Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Kultura

25.10.2021 u 15:24

Bogatstvo jedne reči

Čačak – Pošto je svih 500 primeraka prvog izdanja Rečnika Dragačeva (Biblioteka opštine Lučani, Guča, 2020) već u rukama čitaoca, radoznalih zavičajaca ili učenih glava sa naših visokih škola, pisac tog velikog slovara Miloje Stevanović (72) napisao je drugo, dopunjeno izdanje. Već je izašlo iz štamparije i pored 14.000 prvotnih odrednica sad ima još 3.500 novih, na ukupno 860 stranica. Ovaj azbučnik čuva od zaborava drevno i novije opštenje među narodom Milojevih rodnih Goračića i okolnog pobrđa Stare Srbije, jezičko blago starostavno koje je Miloje beležio danju, noću. – Uveren da je, vaistinu, važno sačuvati reči, da se one ne satare i ne potru i da njin istočnik ne presuši požurih da ih, neakcentovane, smeštim među korice drugog izdanja. Te reči, kao i primere koji ih prate,

Kultura

24.10.2021 u 22:15

Knjiga se i dalje i voli i čita

Niš – Oduvek je Niš bio centar knjige na Balkanu u pravom smislu reči. Imao je svoje izdavače – najviše u drugoj polovini dvadesetog i na početku ovog veka, a među njima su najpoznatiji bili „Prosveta”, „Gradina”, Niški kulturni centar, Niški univerzitet i skoro svi fakulteti, kao i u privatnom sektoru, gde su se isticali „Zograf”, „Pelikan print”, „Grafika Galeb” i mnogi drugi. Imao je Niš i svoje pesnike, književnike i publiciste. Zato nije nikakvo čudo što pandemija virusa korona, iako traje više od godinu i po, nije smanjila interesovanje za knjigu i čitanje, što potvrđuju reči Sonje Šuković, direktorke Narodne biblioteke „Stevan Sremac”: – U poslednjih dvadesetak meseci nije se smanjio broj naših redovnih članova, kojih je preko 30.000, niti se smanjio broj izdatih knjiga na

Kultura

24.10.2021 u 20:45

Od Andrića i Čea Gevare do Tonija Parsonsa i Handkea

„Usled privrednih i finansijskih teškoća javljaju se na pojedinim mestima zastoji i poremećaji koji ometaju rad na izdavanju kvalitetne knjige i njenom širenju u što veći krug čitalaca.” Ova misao zvuči kao ustaljeni vapaj izdavača u Srbiji. Međutim, te reči je izgovorio Ivo Andrić 1970. godine, otvarajući Beogradski sajam knjiga. Prebrodivši brojne teškoće za prethodnih bezmalo sedam decenija, ova manifestacija se svrstala među najznačajnije sajamske književne događaje u Evropi i šire. A zanimljivosti nisu manjkale još od prvog „beogradskog” sajma knjiga, održanog u – Zagrebu. Bilo je to u jesen 1956. godine. Najavljen kao Jugoslovenski sajam knjiga, organizovan je na Zagrebačkom velesajmu pod pokroviteljstvom predsednika FNRJ Josipa Broza Tita. Predstavljeno je oko 12.000 knjiga

Kultura

24.10.2021 u 20:30

Kad nema sajma, do knjige na klik

Da se održava, Sajam knjiga bio bi otvoren večeras. Nekada se znalo, kraj oktobra bio je rezervisan za Međunarodni beogradski sajam knjiga, a sve koji su ga posećivali, bilo iz profesionalnih ili ličnih razloga, povezivala je jedinstvena ljubav prema knjizi i čitanju, ali i posebno uzbuđenje zbog sajamskih susreta. Međutim, ovo je već druga godina da nas pandemija virusa, koji više i nije tako nov, nego se nekako baš odomaćio, odvaja i od najveće manifestacije knjige na Balkanu. Odluku da ne učestvuju doneli su izdavači, koji građane nisu želeli da izlažu dodatnim zdravstvenim rizicima. Mnogi organizuju sajamske dane, nudeći popuste na dosadašnje cene knjiga, a oni poput „Lagune”, koji imaju knjižare, organizuju potpisivanja i druženja s piscima. Upravo se završava 73. Frankfurtski sajam

Kultura

20.10.2021 u 16:36

Revolucije se danas dižu na internetu

NAŠA TEMA: KNjIŽEVNOST I PROŠLOST Jirgen Verthajmer profesor književnosti na nemačkom univerzitetu u Tibingenu autor je projekta „Kasandra” čiji je cilj istraživanje o tome da li književnost može uspešno da predskaže buduće ratove pre nego je šira javnost toga svesna. O ovom projektu pisao je britanski „Gardijan”, a Kulturni dodatak preneo u prethodnom broju. Naslanjajući se na ovu temu, pitali smo naše sagovornike koja je knjiga po njihovom mišljenju najbolje opisala revoluciju, rat. Koliko knjiga može da pomogne u suočavanju s prošlošću i kako od politike napraviti umetnost? Predrag Petrović (Foto lična arhiva) Andrićeva „Prokleta avlija“ i Selimovićev „Derviš i smrt“, su vrhunska suočenja sa totalitarizmom 20. veka „Revoluciju ili rat najbolje prikazuju knjige koje su

Kultura

15.10.2021 u 20:00

Zašto uporno množimo Berlinske zidove

Mutan bunar ovo vreme, Marija, nemoj i ti da ga mutiš, reči su jednog od junaka drame „Berlinski zid ‒ Kada se mi mrtvi zaigramo živih” Željka Hubača, koja priča o tragediji dve porodice, srpske i albanske, identitetu i podelama... Željko Hubač svoje delo upravo i režira u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu. Dramaturg je Aleksandar Milosavljević, kompozitorka Irena Popović Dragović, scenograf Željko Piškorić, kostimografkinja Marina Sremac... Premijera je u četvrtak, 21. oktobra na Kamernoj sceni SNP-a. Dramom „Berlinski zid” Željko Hubač, upušta se u novi sloj istraživanja ljudske sposobnosti za nasilje i praštanje. Njegove junake u ovoj novosadskoj predstavi igraju: Milan Kovačević, Peđa Marjanović, Dušan Vukašinović, Marija Medenica, Marko Savić i Nina Rukavina. – Živimo u vremenu

Kultura

05.10.2021 u 21:00

Muzej Nine Fjodorovne

U književnom dodatku „Njujork tajmsa“ postoji redovna rubrika u kojoj umetnici i druge javne ličnosti, uključujući i bivše američke predsednike, odgovaraju na pitanja koja se tiču književnog ukusa i čitalačkih navika. Tako se od ispitanika traži i da opišu svoje „idelano čitalačko iskustvo (kada, gde, šta i kako)“. Većina je, pogađate, odgovorila kratkim opisom žanr-scene u kojoj napolju pljušti kiša ili veje sneg, a oni sede u udobnoj fotelji, pijuckaju vino i čitaju omiljenu knjigu, dok užarene cepanice pucketaju u kaminu. Na drugom mestu, opet pogađate, nalazi se čitanje na plaži, ali bilo je i onih koji su priznali kako najviše vole da čitaju na mestu do kog i kralj ide peške. Na ovo pitanje nedavno je odgovorio i novinar i publicista Anderson Kuper, jedan od „brendova“

Kultura

23.09.2021 u 20:00

Svi imamo traume kojih se možemo osloboditi

Italijanska književnica Nadija Teranova bila je gošća druge novosadske „Noći književnosti”, održane u okviru „Kaleidoskopa kulture”. „Noć književnosti” inače se godinama priređuje u evropskim gradovima pod pokroviteljstvom Eunika. Zatim je posetila i svog beogradskog izdavača „Lagunu”, koja je objavila njen roman „Zbogom, aveti”, u prevodu Gordane Breberine. Nadija Teranova doktor je filozofije. Njen roman „Godine obrnutim redosledom” (kod nas objavljen u izdanju „Aretea”), proglašen je jednom od deset najlepših italijanskih knjiga dekade od 2009. do 2019. godine. Njene pripovetke uvrštene su u više antologija, a romani prevedeni na više svetskih jezika. Nagrađivani je i autor za odrasle i decu. Saradnica je više novina, uključujući i „Republiku”. „Zbogom, aveti” priča je o mladoj ženi koja 23

Kultura

08.09.2021 u 11:53

Naučni skup o Dragoslavu Mihailoviću

Veliki međunarodni skup „Devet decenija Dragoslava Mihailovića” otvoren je danas u Svečanoj sali Dositejeve zadužbine u Beogradu u organizaciji Instituta za književnost i umetnosti i Narodne biblioteke „Dušan Matić” iz Ćuprije, a trajaće do 10. septembra. Ovaj trodnevni simpozijum činiće više od 50 izlaganja na temu života i dela ovog srpskog književnika, a među učesnicima nalaze se naučnici iz Nemačke, Poljske, Austrije, Velike Britanije, Belorusije, Ukrajine, Crne Gore i Srbije, prenosi Tanjug. Direktor Instituta za književnost i umetnost (IKUM), rukovodilac Odeljenja za uporedna istraživanja srpske književnosti i urednik skupa dr Bojan Jović naveo je na današnjem otvaranju da ovaj naučni skup označava postepeno kretanje istraživanja IKUM, koje je prevashodno bilo okrenuto

Kultura

07.09.2021 u 20:00

Kukić: Scenario Puriše Đorđevića je Džojs na astalu

Scenariji su rukopisi koji posebnim, a nekada i mističnim putevima dospevaju do pokretnih slika, idući iz ruke u ruku filmskih posvećenika. Kada se dogodi da scenario bude objavljen kao knjiga, kao što je to sada slučaj sa „Uliksom” našeg kultnog reditelja i pisca Mladomira Puriše Đorđevića, onda i strasni čitaoci mogu da se upuste u kreiranje sopstvenog filma, izbor glumaca, scenografije, atmosfere, što možda i inače čine prilikom otkrivanja jednog književnog dela. I to u iščekivanju novog filma Puriše Đorđevića – njegovog „Uliksa”. Kada je izdavačka kuća „Gradac” štampala ovaj tekst, napravila je omaž Džejmsu Džojsu, ali i uvek aktivnom Puriši Đorđeviću, koji decenijama zaista predvodi jugoslovensku i srpsku kinematografiju, nanovo priređujući iznenađenja. Naše čitanje scenarija

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci