Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.37
101.32	101.93	101.62
126.88	127.64	127.26

Kultura

23.10.2022 u 10:23

Patrik Beson za „Politiku“: U ideologijama uvek postoji neka moda

Biti Srbin: prokletstvo ili blagoslov? Srbija, da li je to zemlja? Ideja? Stanje? Ovo se pita Patrik Beson, francuski pisac i publicista, u svojoj novoj knjizi „Đoković: Odbijam, rat zvezde”, koja je kod nas objavljena u izdanju „Čigoja štampe” u prevodu Tatjane Šotre, koja je i autor predgovora za knjigu. Beson danas stiže u Beograd, gde će, povodom pomenute knjige, biti gost na 65. međunarodnom beogradskom sajmu knjiga koji upravo danas i počinje. Nekada čest gost našeg grada, Patrik Beson sada dolazi posle duže pauze i to, kako za „Politiku” kaže, sa osećanjem sreće: – Kao i svake godine, kada bih bio tu, kao kada sam sa ambasadorom svoje zemlje bio jedini Francuz u Beogradu. Sanjao sam o toj sreći za vreme sankcija, i pogotovu u vreme bombardovanja, ispunjavala me je, i svakog dana kada

Društvo

29.08.2022 u 12:31

Caka za đaka - sajt sa savetima za male pisce

Autorka romana „Plurkini musketari” i „Olimpijski san” koje su beogradski osnovci proglasili za najbolje, Silvija Otašević, pokrenula je povodom početka školske godine sajt „Caka za đaka” - „Kreativnu prečicu za očajne male pisce”, koji će im uz jednostavan interaktivni metod pomoći da zavole pisanje, kako im sastavi i domaći zadaci iz srpskog ne bi predstavljali problem. Sajt, koji je đacima dostupan besplatno, kreiran je, kako navodi, kao „prva pomoć” kada zataji primena opštih pravila kao što su uvod, razrada i zaključak. „Tada 'Caka za đaka' u četiri jednostavna poteza spasava očajne male pisce i pokazuje im kako da sami, korak po korak, povezujući izabrane reči stignu do cilja i napišu sastav i pre nego što dignu ruke i kažu 'ja ovo ne mogu'“, navela je Otašević za Tanjug. Taj

Kultura

24.08.2022 u 20:00

Delo kao planina

Lajkovac – Radovan je bio visok, i Povlen je visok, a veličina Radovanovog dela zahteva tako monumentalnu skulpturu. Uradio sam je po liku Radovanovom, po kom ga najviše pamtim, iz perioda našeg intenzivnog druženja i kada mi je otvarao izložbe. Ovo govori Milutin Ranković, vajar lajkovački, autor upravo završene skulpture u drvetu Radovana Belog Markovića, najpoznatijeg Lajkovčanina, čuvenog književnika. Skulptura će u nedelju, 28. avgusta, na Veliku Gospojinu, biti svečano otkrivena na Kneževom polju na Povlenu, omiljenoj Radovanovoj planini, gde će novoosnovano udruženje „Beli Povlen” organizovati veliku svečanost i prvi put dodeliti Nagradu „Beli” za novinarsko delo u afirmaciji književnosti i kulture, u znak sećanja na velikog pisca i novinara koji je preminuo početkom ove

Svet

18.08.2022 u 08:35

Napadač iznenađen da je Ruždi preživeo, ni reč o fatvi

VAŠINGTON - Hadi Matar, napadač na Salmana Ruždija, izjavio je da je bio iznenađen kada je saznao da je slavni pisac preživeo napad. U intervjuu američkom Njujork postu iz zatvora, Matar (24) je rekao da je „pročitao nekoliko stranica” Ruždijevog romana „Satanski stihovi” i da je ideju za napad dobio nakon što je na Tviteru video najavu da će pisac biti gost na institutu Čautakva u američkoj saveznoj državi Njujork. „Nije mi se svidela ta osoba, mislim da nije dobra. On je neko ko je napao islam, napao je njegova verovanja i verski sistem”, naglasio je Matar i dodao da je gledao snimke Ruždija na Jutjubu. Matar je rekao i da poštuje ajatolaha Homeinija, ali nije želeo da kaže da li je napad inspirisan fatvom koju je bivši iranski vrhovni lider izrekao protiv pisca nakon objavljivanja

Kultura

12.08.2022 u 19:40

Salman Rušdi uboden u vrat, napadač uhapšen

NjUJORK - Britanski književnik indijskog porekla Salman Rušdi uboden je danas u vrat dok je držao predavanje u zapadnom delu države Njujork, saopštila je policija i dodala da je njegovo zdravstveno stanje još nepoznato. Policija je dodala da je odmah uhapsila osumnjičenog napadača koji je pojurio na binu amfiteatra gde je govorio Rušdi i napao pisca i njegovog sagovornika. „Rušdi je uboden u vrat i prebačen je helikopterom u bolnicu. Njegovo stanje još nije poznato”, navela je policija. Rušdi (1947) je poznat po knjizi „Satanski stihovi” koja je zabranjena u Iranu od 1988. godine. Književnik je u Velikoj Britaniji bio primoran da se skriva celu deceniju otkad je iranski ajatolah Homeini godinu dana kasnije izdao verski dekret (fatvu) kojom je naredio vernicima da ubiju pisca zbog

Pisma čitalaca

25.07.2022 u 11:05

Jakov Ignjatović o Srbima i Nemcima

Živeći u nacionalno mešovitoj sredini Austrougarske, naš znameniti pisac realista Jakov Ignjatović (1822–1889) je kao pronicljivi posmatrač proučavao osobine i pravio poređenja osobina pojedinih naroda koji su živeli u tadašnjoj zajedničkoj državi. Bio je svedok i sa zabrinutošću posmatrao brzo smanjivanje broja Srba na tlu današnje Mađarske, što je na sentimentalno tužan način oslikao u čuvenom romanu „Večiti mladoženja”. U svojim Memoarima Ignjatović daje poređenje između Srba i Nemaca posmatrajući društveni sloj poljoprivrednika, o čemu govori sledeći citat: „I doista, srpski narod pokraj svih svojih mana, a takovih ima, kao, na primer, zloba pakost, zavist, u međusobnosti, naročito u privatnim odnošajima, nepotpomaganje, to su doista bolesti koje jednom narodu koren izgristi mogu;

Kultura

15.06.2022 u 17:05

Prepiska pisca i njegovog čitaoca

Ovih dana je objavljen epistolarni roman „Naša pisma” sačinjen od prepiske koju su desetak godina vodili pisac Svetozar Vlajković i njegov čitalac iz Toronta Mirko Palfi. Do prepiske je došlo kada je Palfi pročitao jedan Vlajkovićev intervju u časopisu za književnost i umetnost „Ljudi govore” koji izlazi u Torontu. Poželeo je da upozna pisca i tako je nastalo jedno prijateljstvo i jedna duhovna razmena. Palfi je tokom tog perioda pročitao dvadeset pet Vlajkovićevih knjiga i o njima se izjašnjavao postavljajući usput i mnoga pitanja. Ovaj roman ukazuje koliko je važna veza čitaoca sa piščevim svetom, pogotovo, kao u ovom slučaju, ako je taj čitalac apatrid koji se javlja iz svog novog, privremenog staništa. Izdavači su „Ljudi govore” i „Artos”. Roman otkriva duševni i društveni položaj ljudi

Kultura

04.06.2022 u 20:12

Da li ste poznavali Krulja

U svom novom, četvrtom romanu „Da li ste poznavali Krulja” u izdanju beogradskog „Partenona”, pisac i advokat Borko D. Stojanović predstavlja svog nekadašnjeg principala, potom ortaka u kancelariji, a na prvom mestu odličnog prijatelja, Radoslava Krulja. Prati njegov život u kraljevini, od detinjstva u Domu za nezbrinutu decu, preko bogoslovskog školovanja u Tuzli do nesrećne 1941. kada iz manastira Tavna od ustaškog noža beži u okupirani Nedićev Beograd, gde će drugovati s Gojkom Stojčevićem, potonjim patrijarhom Pavlom. Prisilna mobilizacija za Sremski front, poratna komunistička diktatura i teror, teme su koje pisac izvanredno obrađuje s tačke gledišta svog junaka, danas bi se reklo „sa srpskog stanovišta”, od koga Krulj ne odustaje uprkos novoj vlasti koja tako nešto na svakom

Kultura

13.04.2022 u 14:07

Mileni Marković uručena Ninova nagrada

Najprestižniju Ninovu nagradu za najbolji roman u 2021. godini juče je Mileni Marković svečano uručio prošlogodišnji dobitnik Svetislav Basara, za delo „Deca”, u izdanju „Lom-a”. Nagrada je inače uručena 68. put. Priznanje za Ninovu ličnost godine primila je Svetlana Bojković, za društveni i ekološki aktivizam. Svečanost je održana u Jugoslovenskom dramskom pozorištu koje je važno za obe dobitnice. Član žirija Ninove književne nagrade Ivan Milenković pročitao je svoj kritički tekst povodom nagrađene knjige: – Roman Milene Marković nije istinit zato što ona verno prenosi stvarnost i udvaja je u svom romanu, već zato što tu stvarnost grabi, halapljivo, melje je jezikom, kao vodeničkim točkom, potom je guta i oplođuje, da bi je izbacila iz svoje utrobe kao deo sopstvenog mesa.

Kultura

11.04.2022 u 12:15

U Berlinu otkrivena spomen-ploča piscu i lekaru Lazi Lazareviću

Ambasadorka Republike Srbije u Saveznoj Republici Nemačkoj Snežana Janković, u prisustvu predstavnika Ministarstva inostranih poslova Nemačke, srpskih udruženja i medija, svečano je otkrila spomen-ploču posvećenu čuvenom srpskom piscu i lekaru Lazi Lazareviću. Ovo spomen-obeležje postavljeno je na inicijativu Ambasade Srbije u Nemačkoj, u Šumanovoj ulici u centru Berlina, na zgradi u kojoj je Laza Lazarević živeo tokom studija medicine na Univerzitetu Fridrih Vilhelm, današnjem Humboltu, između 1872. i 1879. godine, kada je doktorirao. Ambasadorka Snežana Janković istakla je da je ovo veliki dan za sve Srbe u Berlinu, za Ambasadu Srbije u Nemačkoj i za srpsko-nemačke odnose i saradnju u oblasti kulture. Ambasadorka je zahvalila Humbolt univerzitetu na obaveštenju o adresi na

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisac