Субота, 20.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: банке

Економија

13.07.2016 у 22:00

Банке зарадиле 61 милион евра на провизијама

Уколико би се статистика суво тумачила могло би се закључити да у Србији свако новорођенче има неку банкарску картицу, било ону којом се рачун одмах плаћа, било кредитну. Према подацима Кредитног бироа у промету је око 8,2 милиона примерака пластичног новца. Непуних пет милиона грађана, тачније 4,8 милиона, има 7,1 милион дебитних картица што значи да многи грађани имају две или више картица. Приде банке су издале још и 1,1 милион кредитних картица, а користи их милион грађана што значи да и у овом случају неки грађани имају по неколико кредитних картица.

Економија

12.07.2016 у 21:05

Банке не опраштају дугове

Опраштање или отпис дугова не постоје као термини у банкарском речнику појмова. За разлику од државе која може чак да донесе и посебан закон о отпису потраживања, банка ће се на такав потез одлучити у баш изузетним – најчешће безизлазним ситуацијама. У оним случајевима када немају обезбеђења за кредит или ако суд донесе одлуку да наплата дуговања није могућа. Рецимо, у случају да је клијент преминуо, да не могу да га нађу на адреси или нема средстава за извршење… И са становишта закона опрост дуга банкама доноси двоструки губитак. Према Зони о облигационим односима, одлука да се физичком лицу отпишу дуговања значи и обавезу плаћања пореза од 20 одсто на целокупну отписану суму. Али не само на главницу већ на целокупно задужење, рачунајући и камате и друге пенале током доцње. Банка

Свет

04.07.2016 у 18:00

Драматичан пад водећих италијанских банака

Светске берзе, ММФ и америчка агенција за кредитни рејтинг Стандард енд Пурс су продужили са драматичним сецирањем европског финансијског система након „брегзита” и најава нових и неочекиваних окршаја Брисела са Италијом, Португалијом и Шпанијом. Узалуд је портпарол италијанског премијера Матеа Ренција демантовао наводе лондонског „Фајненшел тајмса” у недељу да се Рим спрема на спасавање апенинских банака мимо најновијег правилника ЕУ (који важи од јануара). Колико данас, водеће италијанске банке забележиле су драматичан пад вредности акција (Банка Монте деи Паски ди Сијена око осам одсто, Банка Пополаре дела Емилија Ромања 6,8, Уникредит 4,5 , Уби банка 4,3 одсто), пошто су берзе – након првог шока од „брегзита” – почеле са искушавањем стабилности „најслабије карике финансијског

Потрошач

21.06.2016 у 09:30

Замке плаћања картицом у иностранству

Једно од најчешћих недоумица пред полазак у иностранство је који курс примењују домаће банке ако у недостатку кеша посегнете за плаћањем дебитном картицом. Истраживање „Потрошача” показује да ћете практично имати издатак као да сте евре купили по најгорем курсу банке, а не у мењачници што већина чини. И ништа више од тога, тврде банкари. Често у медијима помињу такозване трговачке провизије које се наплаћују приликом сваког плаћања картицом. Како сазнајемо, те накнаде, најчешће у износу од један одсто вредности рачуна, плаћају банке или картичари (попут Мастеркарда), а не потрошачи. Банкари објашњавају да ће трансакције у евро зони најчешће бити обрачунате по куповном курсу банке. Зато је једноставно израчунати да ли је исплативије да на одмор кренете са кешом или са картицом.

Колумнисти

16.06.2016 у 08:15

Банкарска трилогија: о кликтању мишем

Већ дуже време група људи, дужника на основу стамбених кредита индексираних у швајцарским францима, протестује пред зградом владе. Шта они желе? На то питање одговорили су транспарентом са поруком: „Шипак банкама!”, уз одговарајућу графичку дораду. Дакле, њихов захтев је да банке не добију ништа. Тиме су се придружили многима у Србији који размену посматрају тако што ја треба да добијем све што ми припада (а сам одлучујем шта je то), док другој страни заузврат не треба ништа да дам. У овом конкретном случају, јесте да ми је банка позајмила новац да купим стан, али због чега бих морао да јој тај новац вратим, и то према уговору који сам потписао без икакве принуде! Правда је, сходно оваквом вредносном суду, да ја добијем све, а осталима – „шипак”. Добро, неко ће рећи – треба имати

Економија

10.06.2016 у 20:05

ККР у Италији куповао лоше зајмове

Од нашег специјалног извештача Фиренца – Амерички приватни инвестициони фонд ККР, чији је долазак најављен и у Србији, у Италији већ годину купује банкарске кредите код којих постоји проблем у отплати. Банке су, између осталог, приморане да чисте своје билансе након стрес теста којим их је подвргла Европска централна банка. Две највеће италијанске банке Уникредит и Интеза Санпаоло потписале су споразум о формирању заједничког фонда у који ће свака од њих да стави око милијарду евра вредних кредита у који ће ККР додатно да инвестира. Микеле Рарис, директор једне од групација банке Интеза Санпаоло, објаснио је групи новинара београдских медија, да се у овом случају не ради о класичној продаји ненаплативих зајмова приватном фонду испод цене. – У тај фонд су премештени зајмови

Економија

06.06.2016 у 08:05

Амерички хипотекарни сценарио немогућ у Србији

Домаћи банкарски сектор притиска чудноват проблем да имају вишак средстава, а мањак клијената. Подразумева се оних добрих. Банке на све стране оглашавају своје производе са све нижом ценом коштања, јер су камате у целини у паду. Међутим, да ли су због већих пласмана банке спремне да снизе критеријуме па да, на пример, пласирају стамбене кредите с нижим почетним трошком попут осигурања код Националне корпорације за осигурање стамбених кредита (НКОСК)? Премија осигурања износи 1,75 одсто износа кредита. Таквих зајмова је све више у понуди, међутим банке кажу да су и поред тога конзервативне, односно опрезне у одобравању пласмана. Подсећања ради, ризични или неосигурани зајмови били су узрок хипотекарне кризе у САД која се после у виду глобалне финансијске кризе прелила на цео свет. У

Економија

31.05.2016 у 21:04

Зашто банке беже од девизне штедње

Да је неки девизни штедиша којим случајем заспао 2008. године и пробудио се ових дана, не би могао да поверује шта би од банкара доживео. Поменуте године на девизну штедњу банке су давале камату од чак девет одсто годишње, а ових дана то је неретко и нула. Неколико година касније банкари су клијенте у недељи штедње почели да дочекују са нижим каматама, али и са шампањцем. Ових дана нити их дочекују, нити часте шампањцем, а штедиши се може догодити и да га испрате из банке. Образложење – његове девизе им не требају. Кредитни пласмани су на ниским гранама, све банке се боре са вишком ликвидности, па им трошак да плате камату на новац који им само „чучи” у трезору не треба. Камате и на девизну и на динарску штедњу су генерално ниске. Међутим, ситуација је ипак далеко од тога да девизна

Магазин

30.05.2016 у 12:05

Нерадо плаћамо путем мобилног телефона

Двадесет одсто потрошача у развијеним земљама света користи мобилне телефоне за плаћање, показало је истраживање консултантске куће „Дилојт”, које је обухватило шест континената, 31 земљу и 49.500 испитаника, што је репрезентативни узорак за скоро 70 одсто укупне светске популације. На тржиштима у развоју, око половине потрошача (47 одсто) каже да користи смартфон за плаћање у продавници, а 65 одсто је заинтересовано да користи ову технологију. Истичући брзину ове набавке, Кина је током прошле године била једна од земаља које су најбрже усвојиле плаћање путем мобилног телефона, будући да је коришћење ове услуге у тој земљи скочило за 66 одсто, наведено је у извештају, пренео је Танјуг. Међутим, чак 40 одсто потрошача широм света не жели да користи мобилни за плаћање, јер сматрају да

Економија

30.05.2016 у 20:05

Како су расле банкарске провизије

Док каматне стопе на потрошачке кредите падају, тешко да ћемо у догледно време моћи да рачунамо и на ниже провизије за плаћање рачуна које су, очигледно, слатка зарада за банкарски сектор. Последњих пет, шест година у појединим банкама те накнаде су увећане и до пет пута, показује истраживање „Политикиног” „Потрошача”. Тим портала „Каматица” прво испитивање о износу провизија у банкама у Србији спровео је још 2008. године. Тада је у 22 банке такозвана минимална провизија била 20 динара. Тест је поновљен за годину дана када су дошли до податка да је свега 11 задржало исту цену. Шест година касније, провизије које за исту услугу банкари наплаћују грађанима (онима који нису клијенти банке) су између 45 и 150 динара. У највећем броју њих та накнада по сваком рачуну износи од 60 до 100

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

20.06.2026 у 01:39

Уводи се такса од 50 евра за дневни улаз у Венецију

20.06.2026 у 01:27

У паду балона у Невади више људи тешко повређено

20.06.2026 у 01:09

Пожар у ексклузивном туристичком комплексу у Доминиканској Републици

20.06.2026 у 00:59

САД:Наредна рунда преговора Либана и Израела од 23. до 25. јуна у Вашингтону

19.06.2026 у 23:35

САД са 2:0 надиграле Аустралију

19.06.2026 у 22:57

Четврта победа боксерке Саре Ћирковић