Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Ekonomija

12.07.2016 u 21:05

Banke ne opraštaju dugove

Opraštanje ili otpis dugova ne postoje kao termini u bankarskom rečniku pojmova. Za razliku od države koja može čak da donese i poseban zakon o otpisu potraživanja, banka će se na takav potez odlučiti u baš izuzetnim – najčešće bezizlaznim situacijama. U onim slučajevima kada nemaju obezbeđenja za kredit ili ako sud donese odluku da naplata dugovanja nije moguća. Recimo, u slučaju da je klijent preminuo, da ne mogu da ga nađu na adresi ili nema sredstava za izvršenje… I sa stanovišta zakona oprost duga bankama donosi dvostruki gubitak. Prema Zoni o obligacionim odnosima, odluka da se fizičkom licu otpišu dugovanja znači i obavezu plaćanja poreza od 20 odsto na celokupnu otpisanu sumu. Ali ne samo na glavnicu već na celokupno zaduženje, računajući i kamate i druge penale tokom docnje.

Svet

04.07.2016 u 18:00

Dramatičan pad vodećih italijanskih banaka

Svetske berze, MMF i američka agencija za kreditni rejting Standard end Purs su produžili sa dramatičnim seciranjem evropskog finansijskog sistema nakon „bregzita” i najava novih i neočekivanih okršaja Brisela sa Italijom, Portugalijom i Španijom. Uzalud je portparol italijanskog premijera Matea Rencija demantovao navode londonskog „Fajnenšel tajmsa” u nedelju da se Rim sprema na spasavanje apeninskih banaka mimo najnovijeg pravilnika EU (koji važi od januara). Koliko danas, vodeće italijanske banke zabeležile su dramatičan pad vrednosti akcija (Banka Monte dei Paski di Sijena oko osam odsto, Banka Popolare dela Emilija Romanja 6,8, Unikredit 4,5 , Ubi banka 4,3 odsto), pošto su berze – nakon prvog šoka od „bregzita” – počele sa iskušavanjem stabilnosti „najslabije karike finansijskog

Potrošač

21.06.2016 u 09:30

Zamke plaćanja karticom u inostranstvu

Jedno od najčešćih nedoumica pred polazak u inostranstvo je koji kurs primenjuju domaće banke ako u nedostatku keša posegnete za plaćanjem debitnom karticom. Istraživanje „Potrošača” pokazuje da ćete praktično imati izdatak kao da ste evre kupili po najgorem kursu banke, a ne u menjačnici što većina čini. I ništa više od toga, tvrde bankari. Često u medijima pominju takozvane trgovačke provizije koje se naplaćuju prilikom svakog plaćanja karticom. Kako saznajemo, te naknade, najčešće u iznosu od jedan odsto vrednosti računa, plaćaju banke ili kartičari (poput Masterkarda), a ne potrošači. Bankari objašnjavaju da će transakcije u evro zoni najčešće biti obračunate po kupovnom kursu banke. Zato je jednostavno izračunati da li je isplativije da na odmor krenete sa kešom ili sa

Kolumnisti

16.06.2016 u 08:15

Bankarska trilogija: o kliktanju mišem

Već duže vreme grupa ljudi, dužnika na osnovu stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima, protestuje pred zgradom vlade. Šta oni žele? Na to pitanje odgovorili su transparentom sa porukom: „Šipak bankama!”, uz odgovarajuću grafičku doradu. Dakle, njihov zahtev je da banke ne dobiju ništa. Time su se pridružili mnogima u Srbiji koji razmenu posmatraju tako što ja treba da dobijem sve što mi pripada (a sam odlučujem šta je to), dok drugoj strani zauzvrat ne treba ništa da dam. U ovom konkretnom slučaju, jeste da mi je banka pozajmila novac da kupim stan, ali zbog čega bih morao da joj taj novac vratim, i to prema ugovoru koji sam potpisao bez ikakve prinude! Pravda je, shodno ovakvom vrednosnom sudu, da ja dobijem sve, a ostalima – „šipak”. Dobro, neko će reći – treba imati

Ekonomija

10.06.2016 u 20:05

KKR u Italiji kupovao loše zajmove

Od našeg specijalnog izveštača Firenca – Američki privatni investicioni fond KKR, čiji je dolazak najavljen i u Srbiji, u Italiji već godinu kupuje bankarske kredite kod kojih postoji problem u otplati. Banke su, između ostalog, primorane da čiste svoje bilanse nakon stres testa kojim ih je podvrgla Evropska centralna banka. Dve najveće italijanske banke Unikredit i Inteza Sanpaolo potpisale su sporazum o formiranju zajedničkog fonda u koji će svaka od njih da stavi oko milijardu evra vrednih kredita u koji će KKR dodatno da investira. Mikele Raris, direktor jedne od grupacija banke Inteza Sanpaolo, objasnio je grupi novinara beogradskih medija, da se u ovom slučaju ne radi o klasičnoj prodaji nenaplativih zajmova privatnom fondu ispod cene. – U taj fond su premešteni zajmovi

Ekonomija

06.06.2016 u 08:05

Američki hipotekarni scenario nemoguć u Srbiji

Domaći bankarski sektor pritiska čudnovat problem da imaju višak sredstava, a manjak klijenata. Podrazumeva se onih dobrih. Banke na sve strane oglašavaju svoje proizvode sa sve nižom cenom koštanja, jer su kamate u celini u padu. Međutim, da li su zbog većih plasmana banke spremne da snize kriterijume pa da, na primer, plasiraju stambene kredite s nižim početnim troškom poput osiguranja kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK)? Premija osiguranja iznosi 1,75 odsto iznosa kredita. Takvih zajmova je sve više u ponudi, međutim banke kažu da su i pored toga konzervativne, odnosno oprezne u odobravanju plasmana. Podsećanja radi, rizični ili neosigurani zajmovi bili su uzrok hipotekarne krize u SAD koja se posle u vidu globalne finansijske krize prelila na ceo

Ekonomija

31.05.2016 u 21:04

Zašto banke beže od devizne štednje

Da je neki devizni štediša kojim slučajem zaspao 2008. godine i probudio se ovih dana, ne bi mogao da poveruje šta bi od bankara doživeo. Pomenute godine na deviznu štednju banke su davale kamatu od čak devet odsto godišnje, a ovih dana to je neretko i nula. Nekoliko godina kasnije bankari su klijente u nedelji štednje počeli da dočekuju sa nižim kamatama, ali i sa šampanjcem. Ovih dana niti ih dočekuju, niti časte šampanjcem, a štediši se može dogoditi i da ga isprate iz banke. Obrazloženje – njegove devize im ne trebaju. Kreditni plasmani su na niskim granama, sve banke se bore sa viškom likvidnosti, pa im trošak da plate kamatu na novac koji im samo „čuči” u trezoru ne treba. Kamate i na deviznu i na dinarsku štednju su generalno niske. Međutim, situacija je ipak daleko od toga da

Magazin

30.05.2016 u 12:05

Nerado plaćamo putem mobilnog telefona

Dvadeset odsto potrošača u razvijenim zemljama sveta koristi mobilne telefone za plaćanje, pokazalo je istraživanje konsultantske kuće „Dilojt”, koje je obuhvatilo šest kontinenata, 31 zemlju i 49.500 ispitanika, što je reprezentativni uzorak za skoro 70 odsto ukupne svetske populacije. Na tržištima u razvoju, oko polovine potrošača (47 odsto) kaže da koristi smartfon za plaćanje u prodavnici, a 65 odsto je zainteresovano da koristi ovu tehnologiju. Ističući brzinu ove nabavke, Kina je tokom prošle godine bila jedna od zemalja koje su najbrže usvojile plaćanje putem mobilnog telefona, budući da je korišćenje ove usluge u toj zemlji skočilo za 66 odsto, navedeno je u izveštaju, preneo je Tanjug. Međutim, čak 40 odsto potrošača širom sveta ne želi da koristi mobilni za plaćanje, jer

Ekonomija

30.05.2016 u 20:05

Kako su rasle bankarske provizije

Dok kamatne stope na potrošačke kredite padaju, teško da ćemo u dogledno vreme moći da računamo i na niže provizije za plaćanje računa koje su, očigledno, slatka zarada za bankarski sektor. Poslednjih pet, šest godina u pojedinim bankama te naknade su uvećane i do pet puta, pokazuje istraživanje „Politikinog” „Potrošača”. Tim portala „Kamatica” prvo ispitivanje o iznosu provizija u bankama u Srbiji sproveo je još 2008. godine. Tada je u 22 banke takozvana minimalna provizija bila 20 dinara. Test je ponovljen za godinu dana kada su došli do podatka da je svega 11 zadržalo istu cenu. Šest godina kasnije, provizije koje za istu uslugu bankari naplaćuju građanima (onima koji nisu klijenti banke) su između 45 i 150 dinara. U najvećem broju njih ta naknada po svakom računu iznosi od 60 do

Ekonomija

11.05.2016 u 15:05

Otvorena Halkbank poslovnica u Pančevu

PANČEVO - Nova poslovnica Halkbanke svečano je otvorena u Pančevu u prisustvu predstavnika Vlade Srbije, ambasade Turske u Srbiji, grada Pančeva i te turske banke koji su poručili da je to dobra preporuka za dolazak i drugih turskih investitora. Predstavnici Halkbanke rekli su da očekuju dobru poslovnu saradnju u skladu sa tradicionalnim dobrim odnosima Srbije i Turske. Prilikom svečanog otvaranja rečeno je i da Halkbanka širi svoju poslovnu mrežu i da sada ukupno ima 27 poslovnica. Ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić zahvalio se prestavnicima banke iz Turske što su odabrali Srbiju kao mesto za širenje svog poslovanja i dodao da nakon toga može da se očekuje da će se povećati broj turskih preduzeća i kompanija koje će poželiti da dođu i posluju u

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: banke