Недеља, 07.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Таг: Бошко Јакшић

10.11.2015 у 09:05
Амерички председник и израелски премијер састају се данас у Вашингтону после дуже паузе изазване дубоким размимоилажењима стратешких савезника око решавања палестинског питања и нуклеарног споразума са Ираном.  Барак Обама и Бенјамин Нетанијаху покушаће да уз ТВ осмехе иза себе оставе све лоше што су током годину дана имали да кажу један о другом и да се усмере на заједничке теме пошто је мало вероватно да могу да се сложе око спорних тачака.  За претпоставити је, ипак, да шеф Беле куће неће пропустити прилику да госту каже да од њега очекује активније ангажовање на обнови пре 19 месеци прекинутог израелско-палестинског мировног дијалога који би омогућио споразум по принципу две државе.  Лидер десничарског Ликуда, суочен са немирима Палестинаца у источном Јерусалему и по окупираној Западној обали, сада је међутим још твђи у ставу да Израел у „догледној будућности” мора да задржи контролу над окупираним територијама.  Минимална је вероватноћа да ће Обама, који сматра да продужетак јеврејске експанзије представља директну претњу концепту две државе, успети да израелског премијера убеди у неопходност замрзавања градње илегалних јеврејских насеља на Западној обали. Неуспешно је то покушао одмах пошто је ушао у Белу кућу.  Позивајући се на историјске и библијске везе са територијама окупираним у рату 1967, Нетанијаху је током три претходна премијерска мандата не само одбијао позиве на мораторијум, већ је подстицао градњу и допринео да се број јеврејских несељеника повећа на пола милиона.  Израелска Влада у последње време покушава да подизањем сателитских насеља промени етничку структуру и источног Јерусалема за који његових 300 000 арапских житеља и 2,7 милиона Палестинаца са Западне обале очекују да буде главни град њихове будуће државе.  Нетанијаху је уверен да је Обама „прекршио” обећање које је Џорџ В. Буш дао тадашњем премијеру Аријелу Шарону да ће по било ком мировном споразуму главна јеврејска насеља остати део Израела. Замера му и да је одступио од четири деценије старе америчке политике када је маја 2011. подржао да разграничење између Палестинаца и Израелаца треба да прати границе уочи рата 1976.  Још већи допринос паду америчко-израелских односа на најнижи ниво у последњих 67 година изазвао је нуклеарни споразум Ирана и шест великих сила. Обама бечки договор сматра једним од највећих достигнућа своје спољне политике, док Нетанијаху тврди да Иран остаје „егзистеницијална претња” Израелу и да се ради о „историјској грешци”.  Амерички председник ће и сада покушати да Израелца увери да механизми контроле ефикасно спречавају Иран да се домогне атомске бомбе, и да је предузео све мере које су у интересу израелске безбедности.  Нетанијаху ће, упркос свег свог беса, деловати као да је ирански споразум завршена ствар – и чекати да нови председник уђе у Белу кућу у јануару 2017.  Обојица ће се трудити да постигну обострано разумевање око тога како да се наредних 15 година мониторинга искористи да Иран не дође до нуклеарног оружја, што је несумњиво обострани интерес.  Редак договор могао би да буде нов пакет америчке војне помоћи који би потврдио америчку посвећеност безбедност Израела и ублажио Нетанијахуове бриге због Ирана и Палестинаца. Израел сада од САД годишње прима помоћ од 3,1 милијарде долара али тражи још 50 милијарди на период десет наредних година.  Израелска десница постарала се последњих шест година да се не верује шефу Беле куће чије је средње име Хусеин. Михаел Орен, бивши израелски амбасадор у САД а сада посланик Кнесета, директно је оптужио Обаму да је „одбацио Израел” и да је од 2008. „свесно” повлачио потезе који су оштетили међусобне односе. Нетањаху је узвраћао.  За амбасадора у САД поставио је човека који је по Вашингтону активно лобирао против споразума са Ираном. Нови израелски амбасадор у УН познат је као активни поборник градње јеврејских насеља на Западној обали и жесток противник успостављања палестинске државе.  Један сасвим нов догађај у Нетанијахуовој режији иде наруку закључку да од разговора у Белој кући не треба очекивати много: премијерова намера да за свог представника за медије именује др Рана Бараца.  Избор Бараца, саопштен само четири дана уочи пута за Вашингтон, усковитлао је прашину. Ради се о човеку који је 3. марта, неколико сати пре него што ће се Нетанијаху обратити Конгресу, на Фејсбуку Обаму назвао „антисемитом”. Обамин одговор на тај Нетанијахуов говор навео је као пример „савременог антисемитизма у либералним државама Запада”, док је за државног секретара Џона Керија написао да га не треба узимати за озбиљно и да би било боље да он потражи посао као комичар.  Премијер је наравно морао да зна какав профил човека поставља на важну функцију, али је брзо реаговао обећавајући да ће „преиспитати” случај када се врати из САД. „То је потпуно неприхватљиво и на било који начин не представља моје позиције или политику израелске Владе”.  Делује као помирљив гест. Иако Нетанијаху Бараца не води са собом за Америку, његова кандидатура је премијеров избор и не делује као потез који на било који начин може да помогне мисији поправљања односа. Обама је позивом Нетанијахуу показао да је спреман да пређе – не и да заборави – разне провокативне изјаве израелског премијера, али сматра да је сада на Нетањахуу да поправи односе. Таква очекивања ће се само церемонијално испунити.