србији. Снежана Кутрички, потпредседница Удружења драмских писаца, запазила је да је потребно да постоји одређена одговорност према држави која признање додељује, али да реч „морално” треба заменити одређењем професионалног и етичког угледа у друштву. По угледу на слично признање које се додељује у Црној Гори, предложено је да се одређење „морално” замени са унапређењем националних вредности и њиховој међународној афирмацији.

Још неки од критеријума који би требало да буду усаглашени у сарадњи са репрезентативним удружењима, али и са институцијама културе (које такође могу да предложе кандидате за признање), јесу и број предложених чланова, као и то које су награде заиста важне у свакој од области. Драган Мраовић, члан Управног одбора Удружења књижевника Србије, подсетио је на то да национално признање не може да се упореди са пензијом, као стеченим правом, већ да је ту фокус пре свега у врхунским заслугама уметника у погледу националне културе. Због тога је апеловао на удружења да издвоје најважније награде, али и да број предложених кандидата ограниче на оне који су заиста дали врхунски допринос у својој области. Притом, Мраовић је предложио да у обзир буду узете и некадашње велике награде, попут Октобарске.

Васа Павковић, представник Српског књижевног друштва, указао је на важност избора комисије која ће одлучивати о предлозима кандидата.

– Ако је комисија лоша, неће вредети ни најбољи предлози – додао је Павковић.

Сви учесници у расправи били су сагласни у оцени да би требало избацити законско одређење да влада „изузетно може доделити признање за врхунски допринос националној култури”. Драган Мраовић објаснио је да је реч „изузетно” била додата за мандата министра културе Ивана Тасовца, како би закон могао да се изузме.

До следеће расправе, репрезентативним удружењима преостаје да дефинишу најважније награде и вредности у свакој од уметничких области и да их доставе Министарству културе.