Политика Online

Куп.	Прод.	Сред.
117.07	117.77	117.42
102.4	103.01	102.7
125.88	126.64	126.26

Свет

18.11.2015 у 09:05

Машина зла Исламске државе искористила је катастрофалне безбедносне пропусте и изузетно организованим координисаним акцијама стигла надомак француског председника, суморно подсећајући свет да не зна да заустави њен поход. Док је Запад као крунски успех славио смрт Џихадисте Џона, исламисти су у Паризу одржали час, кандидујући се за неприкосновеног лидера глобалног џихадистичког покрета. Париски напад је у смрт послао најмање 129 особа, али је истовремено сахранио обећања која је 40 светских лидера дало у истом граду после јануарског напада на редакцију листа „Шарли ебдо”. Држећи се за руке, тада су обећали да ће елиминација Исламске државе бити њихов заједнички циљ. Резултат је ту. Исламисти све своје непријатеље приморавају да размишљају о новим начинима борбе, умногоме свесни да ни у Вашингтону, ни Лондону, ни Паризу, ни Москви немају одговор. На самиту Г-20 турски председник Реџеп Тајип Ердоган упозорава да је „прошло време за причу”. Војна стратегија Исламске државе је јединствена комбинација урбаног тероризма, герилске борбе и конвенционалног ратовања. Напади на цивилне циљеве јесу саставни део те стратегије на Блиском истоку. Сада су је применили на Француску, обећавајући да су наредне мете Британија и Италија. Предвиђања да ће се страх уселити у кафиће и концертне дворане Европе само иде наруку исламистима. Њихов циљ и јесте ширење апокалипсе. Све су то делови разрађене стратегије Исламске државе: нападати по раселинама, продубљивати раздоре, изазвати општи хаос, довести до рата цивилизација. Француска на списку Исламске државе има посебно место. Она је „нација крсташа”, колонизатор Блиског истока, земља „обесправљених муслимана”, који су махом искључени из политичког живота, иако је њихова заједница највећа у Европи, изразито секуларна држава која забрањује хиџаб и по неким јавним школама не дозвољава „халал” храну. Исламисти имају погодно тле да експлоатишу неповерење две заједнице које живе једна уз другу, одвојено. Они капиталишу на клими неповерења и сумњичавости. Алармантно је како је операција, која је несумњиво захтевала дуже припреме и планирање, прошла неопажено. Можда зато што су Французи више заокупљени дебатама о социјалном конзервативизму и што знају да побркају религију и екстремизам. Међутим, пропуст обавештајаца је тешко објашњив и тим озбиљнији јер је разоткрио и неефикасност међународне коалиције против тероризма. Да би борба против екстремизма била ефикасна, муслимани ће морати да буду прихваћени као партнери, а не као осумњичени – што је опасан тренд који лако може да буде појачан париским тероризмом. То је управо оно чему исламисти теже: увући Исток и Запад у рат. Једини начин је војно уништавање исламиста, уз широко садејство Американаца, Руса и њихових партнера на бојиштима Сирије. То пре свега укључује сиријску регуларну армију – што подразумева да Запад престане да је посматра као бранитеља сиријског председника, већ као бранитеља земље којој прети реална опасност да обарање режима створи вакуум моћи који би исламисти лако попунили. Исламска држава је терором у Паризу и једне и друге подсетила да криза не може да се задржи само у границама региона. То значи да ће и Обама и Путин морати поново да размисле о сукобу коме су се придружили. Одговор на „објаву рата”, како је париски напад окарактерисао председник Франсоа Оланд, мораће да буде агресивнији. Он подразумева уништавање исламиста свуда тамо где су им склоништа. Мораће да пресеку путеве којима иду регрути и новац. Да боље проникну у начине комуникације међу исламистима. Оно што је одлучујуће јесте да Москва и Вашингтон барем на неко време потисну у страну разлике у виђењу будуће улоге Асада и да подрже стварање заједничког сиријског фронта против исламиста – фронта у коме би регуларна армија морала да има кључну улогу. Можда и НАТО, уз руску сагласност. Ако неће после Париза, Бејрута и Синаја, када ће?

Свет

10.11.2015 у 09:05

Нетанијаху код Обаме: разлике остају

06.11.2015 у 08:00

Патријарх, држава и сила

Патријарх српски Иринеј је прешао црвену линију која раздваја секуларну од теократске државе, цркву од политике. Поводом захтева Приштине да српску историјску, културну и православну баштину уведе у Унеско под именом државе Косово, патријарх је изјавио да „ако дође до силе, морамо учинити све да милом или силом то вратимо”. Док Србија на све дипломатске начине покушава да светску...

31.10.2015 у 09:15

Шта је смислено, а шта бесмислено

Људски је лепо што премијер и председник СНС-а брани своје лојалне кадрове, али није добро што Александар Вучић изриче пресуде пре него што се уопште покрене и заврши истрага афера у којима су њему блиски људи осумњичена страна. Случај београдског градоначелника је последњи у низу таквих примера. Синиша Мали је, тврди Мрежа за истраживање криминала и корупције, као директор две офшор фирме са...

Уводник

26.10.2015 у 22:00

Толеранција нетолеранције

Европљани су дуго веровали да живе у безбедном склоништу заштићеном од ратова и сукоба по другим крајевима света. Блиски исток разбио је ове илузије откако се древни Пут свиле претворио у „пут миграната”, којим се ка Европи ове године упутило више од 680.000 избеглица. Мигрантска криза истовремено прети и да разбије Европску унију, јер је дефицит заједничке политике, усклађене истинским...

21.10.2015 у 08:12

Вербални деликт

Није срамотно имати сопствено мишљење, у демократским земљама то је веома пожељно, али срамотно је због мишљења тражити нечију главу, скидати га са положаја, оптуживати да негде наплаћује сопствене ставове. То је отровна атмосфера која се ствара поводом изјаве председника САНУ, академика Владимира Костића, да се са „елементима достојанствености” напусти Косово јер оно ни де факто ни де јуре...

17.10.2015 у 09:15

По пензије у Стразбур

Земља која је у светским размерама сасвим јединствена по изреци „да комшији цркне крава” обогатила је свој социопсихолошки опус изјавом овдашњег политичара да ће пензионерима бити лакше ако „богати плачу”. Да ли ове речи Милана Кркобабића значе да ћемо сви бити срећнији у егалитарном сиромаштву? Или је то само демагошка облога коју пензионери треба да ставе на чело пошто их је лидер Партије...

03.10.2015 у 09:15

Битка за Унеско

Српски званичници просто су побеснели због захтева Косова за чланство у Организацији УН за науку и културу, али и по признању актера из Београда није извесно да ће тешка дипломатска битка имати повољан епилог. Зашто Србија ризикује да буде оптужена да блокира улазак Косова у међународне организације иако ће ускоро у Бриселу, после двогодишњег одлагања, бити потписана одредба по којој се Србија...

Погледи

19.09.2015 у 09:12

Запад ЕУ крије се иза бруке свог истока

Док хиљаде избеглица иду ка Европи бежећи од страхота рата, а многи на том путу умиру, друга врста трагедије одиграва се у неким чланицама Европске уније. Европа тек што је изашла из финансијске кризе током које је Грчка делила Унију по линији север–југ, сада је суочена с (вербалним) сукобом сопственог запада и истока. До јуче слављене чланице „нове Европе” оптужују се данас за „дефицит...

Погледи

05.09.2015 у 09:00

Случај службеница ПТТ

Далеко је догурала бахатост у земљи у којој се службеница поште под хитно премешта у провинцију само зато што је свој посао обављала у складу са предвиђеним процедурама. Нов допринос колекцији осионог понашања дао је министар финансија, исти онај који је ономад објашњавао да пензије треба смањити више него плате, јер пензионери не троше на одећу. Елем, министар Душан Вујовић је у својству...

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Таг: Бошко Јакшић