Српско-руски научни скуп о Достојевском

Научна конференција „Патња, љубав, избављење”, поводом 200 година од рођења Фјодора Михајловича Достојевског, у организацији Центра за руске студије Факултета политичких наука БУ и Руског центра за науку и културу „Руски дом” у Београду, биће одржана у уторак 30. новембра, од 9.30 часова, па до касног поподнева.

Скуп ће поздравном речју отворити Јевгениј Баранов, директор РЦНК „Руски дом”, као и проф. др Синиша Атлагић, руководилац Центра за руске студије ФПН-а. Уследиће излагање проф. др Јована Попова „Валаамова магарица: шта представља Смердјаков?”, проф. др Петра Јевремовића „Гласови покајаних и непокајаних у романима Достојевског”, др Едина Побрић, „Етика и тимотика у романима Достојевског”, доц. др Ане Јаковљевић „Мармеладов – човек у греху”, проф. др Наталије Видмаровић, „Еонотоп у ’Злочину и казни’ Ф. М. Достојевског”, проф. др Часлава Д. Копривице, „De personabus novis. Генеалогија демонургије ’подземних’ ликова ’Злих духа’”, проф. др Мила Ломпара, „Два тумачења Достојевског – Душан Пирјевец и Никола Милошевић”, проф. др Јасмине Ахметагић „Актуализација Достојевског код савременог српског писца”, проф. др Жарка Требјешанина „Антрополошки и психолошки погледи Достојевског”, као и других.

„У говору у част Пушкина, Достојевски размишља о Русима као народу-богоносцу, носиоцу универзалне идеје која стоји у знаку не само фактичке патње него и искупљења повести целокупног човечанства и његовог препорпода под знамењем истине и правде. Ту идеју, не једном дотичу и мајсторским литерарним поступцима изразито индивидуализовани ликови његових романа, често увучени у парадоксалне заплете, сведочећи уједно у својим психолошким и етичким недоумицима самосуочавањима. Као да је и Фјодор Михајлович следио Тјутчевљеву гномску крилатицу да се истина о мору (узетом као симболу повести) и човеку може сазнати само у олуји. Имганаријум Достојевскових карактера, било да је реч о мислиоцима-проповедницима, бунтовницима, морално осетљивима – кроткима, циницима, демонски опседнутима… ‒ по правилу имају једну важну, такорећи естетско-метафизичку црту: личне дилеме њихове егзистенцијалне драме уједно су и оно што мучи стварног човека, односно повесно човечанство, разапето између призивања антрополошко-повесног телоса свечовештва и необично богате праксе (само)рашчовечивања”, речи су организатора.