Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.76	117.41
100.65	101.25	100.95
127.69	128.46	128.07

Svet

10.11.2015 u 09:05

Netanijahu kod Obame: razlike ostaju

Američki predsednik i izraelski premijer sastaju se danas u Vašingtonu posle duže pauze izazvane dubokim razmimoilaženjima strateških saveznika oko rešavanja palestinskog pitanja i nuklearnog sporazuma sa Iranom. Barak Obama i Benjamin Netanijahu pokušaće da uz TV osmehe iza sebe ostave sve loše što su tokom godinu dana imali da kažu jedan o drugom i da se usmere na zajedničke teme pošto je malo verovatno da mogu da se slože oko spornih tačaka. Za pretpostaviti je, ipak, da šef Bele kuće neće propustiti priliku da gostu kaže da od njega očekuje aktivnije angažovanje na obnovi pre 19 meseci prekinutog izraelsko-palestinskog mirovnog dijaloga koji bi omogućio sporazum po principu dve države. Lider desničarskog Likuda, suočen sa nemirima Palestinaca u istočnom Jerusalemu i po okupiranoj Zapadnoj obali, sada je međutim još tvđi u stavu da Izrael u „doglednoj budućnosti” mora da zadrži kontrolu nad okupiranim teritorijama. Minimalna je verovatnoća da će Obama, koji smatra da produžetak jevrejske ekspanzije predstavlja direktnu pretnju konceptu dve države, uspeti da izraelskog premijera ubedi u neophodnost zamrzavanja gradnje ilegalnih jevrejskih naselja na Zapadnoj obali. Neuspešno je to pokušao odmah pošto je ušao u Belu kuću. Pozivajući se na istorijske i biblijske veze sa teritorijama okupiranim u ratu 1967, Netanijahu je tokom tri prethodna premijerska mandata ne samo odbijao pozive na moratorijum, već je podsticao gradnju i doprineo da se broj jevrejskih neseljenika poveća na pola miliona. Izraelska Vlada u poslednje vreme pokušava da podizanjem satelitskih naselja promeni etničku strukturu i istočnog Jerusalema za koji njegovih 300 000 arapskih žitelja i 2,7 miliona Palestinaca sa Zapadne obale očekuju da bude glavni grad njihove buduće države. Netanijahu je uveren da je Obama „prekršio” obećanje koje je Džordž V. Buš dao tadašnjem premijeru Arijelu Šaronu da će po bilo kom mirovnom sporazumu glavna jevrejska naselja ostati deo Izraela. Zamera mu i da je odstupio od četiri decenije stare američke politike kada je maja 2011. podržao da razgraničenje između Palestinaca i Izraelaca treba da prati granice uoči rata 1976. Još veći doprinos padu američko-izraelskih odnosa na najniži nivo u poslednjih 67 godina izazvao je nuklearni sporazum Irana i šest velikih sila. Obama bečki dogovor smatra jednim od najvećih dostignuća svoje spoljne politike, dok Netanijahu tvrdi da Iran ostaje „egzistenicijalna pretnja” Izraelu i da se radi o „istorijskoj grešci”. Američki predsednik će i sada pokušati da Izraelca uveri da mehanizmi kontrole efikasno sprečavaju Iran da se domogne atomske bombe, i da je preduzeo sve mere koje su u interesu izraelske bezbednosti. Netanijahu će, uprkos sveg svog besa, delovati kao da je iranski sporazum završena stvar – i čekati da novi predsednik uđe u Belu kuću u januaru 2017. Obojica će se truditi da postignu obostrano razumevanje oko toga kako da se narednih 15 godina monitoringa iskoristi da Iran ne dođe do nuklearnog oružja, što je nesumnjivo obostrani interes. Redak dogovor mogao bi da bude nov paket američke vojne pomoći koji bi potvrdio američku posvećenost bezbednost Izraela i ublažio Netanijahuove brige zbog Irana i Palestinaca. Izrael sada od SAD godišnje prima pomoć od 3,1 milijarde dolara ali traži još 50 milijardi na period deset narednih godina. Izraelska desnica postarala se poslednjih šest godina da se ne veruje šefu Bele kuće čije je srednje ime Husein. Mihael Oren, bivši izraelski ambasador u SAD a sada poslanik Kneseta, direktno je optužio Obamu da je „odbacio Izrael” i da je od 2008. „svesno” povlačio poteze koji su oštetili međusobne odnose. Netanjahu je uzvraćao. Za ambasadora u SAD postavio je čoveka koji je po Vašingtonu aktivno lobirao protiv sporazuma sa Iranom. Novi izraelski ambasador u UN poznat je kao aktivni pobornik gradnje jevrejskih naselja na Zapadnoj obali i žestok protivnik uspostavljanja palestinske države. Jedan sasvim nov događaj u Netanijahuovoj režiji ide naruku zaključku da od razgovora u Beloj kući ne treba očekivati mnogo: premijerova namera da za svog predstavnika za medije imenuje dr Rana Baraca. Izbor Baraca, saopšten samo četiri dana uoči puta za Vašington, uskovitlao je prašinu. Radi se o čoveku koji je 3. marta, nekoliko sati pre nego što će se Netanijahu obratiti Kongresu, na Fejsbuku Obamu nazvao „antisemitom”. Obamin odgovor na taj Netanijahuov govor naveo je kao primer „savremenog antisemitizma u liberalnim državama Zapada”, dok je za državnog sekretara Džona Kerija napisao da ga ne treba uzimati za ozbiljno i da bi bilo bolje da on potraži posao kao komičar. Premijer je naravno morao da zna kakav profil čoveka postavlja na važnu funkciju, ali je brzo reagovao obećavajući da će „preispitati” slučaj kada se vrati iz SAD. „To je potpuno neprihvatljivo i na bilo koji način ne predstavlja moje pozicije ili politiku izraelske Vlade”. Deluje kao pomirljiv gest. Iako Netanijahu Baraca ne vodi sa sobom za Ameriku, njegova kandidatura je premijerov izbor i ne deluje kao potez koji na bilo koji način može da pomogne misiji popravljanja odnosa. Obama je pozivom Netanijahuu pokazao da je spreman da pređe – ne i da zaboravi – razne provokativne izjave izraelskog premijera, ali smatra da je sada na Netanjahuu da popravi odnose. Takva očekivanja će se samo ceremonijalno ispuniti.

Pogledi

19.09.2015 u 09:12

Zapad EU krije se iza bruke svog istoka

Dok hiljade izbeglica idu ka Evropi bežeći od strahota rata, a mnogi na tom putu umiru, druga vrsta tragedije odigrava se u nekim članicama Evropske unije. Evropa tek što je izašla iz finansijske krize tokom koje je Grčka delila Uniju po liniji sever–jug, sada je suočena s (verbalnim) sukobom sopstvenog zapada i istoka. Do juče slavljene članice „nove Evrope” optužuju se danas za „deficit...

Pogledi

05.09.2015 u 09:00

Slučaj službenica PTT

Daleko je dogurala bahatost u zemlji u kojoj se službenica pošte pod hitno premešta u provinciju samo zato što je svoj posao obavljala u skladu sa predviđenim procedurama. Nov doprinos kolekciji osionog ponašanja dao je ministar finansija, isti onaj koji je onomad objašnjavao da penzije treba smanjiti više nego plate, jer penzioneri ne troše na odeću. Elem, ministar Dušan Vujović je u svojstvu...

Svet

25.08.2015 u 15:00

Erdogan sluša samo sebe

Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan i zvanično je juče zakazao prevremene izbore za 1. novembar i imenovao premijera Ahmeta Davutoglua da predvodi privremenu administraciju, čime je okončana faza neuspešnih koalicionih pregovora. Davutoglu je sve vreme pokušavao da nađe partnera svojoj Partiji pravde i razvoja (AKP), koja na izborima u junu – prvi put otkako je došla na vlast 2002 – nije...

22.08.2015 u 21:57

Izbeglice na daljinski

Bliski i Srednji istok doživeli su i preživljavaju surove ratove, ali razaranja nikada do sada nisu bila propraćena ovakvim egzodusom stanovništva epskih razmera, što otvara vrata spekulacijama da li je masovni pokret izbeglica spontan ili negde organizovan. Podaci ubedljivo potvrđuju nezabeležen pritisak beskonačnih kolona Sirijaca, Iračana i Avganistanaca koje prema EU napreduju kopnom Balkana....

Pogledi

22.08.2015 u 09:00

Evropa štiti granice, zaboravlja ljude

Dok stotine hiljada ljudi sa Bliskog istoka i Afrike sanja šansu da posle preživljene Golgote pobegnu od vihora rata i gladi, EU svojom sebičnom politikom pretvara Balkan u tampon zonu zagušenu izbeglicama. Oni koji su odgovorni za „humanitarne” intervencije po Avganistanu, Iraku, Siriji ili Libiji grade „tvrđavu Evropu” na čijim se granicama podižu visoki zidovi, šalju vojnici i hiljade policajaca,...

Pogledi

09.08.2015 u 09:15

Uloga Gradskog zelenila u srpskoj politici

Može li neka anti-grafit jedinica da očisti prljavštinu koja zagađuje srpsku politiku? Može li se vodenim mlazom oprati nečija izvitoperena potreba da zahteva smrt političkog rivala? Mogu li zidovi da budu mesto ljubavnih poruka a ne političkih poternica? Grafiti ispisani pored jezera u novosadskom Dunavskom parku, koji pozivaju na ubistvo predsednika pokrajinske vlade Bojana Pajtića, sumorno su...

Pogledi

08.08.2015 u 09:00

Huk „Oluje”

Oluja je protutnjala Hrvatskom i Srbijom tako što je, obeležavajući događaje od pre dve decenije, Zagreb pompezno slavio, dok je Beograd mučenički tugovao, ali obe strane – jedna potpuno, druga polovično – nastavljaju da ćute o sopstvenoj odgovornosti. Militantni mimohod Zagrebom povodom Dana pobede i domovinske zahvalnosti trebalo je da podseti na trijumf u ratu kojim je Hrvatska povratila...

Uvodnik

29.07.2015 u 22:00

Erdoganova osveta

Turska se posle godinu i po dana ustezanja i udaljavanja od saveznika u NATO-u konačno odlučila na vojnu intervenciju protiv pripadnika Islamske države preko granice sa Sirijom, ali uporedne operacije protiv Kurda ukazuju gde su pravi ciljevi. Sadašnji signali nagoveštavaju da je predsednik Redžep Tajip Erdogan više zainteresovan da krene protiv Kurda u Turskoj, Iraku i Siriji nego da napada...

Svet

08.07.2015 u 15:00

Princ vernika poziva na džihad

Obučen u crnu odoru sa crnim turbanom na glavi, Abu Bakr el Bagdadi se pre godinu dana pojavio u džamiji Nur u Mosulu. „Alah je vašoj mudžahedinskoj braći posle dugih godina džihada i strpljenja podario pobedu, tako da su oni proglasili kalifat i odredili kalifa. To je dužnost muslimana koja je vekovima bila izgubljena.” Vođa Islamske države, čovek koji je po američkoj poternici vredan 10 miliona...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: Boško Jakšić