Kup.	Prod.	Sred.
117.03	117.74	117.39
100.75	101.36	101.06
127.21	127.98	127.59

Kultura

30.01.2019 u 09:14

Preminuo Draško Ređep

Draško Ređep, književnik, filmski poslenik, kritičar, jedan od najvećih srpskih erudita, preminuo je juče u Novom Sadu u 84. godini, saopštio je njegov izdavač, vlasnik novosadske izdavačke kuće „Prometej” Zoran Kolundžija, prenosi Tanjug. Draško Ređep je radio kao profesor na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu. Dugogodišnjim prisustvom na srpskoj i jugoslovenskoj literarnoj sceni ostavio je značajan trag i smernice za nova tumačenja naše i regionalne književnosti i njene istorije. Dobitnik je mnogih društvenih priznanja, dajući doprinos afirmaciji i zajedništvu rusinske, mađarske i slovačke kulture na našim prostorima. Od 2011. godine bio je glavni urednik Književne opštine Vršac i višegodišnji predsednik za dodelu nagrade Vukove zadužbine za umetnost, aktivan u

Kultura

20.01.2019 u 18:47

Pisanje je lebdenje na šarenom ćilimu

Leskovac – Kada bih tačno znao odakle dolaze ideje, otišao bih do najbliže turističke agencije i uplatio pun pansion sa doručkom i život bih proveo tamo, na tom nekom mestu, negde gde izviru ideje. Međutim, ideje su nešto nestašno, nešto retko uhvatljivo i upravo je čar u tom (s)hvatanju. „Akiko” nisam pisao promišljeno, niti da se bilo kome dokažem, jednostavno je izašla iz mene potpuno intuitivno i rasula se, zato deluje pomalo rasejano. Taj meki zid o koji se često oslanjam naziva se intuicija, ona je u knjizi predstavljena belobrado i koščato. Osećao sam se rasterećeno i nonšalantno dok sam pisao i u trenutku kada je ta poetska iskra počela da gasne, polako sam priveo roman kraju. Da sam se godinu dana osećao rasterećeno i nonšalantno verovatno bi roman imao hiljadu strana, ovako je

Kultura

13.01.2019 u 23:30

Preživeli smo rat, ali nismo mir

Scenarista Siniša Pavić ne napušta Vlasotince, u kojem dugo živi, i retko dolazi u Beograd. Pisac antologijskih komedija i maratonskih serijala, poput „Vrućeg vetra”, „Boljeg života”, „Bele lađe” ili filma „Tesna koža”, pisao je i poznate istorijske drame, kao što su „Banjica”, „Poslednji čin”, „Odlazak ratnika”… I one se upravo repriziraju na javnom servisu, te bismo Pavića mogli nazvati „čovekom reprizom”. Nedavno ga je pozvao lekar sa VMA. Gleda, naravno, ponovo „Belu lađu” i kaže Paviću: „Nisam znao da ste pisali i ’Banjicu’.” Kada je bila premijera serije „Banjica” 1984. godine, povodom četiri decenije od oslobađanja logora, smatralo se da je serija naručena. Vi, opet, tvrdite da nije. Kao što obično biva, serija se dogodila slučajno. Naša televizija je tada gledala uzore na

Kultura

08.01.2019 u 20:33

Najveći neprijatelji umetnosti su uspeh i ušuškanost

Taman kada smo pomislili da je dramska autorka Maja Pelević napravila umetnički iskorak u godini za nama autorskom predstavom „Bolivud” u produkciji Narodnog pozorišta u Beogradu, koja je bila deo takmičarske produkcije 52. Bitefa, pažnju javnosti skrenula je televizijskom serijom „Jutro će promeniti sve”, kao jedan od njenih sedam scenarista. Vaš posao je da pišete drame, a pisanje je način života. Hit serijom „Jutro će promeniti sve” pokušali ste da ispričate priču o nama. Šta se krije iza naslova „Jutro će promeniti sve”?

Kultura

05.01.2019 u 22:00

Čudesa svakodnevice zasenjuju epiku

Dve nove knjige Milisava Savića povod su za ovaj razgovor: roman „Doktora Valentina Trubara i sestre mu Simonete povest čudnovatih događaja u Srbiji”, u izdanju „Agore”, i zbirka eseja i kritika „Od Čampar bara do kasine Valadije” (izdanje „Raške škole”). Savićev pustolovni roman zbiva se u doba knjaza Miloša, gde se kroz duhovite anegdote, kao i putovanja junaka do mitskih mesta srpske istorije, zbiva „iluzija verodostojnosti ili verodostojnost iluzije”, kako je to primetio izdavač. To je priča o vlasti, ali i pripovest o mnogim vidovima lepote. Kada Milisav Savić piše o srpskim piscima, on to čini iz lične vizure, sećajući se susreta sa njima, opisujući njihove

Kultura

13.12.2018 u 18:00

Suština našeg postojanja jeste pomirenost sa smrću

Povodom 25 godina postojanja „Geopoetike” jedan od omiljenih autora ove izdavačke kuće Justejn Gorder došao je u Beograd da uveliča ovu proslavu. Ovom prilikom razgovaramo o njegovom novom romanu „Baš kako treba/ Mala priča o skoro svemu”, koji je sa norveškog preveo Radoš Kosović. Popularni autor „Sofijinog sveta”, „Misterije pasijansa”, „Zamka u Pirinejima”, dela „Vita Brevis”, „Kći direktora cirkusa”, „Lutkara”..., u ovoj novoj knjizi ključne događaje u životu jednog čoveka posmatra iz perspektive univerzuma. Tačnije, sa stanovišta astronoma ili renesansnog mislioca. Naime, po bajci „Zlatokosa”, u kojoj je kaša „baš kako treba”, ni pretopla, ni suviše hladna, astronomi su oblast oko zvezde gde je temperatura odgovarajuća da bi se pronašla voda nazvali „Zlatokosina zona”. Otuda ovaj

Kultura

12.12.2018 u 17:38

Boje napuštenih kuća moga zavičaja

Novi roman „Unutrašnjost” Miće Vujičića, u izdanju beogradske „Geopoetike”, pristupa temi napuštenih kuća, usamljenih i oronulih, na poetski način Gastona Bašlara, tako što se iz unutrašnjosti tih prostora otvaraju uspomene, književne reminiscencije, kosmos iz knjiga Milivoja Jugina, ali i nedorečena vojvođanska ravnica. U okviru fragmentarne strukture romana smenjuju se slike doživljaja dva brata, razgovora dvojice dečaka i njihovih prijatelja, teorije o napuštenim kućama. Susreti pripovedača sa stvaraocima poput Pavla Ugrinova i Lordana Zafranovića deo su raznolikih sećanja koja bacaju posebnu svetlost na detalje neobičnog detinjstva. Kako se u ovoj vašoj prozi uspostavljaju veze između najudaljenijih pojmova ograničenog i beskonačnog, intimnih detalja sa činjenicama kulture,

Kultura

19.11.2018 u 10:24

Moja kineska priča

U Pekingu je nedavno objavljena knjiga pod naslovom „Moja kineska priča” sa podnaslovom „Kina u očima sinologa”, kao zbornik radova petnaestoro autora iz celog sveta. Reč je o dobitnicima najvećeg kineskog priznanja „Posebna književna nagrada Kine”, koju deset godina unazad zaslužnim strancima dodeljuje kineska država za izuzetan doprinos širenju kineske kulture u svetu. Reč je o sinolozima koji su svoju karijeru (ili njene delove) posvetili izučavanju kineskog jezika i kineske civilizacije tumačeći ih ostatku sveta. Među njima najviše je prevodilaca i profesora univerziteta, kao i izdavača i pisaca. Svima im je zajedničko poznavanje Kine i ljubav prema njoj. Vladislav Bajac je ovu značajnu nagradu primio 2014. godine u Svekineskom narodnom kongresu na Tjenanmenu, iz ruku

Srbija

16.11.2018 u 21:27

Da li je nestao slobodarski duh

Užice – Prepuna je bila sala užičkog čitališta na promociji nove knjige „Kuća za junake”, Aleksandra Laleta Milosavljevića, doajena lepe zavičajne književne reči, kao i teatarskog života u ovom gradu. Ni 83 godine nisu mu bile teret da sačini roman, na prvi pogled drukčiji od onih na kakve je čitateljstvo od njega naviklo. Prepoznatljiv po opisima stare užičke varoši, lirskim slikama reke i okoline, zanimljivih i duhovitih ljudi, sada je, ne odustajući od opisa dragog mu grada, ozbiljnije progovorio o junaštvu s pogledom na prošlost naselja Koštica u kome je odrastao i živote članova svoje porodice, iz koje po čuvenju prednjači njegova sestra narodni heroj Dana Milosavljević. Pamti Lale svoje pretke junake u minulim ratovima, život ispunjen nadama, pogibijama i rađanjima slobode,

Kultura

09.11.2018 u 20:00

Čovek bez sećanja je kao leptir koji živi jedan dan

Ukoliko ispravno shvatam srpski ustav, ćirilica ima sva prava i zato me je veoma iznenadilo kada je jedan srpski izdavač odbio da štampa moju knjigu na ćirilici i predložio da to ipak bude latinica. To me čudi i vređa zbog toga što je ćirilica i moje rođeno pismo – kaže za naš list gošća Beograda, nagrađivana ruska književnica Marija Semjonova, poznata po serijalima epske fantastike. Njenu tetralogiju o Vukodavu štampala je „Laguna”, a knjige „Valkira” i „Mač mrtvih” Prevodilačka radionica Rosić i Srpski sabor Dveri. – Znam da su Srbi uvek pisali ćirilicom i zato me ovo prevođenje „ispod žita” na latinicu navodi na čudne pomisli zašto bi to bilo tako. Da li Rusija mora da se odrekne ćirilice da bi bila deo sveta ili milijarda Kineza treba da se odrekne svog pisma. Sledeći korak

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: pisci