Личнa и историјска димензија Великог рата
За изложбу „Наша историја, наша сећања”, коју Француски институт у Србији (ФИС) организује поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата, позвани су наши грађани још у марту месецу да приложе сведочанства из породичних архива која чувају успомену на солидарност француских и српских војника и цивила у том периоду. Према речима Жан-Батиста Кизена, директора ФИС, одзив је био изванредан. Стигло је више од стотину фотографија тако да је морала да се прави селекција. Стигло је и пуно писаних сведочанстава грађана који су желели да дају допринос изложби. Кизен истиче да су сви грађани Србије који су слали сведочанства, заправо коаутори те поставке, поред Станислава Сретеновића, историчара, и Александре Мирић, архитекте конзерватора.
– Овом изложбом желимо да истакнемо допринос српских и француских војника ослобађању Србије 1918. године, под француском врховном командом, уз учешће међународних снага, као и сећање на то доба. Та међународна армија која је ослобађала Србију се у највећој мери састојала од српских војника - каже за наш лист Кизен, који иначе за себе тврди да је за ове три године, колико је на месту директора Француског иснтитута, постао Београђанин, а да су то поготово постала његова деца која већ три године расту у нашем граду.
Идеја је да почетком октобра изложба крене по градовима Србије. Како сте то замислили?
Идеја је да она буде приказана у већини градова у чијем ослобађању су учествовале и француске трупе у јесен 1918. До средине децембра боравиће у Пироту, Прокупљу, Лесковцу, Нишу, Књажевцу, Зајечару, Неготину, Кладову, Врању. У сваком од тих фрадова остаће пет до седам дана. На дан ослобођења Београда, првог новембра, изложба ће свечано бити отворена у Београду, до половине тог месеца, да би после тога поново кренула по градовима Србије. Намеравамо да и током зиме 2018/2019. изложба настави да путује и предложићемо да је угосте градови у Војводини и централној Србији који су већ показали интересовање.
Да ли вас је охрабрио велики одзив грађана?
Наравно. Прикупљање материјала трајало је од средине марта до краја јуна. Позив је објављен на друштвеним мрежама и у медијима. Осим бројних фотографија, добили смо четрдесетак писаних сведочанстава. Тражили смо од грађана да нам обавезно пошаљу три елемента: писано сведочанство, фотографије које илуструју њихова сведочанства и своју фотографију. Сведочанства се односе на разне сегменте Првог светског рата, на пример на сећање на велике фигуре, команданте војски, сећање на солидарност између војника на фронту и иза фронта, на војнике, медицинску негу, такође на сећање ђака који су били прихваћени на школовање у Француској током рата и после рата. А постоји и нешто што бих ја назвао „говор срца”, дакле, љубавне приче. Ускоро ћемо почети да фотографије и сведочанства стављамо на наше друштвене мреже, на сајт Француског института, посебно желећи да истакнемо везу савременика, данашњих грађана Србије, и њихових предака из тог ратног доба. На неким од фотографија јасно се види да постоји сличност и веза између њих.
Хоће ли ово што сте набројали бити кључни сегменти изложбе?
Да, aли изложба ће бити састављена и од паноа који ће говорити у глобалном смислу о историји ослобађања Србије 1918. После тога биће посебно третирани најупечатљивији моменти ослобађања појединих градова Србије. Материјал за тај сегмент изложбе добили смо захваљујући сарадњи са градовима, њиховима управама, музејима и архивима. Пролазећи кроз ту изложбу, моћи ћемо да се вратимо у причу о Првом светском рату било путем личних сведочанстава, било кроз општи сегмент који радимо са нашим коаутором, историчарем Станиславом Сретеновићем. Он обрађује етапе које су довеле до пробоја Солунског фронта и ослобађања Србије 1918. године.
Да ли ће француско-српско пријатељство бити посебан сегмент?
Заправо цела изложба носи тај печат и посвећена је томе. Сви ти панои који доносе сведочанства, причају о изградњи француско-српских веза, а са друге стране, онај сегмент изложбе који се односи на општу историју такође говори о томе да је међународна армија која је ослобађала Србију углавном била српско-француска. Дакле изложба има и историјску и личну димензију, а рад на њој на посебан начин спојио је и нас у Француском институту, дирнуо срце моје екипе, у којој има и Срба и Француза.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
