Lična i istorijska dimenzija Velikog rata
Za izložbu „Naša istorija, naša sećanja”, koju Francuski institut u Srbiji (FIS) organizuje povodom stogodišnjice završetka Prvog svetskog rata, pozvani su naši građani još u martu mesecu da prilože svedočanstva iz porodičnih arhiva koja čuvaju uspomenu na solidarnost francuskih i srpskih vojnika i civila u tom periodu. Prema rečima Žan-Batista Kizena, direktora FIS, odziv je bio izvanredan. Stiglo je više od stotinu fotografija tako da je morala da se pravi selekcija. Stiglo je i puno pisanih svedočanstava građana koji su želeli da daju doprinos izložbi. Kizen ističe da su svi građani Srbije koji su slali svedočanstva, zapravo koautori te postavke, pored Stanislava Sretenovića, istoričara, i Aleksandre Mirić, arhitekte konzervatora.
– Ovom izložbom želimo da istaknemo doprinos srpskih i francuskih vojnika oslobađanju Srbije 1918. godine, pod francuskom vrhovnom komandom, uz učešće međunarodnih snaga, kao i sećanje na to doba. Ta međunarodna armija koja je oslobađala Srbiju se u najvećoj meri sastojala od srpskih vojnika - kaže za naš list Kizen, koji inače za sebe tvrdi da je za ove tri godine, koliko je na mestu direktora Francuskog isntituta, postao Beograđanin, a da su to pogotovo postala njegova deca koja već tri godine rastu u našem gradu.
Ideja je da početkom oktobra izložba krene po gradovima Srbije. Kako ste to zamislili?
Ideja je da ona bude prikazana u većini gradova u čijem oslobađanju su učestvovale i francuske trupe u jesen 1918. Do sredine decembra boraviće u Pirotu, Prokuplju, Leskovcu, Nišu, Knjaževcu, Zaječaru, Negotinu, Kladovu, Vranju. U svakom od tih fradova ostaće pet do sedam dana. Na dan oslobođenja Beograda, prvog novembra, izložba će svečano biti otvorena u Beogradu, do polovine tog meseca, da bi posle toga ponovo krenula po gradovima Srbije. Nameravamo da i tokom zime 2018/2019. izložba nastavi da putuje i predložićemo da je ugoste gradovi u Vojvodini i centralnoj Srbiji koji su već pokazali interesovanje.
Da li vas je ohrabrio veliki odziv građana?
Naravno. Prikupljanje materijala trajalo je od sredine marta do kraja juna. Poziv je objavljen na društvenim mrežama i u medijima. Osim brojnih fotografija, dobili smo četrdesetak pisanih svedočanstava. Tražili smo od građana da nam obavezno pošalju tri elementa: pisano svedočanstvo, fotografije koje ilustruju njihova svedočanstva i svoju fotografiju. Svedočanstva se odnose na razne segmente Prvog svetskog rata, na primer na sećanje na velike figure, komandante vojski, sećanje na solidarnost između vojnika na frontu i iza fronta, na vojnike, medicinsku negu, takođe na sećanje đaka koji su bili prihvaćeni na školovanje u Francuskoj tokom rata i posle rata. A postoji i nešto što bih ja nazvao „govor srca”, dakle, ljubavne priče. Uskoro ćemo početi da fotografije i svedočanstva stavljamo na naše društvene mreže, na sajt Francuskog instituta, posebno želeći da istaknemo vezu savremenika, današnjih građana Srbije, i njihovih predaka iz tog ratnog doba. Na nekim od fotografija jasno se vidi da postoji sličnost i veza između njih.
Hoće li ovo što ste nabrojali biti ključni segmenti izložbe?
Da, ali izložba će biti sastavljena i od panoa koji će govoriti u globalnom smislu o istoriji oslobađanja Srbije 1918. Posle toga biće posebno tretirani najupečatljiviji momenti oslobađanja pojedinih gradova Srbije. Materijal za taj segment izložbe dobili smo zahvaljujući saradnji sa gradovima, njihovima upravama, muzejima i arhivima. Prolazeći kroz tu izložbu, moći ćemo da se vratimo u priču o Prvom svetskom ratu bilo putem ličnih svedočanstava, bilo kroz opšti segment koji radimo sa našim koautorom, istoričarem Stanislavom Sretenovićem. On obrađuje etape koje su dovele do proboja Solunskog fronta i oslobađanja Srbije 1918. godine.
Da li će francusko-srpsko prijateljstvo biti poseban segment?
Zapravo cela izložba nosi taj pečat i posvećena je tome. Svi ti panoi koji donose svedočanstva, pričaju o izgradnji francusko-srpskih veza, a sa druge strane, onaj segment izložbe koji se odnosi na opštu istoriju takođe govori o tome da je međunarodna armija koja je oslobađala Srbiju uglavnom bila srpsko-francuska. Dakle izložba ima i istorijsku i ličnu dimenziju, a rad na njoj na poseban način spojio je i nas u Francuskom institutu, dirnuo srce moje ekipe, u kojoj ima i Srba i Francuza.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
