Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

Култура

09.07.2016 у 22:05

У средишту сваке фестивалске селекције је добра представа, па је то, разумљиво, и случај позоришног скупа „Новог Тврђава театра”. Мислим да би то у репертоару од, рецимо, десет представа било још видљивије, али има разних препрека за то и оне нису само материјалне, каже Вида Огњеновић селекторка трећег по реду фестивалa „Нови Тврђава театар”, који ће бити одржан од 10. до 16. јула у Вили Станковић у Чортановцима. Част да наступи прве фестивалске вечери у Чортановцима припала је представи „Прича о војнику” ауторског тандема Гај Вајцман и Рони Хавер у продукцији Битеф театра из Београда. Наредних вечери публика ће имати прилику да погледа и представе „Пјаф Марш” у режији Кинге Мезеи и извођењу Новосадског позоришта, остварење „Арт” продукције у режији Милана Прљете продукцијске куће „Три

Културни додатак

08.07.2016 у 18:37

Ђиласу је имао ко да пише

Било је славних муза, Лаура и Беатрича, Јулија и Ленки, али колико знам, ово је први случај да и муза узвраћа и опевава свог песника. Са Милованом Ђиласом пријатељевао сам од његовог изласка са робије до његовог одласка на онај свет. Штефицу сам поштовао и волео, али је нисам знао. Са Ђидом и Алексом био сам поред ње и кад је испустила душу. Али сам тек читајући њена писма сазнао ко је она заиста била. Преписка објављена у књизи „Писма из затвора“ јединствена је по много чему, а највише по томе што је Миловану Ђиласу имао ко да пише. То је била његова супруга Штефица, која се тако звала и само тако потписивала, а Ђидо је по црногорски звао Штефанија. Штефица Ђилас је коаутор ове књиге. Њена писма су истинско прегнуће, књижевно откриће, умеће и достигнуће. Рекао бих да су нека од

Културни додатак

02.07.2016 у 10:36

Овај рат није наш рат?

„Овај рат није наш рат / Ниједна страна није на нашој страни”, написао је Езра Паунд у песми речитог наслова – 1915: фебруар. За Паунда као модернисту, права битка се у том тренутку водила између нових и старих књижевних нараштаја, између њега и књижевног Лондона, а не између војника у блатњавим рововима Француске. Ипак, Паунд, који се у писмима хвалио како је сасвим глув на ратну вреву, оставио је једно од најупечатљивијих сведочанстава о Првом светском рату. У само неколико строфа његове поеме Хју Селвин Моберли (1920) приказане су судбине милиона који су погинули pro patria, „за матору кују испалих зуба”, „за пропалу цивилизацију”. Другим речима, веза између рата и модернизма често је била суптилнија и далекосежнија него што би нас трагање за доказима непосредних

Култура

28.06.2016 у 10:15

„Добра жена” отвара Софест

Сопотски филмски фестивал, популарно назван Софест, од прошле године програмски је оријентисан као такмичарски фестивал филмских професија. На предстојећем 45. фестивалу у Сопоту, од 5. до 9. јула, у фокусу ће бити рад директора фотографије, најављено је на јучерашњој конференцији за новинаре у Скупштини града Београда. Кроз отварање фестивала публику ће водити популарни ТВ водитељ Зоран Кесић, уз подршку српске манекенке Анђелије Вујовић. Они ће представити филмске екипе, које ће кроз публику продефиловати фијакерима, и најавити прошлогодишњу добитницу награде за најбољу филмску музику – Биљу Крстић која ће наступити уз оркестар „Бистрик”. Присутнима ће се обратити глумица и редитељка Мирјана Карановић, чији ће филм „Добра жена” бити приказан прве фестивалске вечери, као и директор

Културни додатак

24.06.2016 у 18:30

Друга српска голгота

Ових летњих дана навршава се стотину година од почетка такозваног другог таласа хапшења и депортације превасходно мушког становништва у Србији под аустроугарско-немачком окупацијом. Око Видовдана 1916. године аустроугарске јединице покренуле су акцију коначног рашчишћавања терена на окупираним територијама и у пограничним регијама монархије према Србији. „Била је то друга, другачија српска голгота. У војним и у полицијским рацијама од почетка лета до краја јесени погубљено је или депортовано најмање двадесетак хиљада Срба. Још двадесет хиљада радно способних становника послато је у радне логоре да би тамо постали кулаци аустроугарске ратне индустрије”, каже Политикин саговорник, аустријски историчар Ханс Хаутман, уочи посете Београду 28. и 29. јуна.

Култура

22.06.2016 у 12:30

Певачке темеље подигла је Бисерка

Две и по деценије уметничког рада тенор Никола Китановски, обележио је недавно улогом Отела у истоименој Вердијевој опери у Народном позоришту у Београду. У знаку његовог јубилеја биће и Леонкавалови „Пајаци” 25. јуна на истој сцени када ће Никола певати ролу Каниа. Познати оперски уметник, родом из Македоније, соло певање је дипломирао и магистрирао у класи Бисерке Цвејић. После освојене прве награде на Међународном такмичењу соло певача „Катја Ричарели” 1991. у Мантови (Италија), Китановски наставља своје двогодишње усавршавање као стипендиста на „Academia Lirica Mantovana” у Мантови. Боравио је и у оперском студију чувеног режисера Франка Зефирелија и режисера Антонија Календе. Као гост сопрана Катје Ричарели наступио је на великом броју концерата у Италији и Француској. Међународну

Спектар

18.06.2016 у 22:00

Дејвид Боуви је увек био спреман за шалу

Менаџер у култури Барбара Гарчевић је са глумцем Сергејем Трифуновићем аутор великог пројекта „Београд Боувију” (Belgrade to Bowie). Пројекат је посвећен лику и делу музичара и легендарног мултимедијалног уметника Дејвида Боувија (8. јануар 1947 – 10. јануар 2016), а чини га, пре свега, сто уметничких фотографија о њему, чији је аутор чувени музички фотограф Брајан Рашић. Фокус ове поставке је, управо, на тим фотографијама, које су на великим форматима постављене у новој згради Југословенске кинотеке у Узун Мирковој улици у Београду. Изложба је отворена 27. маја и моћи ће да се види до 21. августа.

Културни додатак

17.06.2016 у 18:42

Брегзит: Сусрет са историјом

Сва драма око „брегзита” догађа се унутар оштро подељене конзервативне странке. Говори и чланци Бориса Џонсона својим снажним тоном и сликовитим, однегованим стилом подсећају на Винстона Черчила; он је, уосталом, о овом државнику написао једну солидну књигу. Џонсонова изјава о томе да данашња Европска унија, као нова империја под доминантним утицајем Немачке, умногоме подсећа на Наполеоново царство и Хитлеров Рајх, подигла је праву буру у британском и немачком јавном мњењу. Али, она открива утемељеност Бориса Џонсона у историјској, черчиловској спољнополитичкој традицији. Једно од кључних начела британске политике вековима је било спречавање да било која сила постане доминантна на европском континенту, јер би то, пре или касније угрозило и Британију; у име „равнотеже снага”

Култура

17.06.2016 у 22:05

Ђидо је зрачио животом из беживотног затвора

У књизи „Милован Ђилас: Писма из затвора” су такође и писма која је Штефица, Ђидова супруга и ваша мајка, писала Ђиду за време његовог деветогодишњег тамновања. Ви сте треће лице у писму и ваш отац вели како не раздваја сина и супругу. Ђидо је суђен четири пута – 1955, 1956, 1957. и 1962 – због својих изјава, чланака и, највише, књига Нова класа и Разговори са Стаљином. У ствари, послат је на робију због критике комунистичке партије и залагања за демократске реформе. Говорио је за себе како га је сасвим заробила идеја мирног претварања једнопартијске диктатуре у демократско социјалистичко друштво. Није могао да се не бори за њу. Али, увек је додавао како се у тој заробљености осећао слободан, чак понекад и срећан. Веровао је, а веровали смо и моја мајка и ја као дечак, да је у праву и

Култура

16.06.2016 у 19:00

На Врачару се кућа на кућу пење

Професорка Мирјана Прошић Дворнић од 2000. године предаје културну антропологију на Нортвуд универзитету у Мидланду, у Мичигену. Директорка је и кустос универзитетске галерије, а осим истраживања модерне архитектуре овог америчког града, бави се феноменом глобализације. До одласка у САД (1995), предавала је на Филозофском факултету, а пре неколико година њену монографију о одевању у Београду објавили су „Стубови културе”.

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: култура