Слани укус југоносталгије

ПОВРАТАК У БУДУЋНОСТ

Недавна смрт Оливера Драгојевића оживела је расправе о југоносталгији. Носталгија  није нужно жал за бољим временима. То је најбоље показала Светлана Бојм у својој сјајној књизи. Руси у САД, чак и руски Јевреји, па и врло успешни, са носталгијом чувају кич предмете из совјетског времена.  У пребогатој Немачкој бивши грађани ДДР („Осији“ или „Дедерони“) су чак смислили реч за романтичну успомену на сивкасто време социјализма Ostalgie,  игра речи која спаја немачко име за Исток и носталгију. 

Постоје нека општа места носталгије у бившим социјалистичким земљама. Сви жале за сигурношћу и стабилношћу,као и релативном једнакошћу социјализма, чак и оног сивог „реалног“. Неки састојци носталгије су присутни само у појединим земљама. У бившим СССР-у и СФРЈ људи цене величину и снагу ових несталих федерација. Путин је зато  оживео оне совјетске традиције које подсећају на величину  и моћ Совјетског Савеза и спојио их са царским традицијама. У бившој Југославији, чак и богата Словенија има проблема са својом сликом у свету, јер је тешко разликују од Словачке.

Предраг Ј. Марковић

Сахрана филозофије

Поводом текста Ивана Миленковића, Чему филозофија у образовном систему, Политика, КНУ, 28. јул 2018.

ПОВОДИ

Вест коју је са нама – читаоцима Културног додатка, као са малобројном преосталом родбином поделио Иван Миленковић, философ, о томе да ће у Србији, у средњим стручним школама ускоро бити укинута (или сасвим неадекватно преиначена) настава философије, дубоко ме је растужила.  Илузија спокоја коју  доносе летњи месеци сада је дефинитивно нестала, уступивши место осећају тупости, празнине и немоћи.

У дугачкој и интензивној серији погрешних, лоших, непромишљених, недобронамерних... реформи које се спроводе у нашем друштву (или над нашим друштвом), ово је још један сигуран корак ка амбису. Мада, како је Миленковић у једном ранијем тексту приметио, ми смо већ у понору! Ако је био у праву, онда његово дно сваким даном делује све дубље и мрачније.

Александра Павићевић

Како се именују становници држава

СЛОВО О ЈЕЗИКУ

Сведоци смо настајање нових држава, као и промена назива старих држава. То често изазива недоумице како именовати њихове становнике, а да то буде у складу са правилима грађења речи у српском језику. Проблем постоји и код именовања становника држава које су одавно у употреби у српском језику, али ниједан приручник нити речник нема исцрпан списак њихових имена . Донећемо у овом прилогу нека решења.

Даћемо прво општу напомену да се изведеница којом се именује становник неког насељеног места (етник) најчешће гради уз помоћ три данас продуктивна суфикса: -(ј)анин (додаје се на основу која се завршава на сугласник), -ац (додаје се на основу која се завршава на сонант) и -анац (најновији, али врло продуктиван, нарочито за новија образовања од имена земаља, поготово оних на -ија) .

Почећемо од назива становника Јамајке, који Правопис доноси једино у облику Јамајканац, што је регуларно саграђено од основе Јамајк- и суфикса -анац. Међутим, постоји један старији и распрострањенији облик, који је такође регуларно саграђен, а то је облик Јамајчанин (основа Јамајк- + суфикс -јанин, који јотује сугласник к, дајући ч). Нема никаквог разлога заборавити га или га искључивати.

Рада Стијовић