Opasna saudijska epidemija pogubljenja

Kada je pre pola godine na zvaničnom sajtu saudijskih vlasti objavljen oglas u kome Ministarstvo za javne poslove traži osam ver„skih funkcionera” koji bi, bez prethodnog iskustva i s platom nižom od prosečne, postali dželati, bilo je teško pretpostaviti da će njihovo novo zaposlenje opasno produbiti tenzije između sunita i šiita.

Pošto je arabijska kraljevina, bastion sunitskog islama, prošle godine zabeležila rekordan broj od 157 egzekucija, ovu je započela smrtnim kaznama nad 47 osoba, većinom optuženih za terorizam Al Kaide, ali i četvorice šiita osuđenih zbog podsticanja pobune protiv vladajuće kuće Sauda, uključujući i poznatog šiitskog sveštenika Nimr al Nimra.

Pogubljenje je dodatno zaoštrilo već zapaljive odnose Irana i Saudijske Arabije, država koje su predstavljajući šiizam, odnosno sunizam, postali veliki regionalni rivali čiji se interesi sukobljavaju na širokom potezu od Iraka, Sirije, Libana ili Jemena.

Masovnom egzekucijom u 12 saudijskih gradova, prvim kolektivnim smaknućem od vremena kada je grupa islamskih militanata pogubljena zbog opsade Velike džamije u Meki 1979, dvor u Rijadu poslao je poruku da će neće tolerisati sunitski terorizam, ali i da će se odlučno suprotstaviti šiitima sa istoka kraljevine koji prete destabilizaciji zemlje.

Poruka je međutim pročitana kao direktna pretnja iranskom režimu. Iz Teherana je odmah stiglo upozorenje da će saudijske vlasti te„ško zažaliti” zbog pogubljenja Al Nimra. Dok vrhovni vođa, ajatolah Ali Hamnei, šalje poruke o bo„žanskoj osveti”, demonstranti su upali u saudijsku ambasadu.

Ubrzo je eksplodirao čitav ši„itski polumesec” uveren da Rijad namerno podstiče sektaški sukob. Vođa libanski šiitskih Hezbolaha Sajed Hasan Nasralah smatra da je smrtna kazna nad Al Nimrom po„ruka krvi”.

Šefovi diplomatija dve zemlje Adel al Džubeir i Mohamad Džavad Zarif izjavili su da njihove zemlje nisu zainteresovane za dalju eskalaciju sukoba ? potvrdio je austrijski ministar inostranih poslova Sebastijan Kurc koji ih je kontaktirao.

Masovna egzekucija ne samo što je zaoštrila delikatni balans sunita i šiita, već je pokrenula i svetske osude egzekucije 47 osoba po četiri saudijska zatvora, neke streljanjem, druge odrubljivanjem glava.

U državi stroge vehabističke interpretacije vere, u kojoj je Kuran ustav, broj pogubljenih ljudi 2015. je najveći od 1995. kada su zabeležene 192 egzekucije, i daleko više od proseka poslednjih godina koji je retko premašivao brojku od 90 smaknuća.

Vlasti ne objašnjavaju šta stoji iza talasa pogubljenja. Jedni ovu epi„demiju” vezuju za smrt kralja Abdulaha prošlog januara i dolazak na presto kralja Salmana koji bi želeo da ostavi snažan lični pečat na zbivanja u zemlji. Drugi smatraju da je smanjenje prihoda od nafte dovelo do rasta siromaštva propraćenog većom upotrebom droge, što povlači smrtnu kaznu.

Neki podsećaju da saudijskim vlastima prete Islamska država i Al Kaida, a da dvor u Rijadu najveću opasnost vidi u šiitskom Iranu, što sve pojačava bezbednosnu kampanju, a time i rast smrtnih presuda.

Praksa kapitalne kazne ponovo se poslednjih meseci našla na meti kritičara koji podsećaju da odsecanje glava neodoljivo podseća na praksu ID, ali zvaničnici to odbacuju. Ono? što mi radimo u Saudijskoj Arabiji je sprovođenje odluke suda”, kaže general Mansur al Turki, portparol Ministarstva unutrašnjih poslova. Eg„zekucija je odluka. Nije zasnovana na arbitrarnim izborima, ovoga ubiti, ovoga ne ubiti”.

Aktivistima za ljudska prava ovo ne deluje kao ubedljivo objašnjenje. Posebno su zabrinuti zbog prirode zločina koji povlače smrtnu kaznu. Sva„ka egzekucija je užasna, ali egzekucije zbog krijumčarenja droge ili vradžbina ? koje ne izazivaju gubitak života ? su nečuvene”, smatraju u bliskoistočnom uredu Hjuman rajts voča.

Tokom 2014. samo dve zemlje zabeležile su više pogubljenja od Saudijske Arabije: Kina (najmanje 2.400) i Iran (blizu 700).

Masovne egzekucije u subotu izvršene su u 12 gradova: u četiri zatvora streljanjem a u ostalim odrubljivanjem glava. Vlasti kažu da se radi o teroristima Al Kaide i šiitima koji su osuđeni jer su se u istočnom gradu Avamije, važnom za saudijsku industriju nafte, pobunili protiv sunitskih vladara. Oči„to je da saudijske vlasti koriste terorizam kao izgovor za rešavanje drugih političkih problema”, smatra Džejms Linč, funkcioner Amnesti Internešnela za Bliski istok i severnu Afriku, sumnjajući u fer sudske procese.

Upravo ova poslednja zamerka odnosi se na neke od 47 osuđenih. Radi se o pripadnicima šiitske manjine koji zahtevaju veća prava. Njihov duhovni vođa je nedavno osuđen na smrtnu kaznu, a trojica u re„du smrti” bili su maloletni kada su uhapšeni.

Pogubljenja će dodatno zaoštriti ionako eksplozivne odnose Saudijske Arabije i Irana, lidera sunitskog, odnosno šiitskog sveta. Visoki iranski sveštenik izjavio je da će vladajuća saudijska porodica Sauda biti iz„brisana sa stranica istorije”, a još se nisu smirile strasti posle pogibije 465 iranskih hodočasnika u Meki tokom hadžiluka u septembru.

Pitanje smrtne kazne po pravilu na odgovornost poziva i Sjedinjene Države kojima je najbliži arapski saveznik zemlja koja je dugo sponzorisala Al Kaidu, čiji su državljani činili većinu počinilaca napada na SAD 11. septembra 2001, koja koristi zabranjene kasetne bombe u operacijama u Jemenu, čiji su članovi kraljevske porodice uhvaćeni u prodaji droga ili hotelskim krađama po inostranstvu.

Vašington o tome simptomatično decenijama ćuti zadovoljan što po povoljnim aranžmanima kupuje saudijsku naftu a kraljevini prodaje oružje u vrednosti od više desetina milijardi dolara. Dok se prelazi i preko činjenice da Saudijci po Siriji naoružavaju razne radikalne sunitske islamističke grupe, Amerikanci su obezbedili da Saudijac bude na čelu Komisije UN za ljudska prava.