Опасна саудијска епидемија погубљења

Када је пре пола године на званичном сајту саудијских власти објављен оглас у коме Министарство за јавне послове тражи осам вер„ских функционера” који би, без претходног искуства и с платом нижом од просечне, постали џелати, било је тешко претпоставити да ће њихово ново запослење опасно продубити тензије између сунита и шиита.

Пошто је арабијска краљевина, бастион сунитског ислама, прошле године забележила рекордан број од 157 егзекуција, ову је започела смртним казнама над 47 особа, већином оптужених за тероризам Ал Каиде, али и четворице шиита осуђених због подстицања побуне против владајуће куће Сауда, укључујући и познатог шиитског свештеника Нимр ал Нимра.

Погубљење је додатно заоштрило већ запаљиве односе Ирана и Саудијске Арабије, држава које су представљајући шиизам, односно сунизам, постали велики регионални ривали чији се интереси сукобљавају на широком потезу од Ирака, Сирије, Либана или Јемена.

Масовном егзекуцијом у 12 саудијских градова, првим колективним смакнућем од времена када је група исламских милитаната погубљена због опсаде Велике џамије у Меки 1979, двор у Ријаду послао је поруку да ће неће толерисати сунитски тероризам, али и да ће се одлучно супротставити шиитима са истока краљевине који прете дестабилизацији земље.

Порука је међутим прочитана као директна претња иранском режиму. Из Техерана је одмах стигло упозорење да ће саудијске власти те„шко зажалити” због погубљења Ал Нимра. Док врховни вођа, ајатолах Али Хамнеи, шаље поруке о бо„жанској освети”, демонстранти су упали у саудијску амбасаду.

Убрзо је експлодирао читав ши„итски полумесец” уверен да Ријад намерно подстиче секташки сукоб. Вођа либански шиитских Хезболаха Сајед Хасан Насралах сматра да је смртна казна над Ал Нимром по„рука крви”.

Шефови дипломатија две земље Адел ал Џубеир и Мохамад Џавад Зариф изјавили су да њихове земље нису заинтересоване за даљу ескалацију сукоба ? потврдио је аустријски министар иностраних послова Себастијан Курц који их је контактирао.

Масовна егзекуција не само што је заоштрила деликатни баланс сунита и шиита, већ је покренула и светске осуде егзекуције 47 особа по четири саудијска затвора, неке стрељањем, друге одрубљивањем глава.

У држави строге вехабистичке интерпретације вере, у којој је Куран устав, број погубљених људи 2015. је највећи од 1995. када су забележене 192 егзекуције, и далеко више од просека последњих година који је ретко премашивао бројку од 90 смакнућа.

Власти не објашњавају шта стоји иза таласа погубљења. Једни ову епи„демију” везују за смрт краља Абдулаха прошлог јануара и долазак на престо краља Салмана који би желео да остави снажан лични печат на збивања у земљи. Други сматрају да је смањење прихода од нафте довело до раста сиромаштва пропраћеног већом употребом дроге, што повлачи смртну казну.

Неки подсећају да саудијским властима прете Исламска држава и Ал Каида, а да двор у Ријаду највећу опасност види у шиитском Ирану, што све појачава безбедносну кампању, а тиме и раст смртних пресуда.

Пракса капиталне казне поново се последњих месеци нашла на мети критичара који подсећају да одсецање глава неодољиво подсећа на праксу ИД, али званичници то одбацују. Оно? што ми радимо у Саудијској Арабији је спровођење одлуке суда”, каже генерал Мансур ал Турки, портпарол Министарства унутрашњих послова. Ег„зекуција је одлука. Није заснована на арбитрарним изборима, овога убити, овога не убити”.

Активистима за људска права ово не делује као убедљиво објашњење. Посебно су забринути због природе злочина који повлаче смртну казну. Сва„ка егзекуција је ужасна, али егзекуције због кријумчарења дроге или враџбина ? које не изазивају губитак живота ? су нечувене”, сматрају у блискоисточном уреду Хјуман рајтс воча.

Током 2014. само две земље забележиле су више погубљења од Саудијске Арабије: Кина (најмање 2.400) и Иран (близу 700).

Масовне егзекуције у суботу извршене су у 12 градова: у четири затвора стрељањем а у осталим одрубљивањем глава. Власти кажу да се ради о терористима Ал Каиде и шиитима који су осуђени јер су се у источном граду Авамије, важном за саудијску индустрију нафте, побунили против сунитских владара. Очи„то је да саудијске власти користе тероризам као изговор за решавање других политичких проблема”, сматра Џејмс Линч, функционер Амнести Интернешнела за Блиски исток и северну Африку, сумњајући у фер судске процесе.

Управо ова последња замерка односи се на неке од 47 осуђених. Ради се о припадницима шиитске мањине који захтевају већа права. Њихов духовни вођа је недавно осуђен на смртну казну, а тројица у ре„ду смрти” били су малолетни када су ухапшени.

Погубљења ће додатно заоштрити ионако експлозивне односе Саудијске Арабије и Ирана, лидера сунитског, односно шиитског света. Високи ирански свештеник изјавио је да ће владајућа саудијска породица Сауда бити из„брисана са страница историје”, а још се нису смириле страсти после погибије 465 иранских ходочасника у Меки током хаџилука у септембру.

Питање смртне казне по правилу на одговорност позива и Сједињене Државе којима је најближи арапски савезник земља која је дуго спонзорисала Ал Каиду, чији су држављани чинили већину починилаца напада на САД 11. септембра 2001, која користи забрањене касетне бомбе у операцијама у Јемену, чији су чланови краљевске породице ухваћени у продаји дрога или хотелским крађама по иностранству.

Вашингтон о томе симптоматично деценијама ћути задовољан што по повољним аранжманима купује саудијску нафту а краљевини продаје оружје у вредности од више десетина милијарди долара. Док се прелази и преко чињенице да Саудијци по Сирији наоружавају разне радикалне сунитске исламистичке групе, Американци су обезбедили да Саудијац буде на челу Комисије УН за људска права.