Odlazak Olivere Katarine

Glumica i pevačica Olivera Katarina preminula je juče u 87. godini. Bila je jedna od najpopularnijih glumica i pevačica u Jugoslaviji na prelazu iz šezdesete u sedamdesete godine prošlog veka.

Rođena kako Olivera Petrović u Beogradu 1940. godine, nakon završenog Pravnog fakulteta, studirala je Pozorišnu akademiju u klasi sa Petrom Kraljem, Milenom Dravić i drugima, a 1962. je počela da igra u Narodnom pozorištu, sa predstavom „Koštana“. Najpoznatiju filmsku ulogu ostvarila je u „Skupljačima perja“ (1967) reditelja Aleksandra Petrovića, a film je osvojio Gran pri na Kanskom festivalu, prenosi Tanjug.

Predsednik Aleksandar Vučić izrazio je sinoć saučešće povodom smrti umetnice i rekao da je ona bila autentična i harizmatična diva, čiji su stil glume i jedinstven glas prevazišli granice ovih prostora i proneli slavu naše kulture širom sveta.

„Svojim raskošnim talentom i strašću sa kojom je pristupala svakoj ulozi i pesmi, ostavila je specifičan trag u našoj kinematografiji i muzici. Njen vanserijski talenat doneo joj je zasluženu slavu, a umetnička snaga umela je da zadivi i najizbirljiviju svetsku publiku“, naveo je Vučić.

Rekao je da je Olivera Katarina svojom fascinantnom pojavom i jedinstvenim stilom obeležila je jednu od najsjajnijih epoha naše umetničke scene.

„Pamtiće je brojne generacije koje su imale privilegiju da odrastaju uz njenu nepresušnu energiju, snažnu ličnost i duboku emociju koju je bezrezervno unosila u svaku interpretaciju“, poručio je predsednik u saopštenju.

Ministar kulture Nikola Selaković uputio je telegram saučešća povodom odlaska „velike glumice i svestrane umetnice, simbola jednog vremena“. Kako je naveo, ona će ostati upamćena kao „jedna od najvećih diva srpske i jugoslovenske kinematografije i muzičke scene prošlog veka“.

„Njen jedinstveni talenat, harizma i umetnička autentičnost učinili su je jednom od najznačajnijih ličnosti naše umetničke scene. Njen odlazak predstavlja veliki gubitak za našu kulturu, ali će njeno delo, glas i uloge nastaviti da žive kao trajno svedočanstvo jedne izuzetne umetničke karijere“, istakao je Selaković.

Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina Olivera Katarina je ostvarila brojne uloge u domaćim i inostranim filmovima. Debitovala je u filmu „Dobra kob“ iz 1964. godine, igrala je, između ostalog, u ostvarenjima „San“ (1966), „Uzrok smrti ne pominjati“ (1968), „Devičanska svirka“ (1973) Đorđa Kadijevića, kao i u „Crvenom udaru“ (1974).

Kao pevačica održala je brojne koncerte, snimila je veliki broj singlova i albuma, a poslednji album „Retka zverka“ je objavila 1984. godine, nakon čega se povlači iz javnosti. Sarađivala je 2005. godine sa Marinom Abramović na performansu „Balkan Epik“, a na veliko platno vratila se 2008. godine ulogom u filmu „Čarlston za Ognjenku“ Uroša Stojanovića.

Objavila je autobiografsku knjigu „Aristokratsko stopalo“ 2017. godine, a 2018. je imala koncert u Kombank dvorani u Beogradu. Dobila je 2017. godine „Zlatni pečat“ Jugoslovenske kinoteke, a 2020. godine Nušićevu nagradu za životno delo.