Kup.	Prod.	Sred.
117.04	117.74	117.39
102.86	103.48	103.17
127.14	127.91	127.53

TV revija

31.07.2018 u 13:00

U porodičnom portretu

Prošle nedelje, među poznatim TV licima i gostima, u emisiji „Šezdeset uzbudljivih godina Televizije”, bile su majka i ćerka, Ljiljana i Dubravka – Duca Marković. Lepo je bilo videti ih zajedno. One su deo istorije televizije koja je njihovo porodično zanimanje. Čuvena spikerka Ljiljana Marković pojavila se na malom ekranu pre nego što je Beograd dobio svoju televiziju. Dogodilo se to daleke 1956. na izložbi-eksperimentu na Elektrotehničkom fakultetu, na toj svojevrsnoj demonstraciji tehnike TV. Bila je to tek mala „iskra”. Njen pokojni suprug Aleksandar – Saša Marković bio je urednik tog programa. U istoriju televizije je ušao i kao prvi reporter. Tog 28. avgusta 1958. s mikrofonom je šetao ispred hale Beogradskog sajma i govorio gledaocima o Sajmu tehnike i rađanju novog čuda – televizije.

TV revija

25.07.2018 u 13:00

Spojila svoje dve velike ljubavi – medicinu i novinarstvo

„Verujem i u moć medijske reči, verujem u ono što koleginica Ana Stamenković i ja radimo i nadam se da ćemo nešto promeniti. Ukoliko sačuvamo jedan život – kampanju ’Rak je izlečiv’ i svoj posao smatraću uspešnim”, sa puno uverenja kaže novinarka RTS i doktorka Ivana Božović koja je vrlo ponosna na ovu humanitarnu akciju koju je pokrenula zajedno sa kućom u kojoj radi. – Svako od nas ima nekog ko se bori, ko se borio i pobedio ili je izgubio bitku sa malignim bolestima. Naša zemlja svake godine zbog raka izgubi jedan grad, jer od karcinoma umre više od 20.000 ljudi. A ne mora da bude tako. Zato smo i pokrenuli nacionalnu kampanju „Rak je izlečiv”. Ideja je potekla od generalnog direktora RTS-a, a ubrzo smo dobili podršku i Ministarstva zdravlja. I tako smo krenuli u jednogodišnju borbu protiv

Magazin

25.07.2018 u 13:15

Glasom pisao istoriju

Za njega je penzija kao elementarna nepogoda. – Devedeset odsto ljudi bi jedva dočekali da odu u penziju, to ne razumem –kaže dugogodišnji novinar Radio Beograda Dragoslav Simić. Ovaj čovek nosi u sebi novinarski nerv. Ne bi drugo zanimanje ni mogao da zamisli, nije ga nikada ni razmatrao. Posle studija obijao je pragove, kucao na vrata raznih redakcija četiri godine dok nije primljen u Radio Beograd i tako postao i zvanično novinar. Bio je mlad i imao je samo jednu ideju: oprobati se u novinarstvu. Prva živa emisija koju je vodio bila je „Studio šest vam pruža šansu”, emitovana iz Studija šest Radio Beograda, a posvećena mladim talentovanim amaterima. Hiljadu mladih ljudi je tokom godina prošlo kroz ovu emisiju koja je snimana po čitavoj Jugoslaviji. Beogradsko

TV revija

25.07.2018 u 08:00

Blago je svuda oko nas

U vremenu u kome se priča o kulturi uglavnom svodi na definisanje već poznatih problema i u kome se gubi svest o značaju ličnog, posebnog napora, neophodno je i veće skretanje pažnje na zaboravljene ili manje poznate izuzetne ličnosti i njihova dela, na događaje i pojave ugrađene u temelje naše kulture, smatra Nevena Milić, novinar i urednik u Obrazovno-naučnom programu RTS-a. Već nekoliko godina, na to podseća njena emisija „Beogradsko blago”. Nevena Milić (Foto RTS) Nevena Milić, koja je završila studije književnosti na Filološkom fakultetu, više od dvadeset godina zaposlena je u Radio-televiziji Srbije. Karijeru je počela na Trećem kanalu (1997), gde je pokrenula „Beoletru”, „Čitača”, „Scene” i druge emisije. Vodila je „Tajm aut”, „Kultivisanje”, autor je serije emisija o

TV revija

24.07.2018 u 13:00

Važno je da gost ima valjane informacije i autoritet

Novinarstvo je za Milenu Madžgalj bila sudbina. Iako je u poslednjem trenutku odlučila da 2004. godine umesto žurnalistiku u Novom Sadu upiše Filozofski fakultet, odsek za Srpski jezik i književnost, svega dva meseca po završetku studija počela je da radi na Radio-televiziji Vojvodine. Za nekoliko godina uspela je da postane zaštitno lice pokrajinskog javnog servisa i da bude voditeljka emisija „Vojvodinom”, koja je nastala iz nekadašnjih „Razglednica”, a one iz „Novosadskih razglednica” koje su prvi put emitovane pre više od 30 godina. Novinarsku žicu je povukla na dedu Milivoja Tutorova koji je osamdesetih godina bio saradnik brojnih radijskih emisija, pa i one čuvene „Kod dva bela goluba” na Radio Beogradu. Milena Madžgalj je rođena 12. marta 1985. godine u Novom Sadu, a osnovnu

Svet

21.07.2018 u 12:39

U Rusiji uvedeno počasno zvanje „zaslužni novinar”

Vladimir Putin je potpisao ukaz o ustanovljavanju državne nagrade „Zaslužni novinar Ruske Federacije”. Taj predlog je u januaru, na sastanku predsednika Rusije s rukovodstvima medija, izneo Vladimir Solovjov, predsednik Saveza novinara Rusije, koji 13. novembra ove godine proslavlja svoju stogodišnjicu. On je agenciji Tas izjavio da se nada da će baš na taj dan prvi novinari da budu nagrađeni tim počasnim zvanjem. Dodeljivaće se novinarima i urednicima za lične zasluge. A to su: podizanje ugleda domaćeg novinarstva; stvaranje kod građana socijalne odgovornosti i građanske pozicije; objektivno osvetljavanje događaja iz društvenog, političkog i kulturnog života Rusije i drugih zemalja, problemi unutrašnje i spoljne politike, međunarodna pitanja; očuvanje i razvijanje tradicionalnih

TV revija

18.07.2018 u 08:00

Hronika naših života

Prepoznatljivo lice „Beogradske hronike” Rada Đurić, i posle 20 godina rada u javnom servisu, oseća se lepo i ponosno što je deo medijske kuće koja ovih dana slavi svoj 60. rođendan. Upravo je ovaj značajan broj, kao i respekt prema nečemu što traje, održavaju u poslu i daju vetar u leđa. I dalje oseća odgovornost pred izgovorenom rečju, kao i prema onima kojima se obraća – gledaocima sa kojima je uvek „na ti”. Sa takvim kapitalom, vrednim 60 godina, i uz odanu publiku, shvata da sve ovo što radi ipak ima smisla i da joj je i dalje mesto u redakciji Beogradskog programa. Iako se često javi sumnja... Praznična epizoda, koju je snimala zajedno sa kolegama koji su prethodnih decenija učestvovali u kreiranju „Beogradske hronike”, nazvana je simbolično – „Hronika naših života”. –

TV revija

17.07.2018 u 13:00

Širom otvorenih očiju

Kao lutajući reporter i novinar, Danilo Mašojević zna šta je važno i zanimljivo. Još nije seo da razgovaramo a on kaže: – Možda vas zanima kako sam počeo? Na dohvat ruke ostavlja mobilni telefon, punjače, slušalice i počinje priču. Rođen je 1987. godine u Priboju, na Limu. Kao dečak okušao je sreću u mnogim sportovima, u fudbalu, košarci, odbojci, sve je probao, osim rukometa, ali se nigde nije pronašao. Nije mirovao i dalje je tragao „za samim sobom”. Čak je išao i na časove folklora, i, na kraju, završio – u pozorištu. Zaigrao je sa jedanaest godina u predstavama amaterskog pozorišta u rodnom gradu. Radio je i na Radio Priboju, u dečjoj emisiji „Veliki odmor” i omladinskom programu. U školi mu je dobro išla hemija, takmičio se, pisao istraživačke radove, i to je

TV revija

11.07.2018 u 08:00

Volim tople ljudske priče

Danas je prvi doktor nauka iz te oblasti u nas! Uz njeno ime stoji „dr” i na televizijskoj špici Jutarnjeg programa. Skromna je, ne voli to da ističe. Tri i po godina radila je na doktorskoj tezi, nije joj bilo lako, ipak... Veliku pomoć imala je u svojim kolegama sa RTS-a i profesorima sa Fakulteta organizacionih nauka u Beogradu. Tako je spojila nauku i televiziju, odnosno vrhunsku tehniku i ljubav – novinarstvo. I eto, sada može da se pohvali da je autor aplikacije koja može da se ugradi, osim na sajtu RTS-a za koji je urađena, i na drugim televizijama. Ako je, na primer, reč o programu spoljne produkcije, direktno će ih voditi do autora, ponudiće kontakt i ostale potrebne informacije. – Bio je teško, ali se isplatilo – kaže naša sagovornica. Gledateljka poklonila

Svet

08.07.2018 u 21:21

Pravi novinar ništa ne veruje vlastima

Izveštači su lenji, urednici plašljivi i zato nedostaje dobrih priča u medijima, primećuje u nedavno objavljenim memoarima jedan od najpoznatijih američkih novinara, misleći na priče poput one koja je njega proslavila – otkrića masakra nad vijetnamskim civilima. Zahvaljujući Simoru Heršu (81), Amerikanci su 1969. saznali da je godinu dana ranije njihova vojska u zaseoku Mi Laj pobila više stotina nenaoružanih stanovnika uključujući žene i decu. To istraživanje je odjeknulo širom sveta, autoru obezbedilo „Pulicera” i posao u „Njujork tajmsu”, dok je američku javnost počelo da okreće protiv Vijetnamskog rata. U svojoj novoj knjizi „Reporter”, Herš se priseća koliko je morao da bude uporan da bi prikupio podatke o događajima iz Mi Laja i kako su ga, pre nego što je tekst konačno

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: novinari