Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.96	103.58	103.27
126.91	127.67	127.29

Kultura

28.06.2016 u 10:15

„Dobra žena” otvara Sofest

Sopotski filmski festival, popularno nazvan Sofest, od prošle godine programski je orijentisan kao takmičarski festival filmskih profesija. Na predstojećem 45. festivalu u Sopotu, od 5. do 9. jula, u fokusu će biti rad direktora fotografije, najavljeno je na jučerašnjoj konferenciji za novinare u Skupštini grada Beograda. Kroz otvaranje festivala publiku će voditi popularni TV voditelj Zoran Kesić, uz podršku srpske manekenke Anđelije Vujović. Oni će predstaviti filmske ekipe, koje će kroz publiku prodefilovati fijakerima, i najaviti prošlogodišnju dobitnicu nagrade za najbolju filmsku muziku – Bilju Krstić koja će nastupiti uz orkestar „Bistrik”. Prisutnima će se obratiti glumica i rediteljka Mirjana Karanović, čiji će film „Dobra žena” biti prikazan prve festivalske večeri, kao i direktor

Kulturni dodatak

24.06.2016 u 18:30

Druga srpska golgota

Ovih letnjih dana navršava se stotinu godina od početka takozvanog drugog talasa hapšenja i deportacije prevashodno muškog stanovništva u Srbiji pod austrougarsko-nemačkom okupacijom. Oko Vidovdana 1916. godine austrougarske jedinice pokrenule su akciju konačnog raščišćavanja terena na okupiranim teritorijama i u pograničnim regijama monarhije prema Srbiji. „Bila je to druga, drugačija srpska golgota. U vojnim i u policijskim racijama od početka leta do kraja jeseni pogubljeno je ili deportovano najmanje dvadesetak hiljada Srba. Još dvadeset hiljada radno sposobnih stanovnika poslato je u radne logore da bi tamo postali kulaci austrougarske ratne industrije”, kaže Politikin sagovornik, austrijski istoričar Hans Hautman, uoči posete Beogradu 28. i 29. juna.

Kultura

22.06.2016 u 12:30

Pevačke temelje podigla je Biserka

Dve i po decenije umetničkog rada tenor Nikola Kitanovski, obeležio je nedavno ulogom Otela u istoimenoj Verdijevoj operi u Narodnom pozorištu u Beogradu. U znaku njegovog jubileja biće i Leonkavalovi „Pajaci” 25. juna na istoj sceni kada će Nikola pevati rolu Kania. Poznati operski umetnik, rodom iz Makedonije, solo pevanje je diplomirao i magistrirao u klasi Biserke Cvejić. Posle osvojene prve nagrade na Međunarodnom takmičenju solo pevača „Katja Ričareli” 1991. u Mantovi (Italija), Kitanovski nastavlja svoje dvogodišnje usavršavanje kao stipendista na „Academia Lirica Mantovana” u Mantovi. Boravio je i u operskom studiju čuvenog režisera Franka Zefirelija i režisera Antonija Kalende. Kao gost soprana Katje Ričareli nastupio je na velikom broju koncerata u Italiji i Francuskoj.

Spektar

18.06.2016 u 22:00

Dejvid Bouvi je uvek bio spreman za šalu

Menadžer u kulturi Barbara Garčević je sa glumcem Sergejem Trifunovićem autor velikog projekta „Beograd Bouviju” (Belgrade to Bowie). Projekat je posvećen liku i delu muzičara i legendarnog multimedijalnog umetnika Dejvida Bouvija (8. januar 1947 – 10. januar 2016), a čini ga, pre svega, sto umetničkih fotografija o njemu, čiji je autor čuveni muzički fotograf Brajan Rašić. Fokus ove postavke je, upravo, na tim fotografijama, koje su na velikim formatima postavljene u novoj zgradi Jugoslovenske kinoteke u Uzun Mirkovoj ulici u Beogradu. Izložba je otvorena 27. maja i moći će da se vidi do 21. avgusta.

Kulturni dodatak

17.06.2016 u 18:42

Bregzit: Susret sa istorijom

Sva drama oko „bregzita” događa se unutar oštro podeljene konzervativne stranke. Govori i članci Borisa Džonsona svojim snažnim tonom i slikovitim, odnegovanim stilom podsećaju na Vinstona Čerčila; on je, uostalom, o ovom državniku napisao jednu solidnu knjigu. Džonsonova izjava o tome da današnja Evropska unija, kao nova imperija pod dominantnim uticajem Nemačke, umnogome podseća na Napoleonovo carstvo i Hitlerov Rajh, podigla je pravu buru u britanskom i nemačkom javnom mnjenju. Ali, ona otkriva utemeljenost Borisa Džonsona u istorijskoj, čerčilovskoj spoljnopolitičkoj tradiciji. Jedno od ključnih načela britanske politike vekovima je bilo sprečavanje da bilo koja sila postane dominantna na evropskom kontinentu, jer bi to, pre ili kasnije ugrozilo i Britaniju; u ime „ravnoteže snaga”

Kultura

17.06.2016 u 22:05

Đido je zračio životom iz beživotnog zatvora

U knjizi „Milovan Đilas: Pisma iz zatvora” su takođe i pisma koja je Štefica, Đidova supruga i vaša majka, pisala Đidu za vreme njegovog devetogodišnjeg tamnovanja. Vi ste treće lice u pismu i vaš otac veli kako ne razdvaja sina i suprugu. Đido je suđen četiri puta – 1955, 1956, 1957. i 1962 – zbog svojih izjava, članaka i, najviše, knjiga Nova klasa i Razgovori sa Staljinom. U stvari, poslat je na robiju zbog kritike komunističke partije i zalaganja za demokratske reforme. Govorio je za sebe kako ga je sasvim zarobila ideja mirnog pretvaranja jednopartijske diktature u demokratsko socijalističko društvo. Nije mogao da se ne bori za nju. Ali, uvek je dodavao kako se u toj zarobljenosti osećao slobodan, čak ponekad i srećan. Verovao je, a verovali smo i moja majka i ja kao dečak, da je u pravu i

Kultura

16.06.2016 u 19:00

Na Vračaru se kuća na kuću penje

Profesorka Mirjana Prošić Dvornić od 2000. godine predaje kulturnu antropologiju na Nortvud univerzitetu u Midlandu, u Mičigenu. Direktorka je i kustos univerzitetske galerije, a osim istraživanja moderne arhitekture ovog američkog grada, bavi se fenomenom globalizacije. Do odlaska u SAD (1995), predavala je na Filozofskom fakultetu, a pre nekoliko godina njenu monografiju o odevanju u Beogradu objavili su „Stubovi kulture”.

Kultura

14.06.2016 u 21:05

Pesništvo i ubistvo nisu tipični za normalne ljude

Želeći da se okuša u nečemu što do sada nije radio, Ivan Ivačković je napisao roman „Bezverje” koji će se, u izdanju „Lagune”, pred čitaocima pojaviti za Noć knjige, 17. juna. Knjiga svojim sadržajem iznenađuje, s obzirom na dosadašnja interesovanja autora bestselera „Kako smo propevali” za koji je dobio nagradu „Desimir Tošić”. Za tri decenije, koliko je proveo u novinarstvu, Ivačković je objavio oko dve hiljade tekstova u gotovo svim važnim novinama u SFRJ, SRJ i Srbiji. Osim knjige „Kako smo propevali” koja govori o preplitanju popularne muzike i politike u SFRJ, objavio je zbirku eseja „Pisma iz Tajnog grada”, zatim biografske knjige „Umetnost pobune”, „Obe strane jastuka” i „Priznanja pop pevačice”, kao i pesničku zbirku „Crvena mapa”. –U esejistici i poeziji ostavio sam tragove kojih

Kultura

12.06.2016 u 08:05

Talentu praštam sve, a netalentu ni vrlinu

Jagoš Marković režira Bergmanovu „Jesenju sonatu”. Predstava nastaje u koprodukciji Ateljea 212 koji obeležava šest decenija postojanja i Grada teatra iz Budve koji slavi 30. rođendan. Premijera je 4. jula u Budvi, a beogradska će čekati jesen. Bergmanove junake će tumačiti Branka Šelić, Tanja Bošković, Jelena Petrović i Mladen Andrejević. Ponovo Mediteran. Posle „Filumene Marturano”, „Romea i Julije”, „Hasanaginice” radite „Jesenju sonatu”. Zašto ste odabrali ovo Bergmanovo delo koja progovara o potrebi, gladi za ljubavlju? Zašto „Jesenja sonata”? Zato što smo željni dubine, tišine, jer smo siti nakita, laži, jeftinoće, jer nam treba očišćenja, istine, katarze. Jer je duhovnost ugrožena na ovim prostorima, jer se od reklama ne vide slike, od farme i sarme ne čuje se tihi glas

Kulturni dodatak

10.06.2016 u 17:00

Da li se plagiranje isplati

Odomaćena pojava među studentskom populacijom jeste štedra upotreba Vikipedije i tzv. kopi-pejst pristup, koji podrazumeva nekritičko preuzimanje podataka sa kojekakvih veb-sajtova. Mnogi srpski studenti u današnje vreme kao da veruju da im je bolje da kupe ili naruče nečiji gotov rad preko seminarskiradovi.com, pisemradoveza20evra.net i slično nego da ga sami napišu. Aleksandar Pavlović PUTOPIS Smrt na putu Mada sam jeo i pio što i ostali, po povratku iz Nacionalnog muzeja Egipta, s malom sasušenom mumijom Tutankamona, pao sam u krevet, s licem zelenim od stomačnih tegoba i proveo košmarnu noć Veliko Trnovo (Foto L. Blašković) Pošto bi, za moju književnu malenkost, dva nekrologa bila puna kapica, Bajac bi mogao da napiše izveštaj s našeg putovanja, o tome kako

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: kultura