Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
100.74	101.35	101.05
127.63	128.4	128.01

Kolumnisti

06.01.2017 u 08:15

Ustav i kosovsko pitanje

Mitrovdanski ustav je navodno pisan i, baš u jesen 2006. donesen, zbog očuvanja državnog suvereniteta nad Kosovom i Metohijom. Naravno, to je bilo i opravdanje pragmatične politike utemeljene na dubokoj iracionalnosti. Ustav je proglašen s petogodišnjim zakašnjenjem (u odnosu na rok iz Dosovog „Ugovora sa narodom”), motivisan interesima izbora i opravdanjem prethodnog političkog bankrota velikih stranaka. Te 2006. DS, DSS i SRS, ali i skoro sve ostale parlamentarne stranke, suočile su se s propašću njihovog koncepta države s Crnom Gorom. Politika reformista prema EU doživela je zastoj, čije posledice traju i danas. U Mitrovdanskom ustavu KiM je suštinski izbačeno iz teksta. Umesto da posebnim članovima budu definisane autonomije, najavljeno je da će posle završetka pregovora o statusu

Kolumnisti

09.12.2016 u 08:15

Ustav i srpske zemlje

Većina čitalaca bi se verovatno bez mnogo oklevanja saglasila da pitanje odnosa Republike Srbije sa zagraničnim Srpstvom ne bi trebalo da postane deo novog državnog ustava. Jedni će govoriti da se time obaveza države samo pretvara u formu i omeđava, a drugi da je to nespojivo s našom „evropskom perspektivom“. Ustav Srbije u članu 13 nejasno kaže: „Republika Srbija razvija i unapređuje odnose Srba koji žive u inostranstvu sa matičnom državom.“ Ova sasvim neodređena rečenica uneta je više radi reda, kako bi se zadovoljila forma. Forma nastala relativizacijom velike potrebe koja nije samo važna za one koji drže do nacionalne slobode, narodnog suvereniteta i istorije, već za svakoga ko želi opstanak i napredak slobodne Srbije. Činjenica je da je srpskom narodu, za razliku od većine

Kolumnisti

03.12.2016 u 09:15

Promašena tema A. Nikolića

Povodom teksta „Gorak istorijski zalogaj”, od 1. decembra Pažljivo sam pročitao tekst g. Aleksandra Nikolića. Uvek odgovaram na zapažanja u vezi sa tekstovima koje napišem. Činim to pre svega zato što je debata neophodna, a kod nas je nažalost izuzetno retka. Šteta što tekst g. Nikolića suštinski zavređuje svega dve rečenice odgovora. Sve više od toga dolazi kao moja asocijacija i želja da još nešto napišem na temu Studentskog protesta iz 1996. godine. 1. Studentski protest 1996./1997. završen je 21. marta 1997. godine. Organizacija pod imenom „Otpor“ osnovana je više od godinu dana potom i ubrzo je prekinula svaku vezu sa univerzitetom. Nisam bio osnivač ni član „Otpora“. Problem g. Nikolića je u tome što – iako je, kako kaže, školovani istoričar – ne razlikuje baš precizno

Kolumnisti

23.11.2016 u 08:15

Kada su studenti marširali

Na današnji dan (22. novembra) pre dvadeset godina počeo je jedan od najmasovnijih i najdugotrajnijih studentskih buntova u istoriji Evrope. Tokom četiri meseca rad Beogradskog i drugih državnih univerziteta u zemlji (osim Prištinskog) bio je paralisan plebiscitarnom voljom studenata i većinskom solidarnošću profesora. Jedan narod osuđen, izopšten i gonjen nepravednošću velikih sila, utonuo u beznađe sankcija, surovost tiranije i odvratnost rata, smogao je snage da stane protiv vlasti koja je pogazila slobodu i demokratiju. U času kada se Miloševićev režim po cenu predaje Srpske Krajine opredelio da legalizuje ratni profit i žrtvuje nacionalnu slobodu zarad vlasti partije – jedan umorni, ostareli, podeljeni narod ustao je u času klonuća. Uz pomoć SAD i EU režim je organizovao

Kolumnisti

11.11.2016 u 08:15

Argumenti u prilog senata

U vreme kada je donošen Ustav iz 1990. godine jedan profesor Pravnog fakulteta u Beogradu razgovarao je sa kolegom koji je bio jedan od njegovih pisaca. Budući da je ustav donesen na brzinu, potajno, kako bi Miloševićev režim prikrio neuspeh sa „vanstranačkom demokratijom“ i izbegao demontažu režimskih poluga moći, nije bilo ni debate oko ustava. Jednopartijska skupština prihvatila je uspostavljanje Druge republike, višestranačke i demokratske, uz retke zahteve za korenitim reformama. Ovaj profesor pravne istorije zatekao je svog kolegu ustavotvorca pitanjem zašto nije uveden gornji dom parlamenta. Iznenađeni se brecnuo: „Odakle mi plemstvo?“ I zaista, sve zamisli o uspostavljanju gornjeg doma (senata) Narodne skupštine, kod nas su uvek izazivale podozrenje. Čitali ste kako docent

Polemika

09.11.2016 u 08:15

Čvorovićeva potraga za „korenom svih srpskih problema“

Povodom teksta „Državni uslov je suverenost, a ne regionalizacija”, od 4. novembra Gospodin Zoran Čvorović, docent na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu, tvrdi da je uzrok naših državnih poraza i ustavnih neuspeha „petooktobarska kriptookupacija“. Navodi kao primer Ustavnu povelju Državne zajednice SCG. Iz njegovog teksta izlazi i da je donošenje Ustavne povelje DZSCG bilo nekakav izuzetak u našoj ranijoj ustavnoj praksi. Tvrdi još i da do ustavne promene ne treba da dođe sve dok Srbija ne raskine Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, i to zbog promenjenog odnosa Brisela prema njenom suverenitetu, koji je iskazan 2008. godine. Na drugom mestu, međutim, g. Čvorović tvrdi da upravo SSP ima svojstvo nadustava zbog čega ga ne može prihvatiti bilo koja suverena

Polemika

03.11.2016 u 08:15

Logika neodgovornog nečinjenja

Povodom teksta Zorana Čvorovića „Regionalizacija ili federalizacija” Gospodin Zoran Čvorović, docent na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, reagovao je u jučerašnjoj „Politici” na moj tekst posvećen regionalizaciji, kao jednoj od tema našeg ustavnog pitanja, koji sam nedavno objavio u istom listu. Temeljna teza teksta gospodina Čvorovića jeste da ustavno pitanje ne treba otvarati. Tekst o promeni ustava je, kako veruje, neka vrsta moje provokacije. Promena ustava, prema tom tumačenju, Srbiju treba da navede na to da sama prizna nezavisnost Kosova i dodatno ugrozi svoj suverenitet. Dakle, u trenutku kada političke vođe i oko 80 odsto poslanika u Narodnoj skupštini Srbije otvoreno govore o neminovnosti promene ustava, svaki istinski rodoljubivi Srbin trebalo bi da nastoji da ovo pitanje ne

Kolumnisti

19.10.2016 u 08:14

Pomozimo demokratskoj Crnoj Gori

U nedelju je na biralištima konačno oboren režim Mila Đukanovića. Time su stvoreni uslovi da nestane poslednja politička tekovina totalitarnog komunističkog režima koji je u jugoslovenskim zemljama uspostavljen davne 1945. godine. Uprkos progonima, ograničenjima prava i sloboda, partijskoj državi koja nema evropskih uporednika i može naći para samo još ponegde u Africi, nasuprot privođenjima, montiranim procesima, navodnim zaverama, šovinizmu diktatora i njegove oligarhije, ograničavanju sloboda informacija, obaranju društvenih mreža neviđenom na našem kontinentu... Narod je rekao svoje i opozicija je, ujedinjena u uverenju da su promene neophodne i da režim mora da ode, osvojila 50 odsto narodnih glasova. Da su Brisel i Vašington podržali borce za demokratiju makar delom onih snaga i

Kolumnisti

28.09.2016 u 08:15

Proces protiv Mandića i Radunovića

U Podgorici danas počinje politički sudski proces protiv narodnih poslanika i predvodnika srpskog naroda u Crnoj Gori - Andrije Mandića i Slavena Radunovića. Već godinu dana traje nastojanje režima Mila Đukanovića da suzbije demokratsku opoziciju, ovekoveči svoju autoritarnu vlast i trajno obespravi srpski narod u Crnoj Gori. U Crnoj Gori su na današnji dan pre godinu dana započele najveće demonstracije u istoriji ove države koje nije organizovala vlast. Rodila se nada da će ova nesrećna država prvi put u svojoj samostalnoj istoriji i, prvi put posle kratkog demokratskog razdoblja pod krunom Karađorđevića, dobiti demokratske izbore i pošteno izabrani parlament i vladu. Podsećam da su u Crnoj Gori Mila Đukanovića prisutne mnogobrojne zloupotrebe i da je nad ranijim parlamentarnim,

Kolumnisti

16.09.2016 u 08:30

Novi ustav i autonomije

Kad govore o Evropskoj uniji, njeni zagovornici u Srbiji po pravilu se pozivaju na evropske vrednosti, iskustva, tradicije i prakse... Čudni su njihovi argumenti prema kojima će AP Vojvodina, kada postane sudski, zakonodavno i izvršno samostalna od ostatka Srbije i još zadrži sve svoje prihode – postati „motor” koji će Srbiju odvesti u svetlu budućnost. U tom slučaju, naravno, Vojvodina bi postala „samo” nezavisna država. Autonomna pokrajina Vojvodina nije nikakva „evropska regija”. Njena oblast na jugu ima granice koje su postojale milenijumima i koje bi svaki iskreni Evropljanin trebalo da pokušava da izbriše kao nasleđe dubokih imperijalnih i civilizacijskih podela kontinenta. Ta granica na Savi i Dunavu još od srednjeg veka deli i razdvaja jedan evropski narod – Srbe. Srpski narod

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: Čedomir Antić