Kup.	Prod.	Sred.
117.02	117.73	117.38
102.3	102.92	102.61
126.42	127.18	126.8

Kultura

14.11.2017 u 14:00

Užice pokreće festival filmskog scenarija

Užice – Ministar kulture i informisanja Vladan Vukosavljević izjavio je juče tokom posete ustanovama kulture u Užicu da nije zadovoljan zastupljenošću kulture u medijima u Srbiji. – Televizije s nacionalnom frekvencijom nisu iskoristile sve potencijale. Mi smo, ne samo Srbija nego i svet, uronjeni u industriju zabave i spektakla koja je često banalna. Emisije posvećene kulturi emituju se na TV stanicama gde ih ima u kasnim večernjim satima, a na nekima ih i nema mada su u obavezi da imaju takav program. U većini štampanih medija kultura dobija nedovoljno prostora – rekao je ministar i apelovao na sve medije da kulturnim sadržajima posvećuju veći prostor. Upitan o rijaliti programima Vukosavljević ističe da oni nepovoljno utiču na kulturni prostor, ali da ih Srbija nije izmislila. – To su

Kultura

12.11.2017 u 22:00

Nežni oproštaj od filma i života

Solun- Jedan od najznačajnijih savremenih karakternih američkih televizijskih i filmskih glumaca – Džon Kerol Linč i više se nego uspešno okušao i u rediteljskom poslu. Prema scenariju Logana Sparksa i Draga Šumonje (američkog glumca naših korena, a i montažer je Slobodan Gajić), u nezavisnoj produkciji je snimio film „Laki”. U njemu, uz nedavno preminulog glumca Herija Dina Stentona, kojem je ovo bila i poslednja uloga na filmu, igra i Džonov rođeni brat – slavni reditelj Dejvid Linč. Film „Laki”, inače jedan od 14 filmova u međunarodnom takmičarskom programu 58. Solunskog festivala, jedan je od najlepših i najnežnijih oproštaja od filma i od života viđenih na velikom ekranu. Dirljivi esej o smrtnosti, ali i ljubavi prema životu i veri u dobrotu čovečanstva.

Kultura

11.11.2017 u 22:00

U zemlji loše ispričanih bajki

Solun- Jedan od najsnažnijih novih grčkih filmova prikazanih na 58. Solunskom festivalu svakako je film „Linije” scenariste, reditelja i producenta Vasilisa Mazomenosa. Gotovo hiperrealističko, višeslojno delo koje skenira grčku svakodnevicu, kao produkcijska celina deluje savršeno, čak i veoma skupo, iako je u nastanak ovog filma uloženo svega nešto više od sto hiljada evra. Mazomenos, autor animiranih, eksperimentalnih i igranih filmova: „Dani besa – Rekvijem za Evropu”, „Trijumf vremena”, „Novac, mitologija i tama”, „Sećanje”, „Reči i gresi”, „Krivnja” i „Deseti greh”, kao producent zna kako se od onog malo može napraviti mnogo na filmu, koji je veoma skupa umetnost. U tom smislu srpskim producentima bi mogao da održi korisnu lekciju.

Kultura

09.11.2017 u 22:00

Sa ostrva ograničenja u veliki filmski svet

Solun – Ličnost u žiži 58. Solunskog festivala je švedski scenarista i reditelj Ruben Ustlund, dobitnik ovogodišnje „Zlatne palme“ za film „Kvadrat“ („The Square“/„Le Carré”) i osvajač nominacija za „evropskog oskara“ – nagrade EFA Evropske akademije za film. Vrlo dobro poznat u nordijskim zemljama, ali i u međunarodnim festivalskim krugovima kao osvajač brojnih nagrada, Ustlund još uvek nije postao i „stari znanac“ široke međunarodne bioskopske publike. Baš zato je organizovanje retrospektive od (svih) 10 njegovih filmova pun pogodak Solunskog festivala.

Kultura

08.11.2017 u 22:00

Filmsko nebo nad Balkanom

Solun – Tradicionalno su na velikom Solunskom filmskom festivalu oči grčke publike i međunarodnih gostiju uprte u programsku celinu zvanu „Balkanski pregled“, o kojem već više od dve decenije prilježno brine estetičar filma Dimitris Kerkinos. Osim glavnog programa u okviru ove celine – u kojem je moguće videti najnovije i najuspešnije filmove proizvedene u zemljama Balkana, samim tim i iz Srbije, jer tu je i naš kandidat za Oskara – film „Rekvijem za gospođu J“ Bojana Vuletića kao i „Vojnici, priča iz Ferentarija“ Ivane Mladenović (srpsko-rumunska koprodukcija), ali i kratki film „Kamen u ruci“ Stefana Ivančića – Kerkinos je ove godine dodatno priredio i specijalni omaž program nazvan „Od reči do slika – Balkanska literatura i film“. Tako je na međunarodnom, 58. Solunskom festivalu

Kultura

05.11.2017 u 22:02

Pobedničke dame i vera u moć filma

Pingjao - Posle sedam čarobnih festivalskih dana i noći, kvalitetnih filmskih projekcija u novoizgrađenom hramu filma rezultat takozvanog nultog izdanja međunarodnog „Prikriveni tigar, skriveni zmaj” Pingjao festivala sada je već poznat. Glavne festivalske nagrade za svoje hrabre i snažne egzinstencijalističke filmove odnele su čak tri rediteljske dame – Ruskinja Elizaveta Stišova, Kineskinja na radu u Americi Kloe Žang i Kineskinja Vivijan Ču. Nagradu „Roberto Roselini” za najbolji film u Pingjau na velikoj sceni pod otvorenim nebom petočlani žiri – u čijem su radu učestvovali indijski, kineski i japanski scenaristi i producenti, ali i evropski reditelji Aleksej

Kultura

04.11.2017 u 22:00

Skromni mogul nezavisnog kineskog filma

Pingjao – Đa Žangke, slavni kineski scenarista, reditelj, producent, čak i distributer – sve u svemu veliki borac za opstanak u kineskom nezavisnom filmskom stvaralaštvu, sada je i osnivač međunarodnog „Prikriveni tigar, skriveni zmaj” Pingjao festivala i idejni tvorac umetničkog sela sa filmskom školom, izložbenim prostorom, čak i restoranom u blizini njegovog rodnog grada u pokrajini Šansi. Tvorac svetski nagrađivanih filmova poput „Platforme”, „Sveta”, „Nepoznatog zadovoljstva”, „Mrtve prirode”, „Dodira greha” i „Planine mogu da odu”, izvrstan je domaćin. Strpljiv pred sagovornicima, do kraja posvećen filmskim stvaraocima – i onima iz Kine i onima koji su pristigli

Kultura

13.10.2017 u 22:00

Rado bih prihvatio srpski pasoš

Dan posle uspešne beogradske premijere raskošnog i emotivnog filma „Ana Karenjina, sećanja Vronskog”, kojim je najavljen i njegov bioskopski život u celoj Srbiji, ruski reditelj, producent i direktor „Mosfilma” Karen Šahnazarov za „Politiku” deli sećanja na naš zajednički prošlogodišnji boravak u Marakešu. Tada je ovaj autor 14 igranih filmova (od kojih je većina bila viđena u našoj zemlji), na najvećem severnoafričkom filmskom festivalu sa posebnim programom posvećenim ruskoj kinematografiji, s punom odgovornošću predvodio delegaciju od više od 20 ruskih filmskih stvaralaca. O efektima ovako masovnog nastupa ruskog filma u Maroku Šahnazarov, kako kaže, nema saznanja, ali vrlo dobro zna da u „Evropi svaka saradnja ipak više zavisi od ličnih kontakata i ličnih napora”.

Kultura

12.10.2017 u 21:01

Okršaj Ledenog i Superderišta

Svaki meč je život u minijaturi – svojevremeno je izjavio Andre Agasi, aludirajući na to kako se na terenu, sabijeno u kratkom vremenu, intenzivno proživi i ljubav i mržnja, i opsesije i suze, i znoj i patnja, i iskrena sreća i padovi i uzdizanja... Samo, što mi – publika, to do kraja ne razumemo, jer nismo u njihovoj koži. U koži tenisera, tih modernih, a u suštini veoma usamljenih gladijatora što u svakoj borbi prvo pobede i svoje srce, i svoj um pa tek onda i protivnika na terenu.

Kultura

11.10.2017 u 22:00

Zanima me ljudska svakodnevica a ne veliki koncepti

Poznati norveški pisac Erlend Lu otvorio je Norvešku filmsku nedelju u okviru Meseca norveške kulture u Srbiji nazvane „NOktobar”, zajedno sa Janom Erikom Holstom, norveškim kritičarem i nekadašnjim direktorom Norveškog filmskog instituta, u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu. Prve festivalske večeri prikazan je i film „Prohujalo sa ženom”, prema prvom Luovom romanu o smušenom muškarcu koji bi i da bude sa ženom, ali i oslobođen stega ljubavnog odnosa. Nedelja norveškog filma pod nazivom „Bele noći, mračni dani” traje do 15. oktobra u Kinoteci, a publika će imati prilike da uživa u norveškim filmovima starije i novije produkcije: „Gorki cvetovi”, „Žene u frižideru”, „Pali anđeli”, animiranom „Kurt postaje zao”… Oktobar će i širom Srbije biti zastupljen izložbama i

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: film