Четвртак, 11.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.03	117.73	117.38
	101.33	101.94	101.63
	126.77	127.54	127.16

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: писци

Култура

25.10.2021 у 15:24

Богатство једне речи

Чачак – Пошто је свих 500 примерака првог издања Речника Драгачева (Библиотека општине Лучани, Гуча, 2020) већ у рукама читаоца, радозналих завичајаца или учених глава сa наших високих школа, писац тог великог словара Милоје Стевановић (72) написао је друго, допуњено издање. Већ је изашло из штампарије и поред 14.000 првотних одредница сад има још 3.500 нових, на укупно 860 страница. Овај азбучник чува од заборава древно и новије општење међу народом Милојевих родних Горачића и околног побрђа Старе Србије, језичко благо староставно које је Милоје бележио дању, ноћу. – Уверен да је, ваистину, важно сачувати речи, да се оне не сатаре и не потру и да њин источник не пресуши пожурих да их, неакцентоване, смештим међу корице другог издања. Те речи, као и примере који их прате, ишчитао

Култура

24.10.2021 у 22:15

Књига се и даље и воли и чита

Ниш – Одувек је Ниш био центар књиге на Балкану у правом смислу речи. Имао је своје издаваче – највише у другој половини двадесетог и на почетку овог века, а међу њима су најпознатији били „Просвета”, „Градина”, Нишки културни центар, Нишки универзитет и скоро сви факултети, као и у приватном сектору, где су се истицали „Зограф”, „Пеликан принт”, „Графика Галеб” и многи други. Имао је Ниш и своје песнике, књижевнике и публицисте. Зато није никакво чудо што пандемија вируса корона, иако траје више од годину и по, није смањила интересовање за књигу и читање, што потврђују речи Соње Шуковић, директорке Народне библиотеке „Стеван Сремац”: – У последњих двадесетак месеци није се смањио број наших редовних чланова, којих је преко 30.000, нити се смањио број издатих књига на читање. Чињеница

Култура

24.10.2021 у 20:45

Од Андрића и Чеa Геваре до Тонија Парсонса и Хандкеа

„Услед привредних и финансијских тешкоћа јављају се на појединим местима застоји и поремећаји који ометају рад на издавању квалитетне књиге и њеном ширењу у што већи круг читалаца.” Ова мисао звучи као устаљени вапај издавача у Србији. Међутим, те речи је изговорио Иво Андрић 1970. године, отварајући Београдски сајам књига. Пребродивши бројне тешкоће за претходних безмало седам деценија, ова манифестација се сврстала међу најзначајније сајамске књижевне догађаје у Европи и шире. А занимљивости нису мањкале још од првог „београдског” сајма књига, одржаног у – Загребу. Било је то у јесен 1956. године. Најављен као Југословенски сајам књига, организован је на Загребачком велесајму под покровитељством председника ФНРЈ Јосипа Броза Тита. Представљено је око 12.000 књига издавача из земље

Култура

24.10.2021 у 20:30

Кад нема сајма, до књиге на клик

Да се одржава, Сајам књига био би отворен вечерас. Некада се знало, крај октобра био је резервисан за Међународни београдски сајам књига, а све који су га посећивали, било из професионалних или личних разлога, повезивала је јединствена љубав према књизи и читању, али и посебно узбуђење због сајамских сусрета. Међутим, ово је већ друга година да нас пандемија вируса, који више и није тако нов, него се некако баш одомаћио, одваја и од највеће манифестације књиге на Балкану. Одлуку да не учествују донели су издавачи, који грађане нису желели да излажу додатним здравственим ризицима. Многи организују сајамске дане, нудећи попусте на досадашње цене књига, а они попут „Лагуне”, који имају књижаре, организују потписивања и дружења с писцима. Управо се завршава 73. Франкфуртски сајам књига, који

Култура

20.10.2021 у 16:36

Револуције се данас дижу на интернету

НАША ТЕМА: КЊИЖЕВНОСТ И ПРОШЛОСТ Јирген Вертхајмер професор књижевности на немачком универзитету у Тибингену аутор је пројекта „Касандра” чији је циљ истраживање о томе да ли књижевност може успешно да предскаже будуће ратове пре него је шира јавност тога свесна. О овом пројекту писао је британски „Гардијан”, а Културни додатак пренео у претходном броју. Наслањајући се на ову тему, питали смо наше саговорнике која је књига по њиховом мишљењу најбоље описала револуцију, рат. Колико књига може да помогне у суочавању с прошлошћу и како од политике направити уметност? Предраг Петровић (Фото лична архива) Андрићева „Проклета авлија“ и Селимовићев „Дервиш и смрт“, су врхунска суочења са тоталитаризмом 20. века „Револуцију или рат најбоље приказују књиге које су

Култура

15.10.2021 у 20:00

Зашто упорно множимо Берлинске зидове

Мутан бунар ово време, Марија, немој и ти да га мутиш, речи су једног од јунака драме „Берлински зид ‒ Када се ми мртви заиграмо живих” Жељка Хубача, која прича о трагедији две породице, српске и албанске, идентитету и поделама... Жељко Хубач своје дело управо и режира у Српском народном позоришту у Новом Саду. Драматург је Александар Милосављевић, композиторка Ирена Поповић Драговић, сценограф Жељко Пишкорић, костимографкиња Марина Сремац... Премијера је у четвртак, 21. октобра на Камерној сцени СНП-а. Драмом „Берлински зид” Жељко Хубач, упушта се у нови слој истраживања људске способности за насиље и праштање. Његове јунаке у овој новосадској представи играју: Милан Ковачевић, Пеђа Марјановић, Душан Вукашиновић, Марија Меденица, Марко Савић и Нина Рукавина. – Живимо у времену

Култура

05.10.2021 у 21:00

Музеј Нине Фјодоровне

У књижевном додатку „Њујорк тајмса“ постоји редовна рубрика у којој уметници и друге јавне личности, укључујући и бивше америчке председнике, одговарају на питања која се тичу књижевног укуса и читалачких навика. Тако се од испитаника тражи и да опишу своје „иделано читалачко искуство (када, где, шта и како)“. Већина је, погађате, одговорила кратким описом жанр-сцене у којој напољу пљушти киша или веје снег, а они седе у удобној фотељи, пијуцкају вино и читају омиљену књигу, док ужарене цепанице пуцкетају у камину. На другом месту, опет погађате, налази се читање на плажи, али било је и оних који су признали како највише воле да читају на месту до ког и краљ иде пешке. На ово питање недавно је одговорио и новинар и публициста Андерсон Купер, један од „брендова“

Култура

23.09.2021 у 20:00

Сви имамо трауме којих се можемо ослободити

Италијанска књижевница Надија Теранова била је гошћа друге новосадске „Ноћи књижевности”, одржане у оквиру „Калеидоскопа културе”. „Ноћ књижевности” иначе се годинама приређује у европским градовима под покровитељством Еуника. Затим је посетила и свог београдског издавача „Лагуну”, која је објавила њен роман „Збогом, авети”, у преводу Гордане Бреберине. Надија Теранова доктор је филозофије. Њен роман „Године обрнутим редоследом” (код нас објављен у издању „Аретеа”), проглашен је једном од десет најлепших италијанских књига декаде од 2009. до 2019. године. Њене приповетке уврштене су у више антологија, а романи преведени на више светских језика. Награђивани је и аутор за одрасле и децу. Сарадница је више новина, укључујући и „Републику”. „Збогом, авети” прича је о младој жени која 23

Култура

08.09.2021 у 11:53

Научни скуп о Драгославу Михаиловићу

Велики међународни скуп „Девет деценија Драгослава Михаиловића” отворен је данас у Свечаној сали Доситејеве задужбине у Београду у организацији Института за књижевност и уметности и Народне библиотеке „Душан Матић” из Ћуприје, а трајаће до 10. септембра. Овај тродневни симпозијум чиниће више од 50 излагања на тему живота и дела овог српског књижевника, а међу учесницима налазе се научници из Немачке, Пољске, Аустрије, Велике Британије, Белорусије, Украјине, Црне Горе и Србије, преноси Танјуг. Директор Института за књижевност и уметност (ИКУМ), руководилац Одељења за упоредна истраживања српске књижевности и уредник скупа др Бојан Јовић навео је на данашњем отварању да овај научни скуп означава постепено кретање истраживања ИКУМ, које је превасходно било окренуто поетици, односно

Култура

07.09.2021 у 20:00

Кукић: Сценарио Пурише Ђорђевића је Џојс на асталу

Сценарији су рукописи који посебним, а некада и мистичним путевима доспевају до покретних слика, идући из руке у руку филмских посвећеника. Када се догоди да сценарио буде објављен као књига, као што је то сада случај са „Уликсом” нашег култног редитеља и писца Младомира Пурише Ђорђевића, онда и страсни читаоци могу да се упусте у креирање сопственог филма, избор глумаца, сценографије, атмосфере, што можда и иначе чине приликом откривања једног књижевног дела. И то у ишчекивању новог филма Пурише Ђорђевића – његовог „Уликса”. Када је издавачка кућа „Градац” штампала овај текст, направила је омаж Џејмсу Џојсу, али и увек активном Пуриши Ђорђевићу, који деценијама заиста предводи југословенску и српску кинематографију, наново приређујући изненађења. Наше читање сценарија „Уликса”

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

11.06.2026 у 01:08

Састанак владе са војно-индустријским комплексом ради убрзања производње

11.06.2026 у 00:45

Одбојкаши Србије победили Аргентину

11.06.2026 у 00:37

Противваздушна одбрана и експлозије у појединим деловима Ирана

11.06.2026 у 00:20

Словенију погодило јако невреме, пљускови, олуја, а поједина места и град

10.06.2026 у 23:50

Карлик Џонс: Велика победа, желимо да будемо шампиони

10.06.2026 у 23:25

Хегсет: САД ће вечерас бомбардовати кључне иранске објекте