Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.73	117.38
101.33	101.94	101.63
126.77	127.54	127.16

Uvodnik

01.12.2015 u 22:00

Obama

Turska ima pravo da brani svoju teritoriju i vazdušni prostor, mantra je koju američki predsednik Barak Obama ponavlja otkako je turska raketa oborila ruski vojni avion. Pokušavajući da posreduje između Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana, američki predsednik apeluje na „dve strane” da izbegnu dalje širenje tenzije i opasnu eskalaciju. Obama je prihvatio tursku verziju događaja nad nebom Sirije, pa braneći svog NATO saveznika faktički izjednačava odgovornost. Iako je mnogima očigledna Erdoganova namera da obori ruski „su-24” znak osvete, jer Rusi remete njegove planove po Siriji, Obama ponavlja da je Moskva samu sebe dovela u tu poziciju „ciljajući na umerenu sirijsku opoziciju”. Ovakvim stavom Obama ugrožava upravo cilj za koji kaže da bi morao da bude najvažniji: globalno

Kolumnisti

28.11.2015 u 09:15

Srbija 2015. kao Austrougarska 1908.

Iz inostranstva sam pre neki dan primio mejl u kome me pitaju da li će Srbija izvršiti „aneksiju” Republike Srpske: da li će planirani referendum u Srpskoj o Sudu i Tužilaštvu BiH poslužiti Beogradu da ujedini srpske zemlje i tako nadoknaditi gubitak Kosova. Dakle, mnogi manje upućeni, čak dobronamerni, politiku Milorada Dodika pripisuju politici Aleksandra Vučića. Aneksija dela Bosne i Hercegovine i gaženje međunarodnih ugovora. Srbija 2015. kao Austrougarska 1908! Na delu je opasna igra koja zavodljivo ubacuje u konfuziju. Pošto je ne jednom pokazao ambiciju da Srpska bude „kristalizaciona tačka srpskog naroda”, kako je rekao Jovan Cvijić, Dodik nije jedini koji podrazumeva da bi srpski prekodrinski patriotizam po automatizmu morao da brani svaki njegov projekat na kome zasniva

Svet

25.11.2015 u 22:00

Erdoganov osvetnički čin

Redžep Tajip Erdogan vodi osvetničku politiku koja je Tursku poslednjih godina udaljila od dojučerašnjih saveznika i partnera, a sada preti da Bliski istok, Evropu i svet uvuče u konflikt nesagledivih razmera. Turska je pod autokratskom vlašću predsednika koji slabo prikriva ambiciju da se nametne kao veliki igrač globalne scene i panislamski lider, već poremetila odnose sa NATO i Evropskom unijom, pokvarila saradnju sa Egiptom i Izraelom, Iranom i Balkanom. Obaranjem ruskog vojnog aviona ozbiljno je ugrozila odnose i sa jednim od svojih najvećih poslovnih partnera: Rusijom. Erdogan opsesivno želi da „kazni” Bašara el Asada zato što sirijski predsednik „nije želeo sluša” njegove savete u prvim danima pobune. Pridružio se akcijama koalicije protiv Islamske države samo da bi skrenuo pažnju

Svet

18.11.2015 u 09:05

Džihadiste uništiti oružjem

Mašina zla Islamske države iskoristila je katastrofalne bezbednosne propuste i izuzetno organizovanim koordinisanim akcijama stigla nadomak francuskog predsednika, sumorno podsećajući svet da ne zna da zaustavi njen pohod. Dok je Zapad kao krunski uspeh slavio smrt Džihadiste Džona, islamisti su u Parizu održali čas, kandidujući se za neprikosnovenog lidera globalnog džihadističkog pokreta. Pariski napad je u smrt poslao najmanje 129 osoba, ali je istovremeno sahranio obećanja koja je 40 svetskih lidera dalo u istom gradu posle januarskog napada na redakciju lista „Šarli ebdo”. Držeći se za ruke, tada su obećali da će eliminacija Islamske države biti njihov zajednički cilj. Rezultat je tu. Islamisti sve svoje neprijatelje primoravaju da razmišljaju o novim načinima borbe, umnogome svesni da ni u Vašingtonu, ni Londonu, ni Parizu, ni Moskvi nemaju odgovor. Na samitu G-20 turski predsednik Redžep Tajip Erdogan upozorava da je „prošlo vreme za priču”. Vojna strategija Islamske države je jedinstvena kombinacija urbanog terorizma, gerilske borbe i konvencionalnog ratovanja. Napadi na civilne ciljeve jesu sastavni deo te strategije na Bliskom istoku. Sada su je primenili na Francusku, obećavajući da su naredne mete Britanija i Italija. Predviđanja da će se strah useliti u kafiće i koncertne dvorane Evrope samo ide naruku islamistima. Njihov cilj i jeste širenje apokalipse. Sve su to delovi razrađene strategije Islamske države: napadati po raselinama, produbljivati razdore, izazvati opšti haos, dovesti do rata civilizacija. Francuska na spisku Islamske države ima posebno mesto. Ona je „nacija krstaša”, kolonizator Bliskog istoka, zemlja „obespravljenih muslimana”, koji su mahom isključeni iz političkog života, iako je njihova zajednica najveća u Evropi, izrazito sekularna država koja zabranjuje hidžab i po nekim javnim školama ne dozvoljava „halal” hranu. Islamisti imaju pogodno tle da eksploatišu nepoverenje dve zajednice koje žive jedna uz drugu, odvojeno. Oni kapitališu na klimi nepoverenja i sumnjičavosti. Alarmantno je kako je operacija, koja je nesumnjivo zahtevala duže pripreme i planiranje, prošla neopaženo. Možda zato što su Francuzi više zaokupljeni debatama o socijalnom konzervativizmu i što znaju da pobrkaju religiju i ekstremizam. Međutim, propust obaveštajaca je teško objašnjiv i tim ozbiljniji jer je razotkrio i neefikasnost međunarodne koalicije protiv terorizma. Da bi borba protiv ekstremizma bila efikasna, muslimani će morati da budu prihvaćeni kao partneri, a ne kao osumnjičeni – što je opasan trend koji lako može da bude pojačan pariskim terorizmom. To je upravo ono čemu islamisti teže: uvući Istok i Zapad u rat. Jedini način je vojno uništavanje islamista, uz široko sadejstvo Amerikanaca, Rusa i njihovih partnera na bojištima Sirije. To pre svega uključuje sirijsku regularnu armiju – što podrazumeva da Zapad prestane da je posmatra kao branitelja sirijskog predsednika, već kao branitelja zemlje kojoj preti realna opasnost da obaranje režima stvori vakuum moći koji bi islamisti lako popunili. Islamska država je terorom u Parizu i jedne i druge podsetila da kriza ne može da se zadrži samo u granicama regiona. To znači da će i Obama i Putin morati ponovo da razmisle o sukobu kome su se pridružili. Odgovor na „objavu rata”, kako je pariski napad okarakterisao predsednik Fransoa Oland, moraće da bude agresivniji. On podrazumeva uništavanje islamista svuda tamo gde su im skloništa. Moraće da preseku puteve kojima idu regruti i novac. Da bolje proniknu u načine komunikacije među islamistima. Ono što je odlučujuće jeste da Moskva i Vašington barem na neko vreme potisnu u stranu razlike u viđenju buduće uloge Asada i da podrže stvaranje zajedničkog sirijskog fronta protiv islamista – fronta u kome bi regularna armija morala da ima ključnu ulogu. Možda i NATO, uz rusku saglasnost. Ako neće posle Pariza, Bejruta i Sinaja, kada će?

06.11.2015 u 08:00

Patrijarh, država i sila

Patrijarh srpski Irinej je prešao crvenu liniju koja razdvaja sekularnu od teokratske države, crkvu od politike. Povodom zahteva Prištine da srpsku istorijsku, kulturnu i pravoslavnu baštinu uvede u Unesko pod imenom države Kosovo, patrijarh je izjavio da „ako dođe do sile, moramo učiniti sve da milom ili silom to vratimo”. Dok Srbija na sve diplomatske načine pokušava da svetsku...

31.10.2015 u 09:15

Šta je smisleno, a šta besmisleno

Ljudski je lepo što premijer i predsednik SNS-a brani svoje lojalne kadrove, ali nije dobro što Aleksandar Vučić izriče presude pre nego što se uopšte pokrene i završi istraga afera u kojima su njemu bliski ljudi osumnjičena strana. Slučaj beogradskog gradonačelnika je poslednji u nizu takvih primera. Siniša Mali je, tvrdi Mreža za istraživanje kriminala i korupcije, kao direktor dve ofšor firme sa...

Uvodnik

26.10.2015 u 22:00

Tolerancija netolerancije

Evropljani su dugo verovali da žive u bezbednom skloništu zaštićenom od ratova i sukoba po drugim krajevima sveta. Bliski istok razbio je ove iluzije otkako se drevni Put svile pretvorio u „put migranata”, kojim se ka Evropi ove godine uputilo više od 680.000 izbeglica. Migrantska kriza istovremeno preti i da razbije Evropsku uniju, jer je deficit zajedničke politike, usklađene istinskim...

21.10.2015 u 08:12

Verbalni delikt

Nije sramotno imati sopstveno mišljenje, u demokratskim zemljama to je veoma poželjno, ali sramotno je zbog mišljenja tražiti nečiju glavu, skidati ga sa položaja, optuživati da negde naplaćuje sopstvene stavove. To je otrovna atmosfera koja se stvara povodom izjave predsednika SANU, akademika Vladimira Kostića, da se sa „elementima dostojanstvenosti” napusti Kosovo jer ono ni de fakto ni de jure...

17.10.2015 u 09:15

Po penzije u Strazbur

Zemlja koja je u svetskim razmerama sasvim jedinstvena po izreci „da komšiji crkne krava” obogatila je svoj sociopsihološki opus izjavom ovdašnjeg političara da će penzionerima biti lakše ako „bogati plaču”. Da li ove reči Milana Krkobabića znače da ćemo svi biti srećniji u egalitarnom siromaštvu? Ili je to samo demagoška obloga koju penzioneri treba da stave na čelo pošto ih je lider Partije...

03.10.2015 u 09:15

Bitka za Unesko

Srpski zvaničnici prosto su pobesneli zbog zahteva Kosova za članstvo u Organizaciji UN za nauku i kulturu, ali i po priznanju aktera iz Beograda nije izvesno da će teška diplomatska bitka imati povoljan epilog. Zašto Srbija rizikuje da bude optužena da blokira ulazak Kosova u međunarodne organizacije iako će uskoro u Briselu, posle dvogodišnjeg odlaganja, biti potpisana odredba po kojoj se Srbija...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: Boško Jakšić