Kup.	Prod.	Sred.
117.05	117.75	117.4
102.44	103.06	102.75
126.63	127.4	127.01

Društvo

18.06.2016 u 22:00

I Srbi grade najmoćniji teleskop na svetu

Da li ste znali da Srbija učestvuje u izgradnji najmoćnijeg teleskopa na svetu, u pustinji Čilea? Da je to najveći projekat svetske astronomske zajednice u poslednjoj deceniji i prvi na listi prioriteta američkih eksperimenata, vredan milijardu i dvesta miliona dolara? Njegov zvanični naziv je Large Synoptic Survey Telescope (LSST), a od tog džinovskog teleskopa očekuju se odgovori na mnoga otvorena pitanja o Sunčevom sistemu i univerzumu. Detektovaće objekte koji su ugrožavajući za sudar sa Zemljom, a moguće je da će omogućiti i prvi pogled i na devetu i najudaljeniju planetu Sunčevog sistema, nazvanu „Devet”, koja bi trebalo da bude 10 puta masivnija od Zemlje. Uz SAD i Čile, u LSST od samog početka učestvuju i Srbija i Francuska

Magazin

15.06.2016 u 10:00

Rekordan broj ljudi želi da postanu astronauti

Vašington – Većina ljudi širom sveta koji žele da istražuju svemir, od malih nogu sanjaju da postanu astronauti. Nedavno se rekordan broj njih – čak 18.300 ljudi prijavio za Nasin program „Astronauti kandidati 2017. godine” u nadi da će da ostvare taj san. Američkoj svemirskoj agenciji će biti potrebno 18 meseci da izabere od osam do 14 kandidata, koji će pohađati najnoviji kurs za astronaute. Dakle, šanse da budu izabrani su manje od 0,08 odsto, što ovaj prijemni čini 65 puta težim nego onaj za Univerzitetu Harvard, koji prima 5,2 odsto studenata od ukupnog broja prijavljenih, izvestio je „Glas Amerike”. Šta je potrebno da bi kandidat bio izabran za astronauta Nase nedavno je ukazala šefica komisije En Romer u svemirskom centru „Džonson” u blizini Hjustona. Ona je objasnila zašto

Društvo

09.06.2016 u 20:09

Zbog omaške u rešenju vlade naučnici neće ostati bez plate

U najnovijem broju „Službenog glasnika”, objavljena je ispravka Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, koja se odnosi na jednu rečenicu u rešenju kojim je Vlada Srbije poništila konkurs za naučnoistraživačke projekte. U Ministarstvu prosvete tvrde da će naučnike ova greška skupo da košta, jer su prosvetne vlasti sad ostale bez pravnog osnova da isplaćuju zaradu naučnicima. Takođe nam je rečeno da greška ne može da se koriguje ispravkom već da je neophodno da ponovo zaseda vlada i donese novo rešenje. Šta je bilo pogrešno Ispravka rešenja koje je vlada usvojila na sednici 6. maja, doslovce glasi: – U Rešenju o poništenju akata o vrednovanju, izboru, finansiranju i praćenju projekata iz Programa osnovnih istraživanja i osnovnih usmerenih istraživanja za period od 2016. do 2020.

Društvo

07.06.2016 u 21:05

Naučnici sad traže i poništavanje Pravilnika o vrednovanju rada istraživača

Mesec dana od obaranja konkursa Ministarstva prosvete za novi ciklus naučnoistraživačkih projekata, naučna zajednica Srbije je i dalje u neizvesnosti. Na novom konkursu se radi i ne radi, zavisno od toga koga pitate, a utisak je da je sve stalo u iščekivanju novog ministra prosvete i formiranja Nacionalnog saveta za naučni i tehnološki razvoj. – Državni sekretar dr Vera Dondur i resorni pomoćnici ministra prosvete imali su seriju pojedinačnih sastanaka sa naučnicima. Međutim, osim zahteva za ostavkama, nije iznet nijedan formalni predlog. Osim toga, zajednički stav na prvom sastanku bio je da se sačeka formiranje novog Saveta za nauku i tehnološki razvoj – kažu za naš list u Ministarstvu prosvete. Naši sagovornici iz naučne zajednice tvrde da nikakvih sastanaka osim jednog nije bilo

Život i stil

30.05.2016 u 14:10

Ljudske kosti i nastavni modeli uz pomoć 3D štampača

Pitagorina teorema ili razvoj ćelija u ljudskom telu lekcije su koje svaki školarac, hteo-ne hteo, mora da savlada. Ali, ove i mnoge druge teme, sa mnogo teorije, često su suvoparne. Kada bi Pitagorin trougao i ljudsku ćeliju đaci mogli da osmotre sa svih strana i da zavire u njihovu unutrašnjost možda lekcije i iz najkomplikovanijih predmeta ne bi bile dosadne. Da je ovo i te kako moguće potvrđuju stručnjaci za nove tehnologije. Oni su, kako bi đacima olakšali borbu sa ovakvim lekcijama, uz pomoć 3D štampe, digitalnih strugova i laserskih sekača počeli da izrađuju trodimenzionalne prototipove geometrijskih predmeta, ćelija, organizama i drugih brojnih modela koji ne mogu da se nađu baš u svakom kabinetu za matematiku, fiziku, biologiju, hemiju… Na koje sve načine digitalna proizvodnja i

Nauka

30.05.2016 u 13:05

Okeane na Marsu zbrisali asteroidi

Dva velika cunamija, koje su izazvali udari asteroida, najverovatnije su uticali na to da površina Marsa, za koju pojedini naučnici smatraju da je bila prekrivena okeanima, danas izgleda kao pustinja. Kako u studiji objavljenoj u magazinu „Scientific Reports” pretpostavlja grupa međunarodnih naučnika, dva velika cunamija dogodila su se pre oko 3,4 milijarde godina i trajno izmenila sliku Crvene planete, čineći je danas neplodnim i suvim okruženjem, prosečne temperature od oko minus 60 stepeni celzijusa, preneo je Tanjug. Prvi cunami poplavio je oblast veću od oko 780.000 kvadratnih kilometara, a drugi oblast od oko 1,3 miliona kvadratnih kilometara, a oba su izazvana udarom velikih asteroida u površinu Marsa. Naučni su dokaze za te kataklizmičke događaje našli analizirajući

Beograd

26.05.2016 u 22:00

Stipendiranje omogućava mladima da se bave naukom

Svaki podstrek, naročito finansiranje istraživanja, neizmerno znači mladim istraživačima, jer u Srbiji naučnici teško žive – jednoglasni su najuspešniji znalci zaposleni u naučnim ustanovama kojima je osim motivisanosti, posvećenosti, istrajnosti i akademske čestitosti u radu zajednička i stipendija koja im je juče dodeljena u Muzeju nauke i tehnike. Osmoro naučnika multidisciplinarnim radovima u kojima se prepliću medicina, farmacija, biologija i hemija zavredeli su po 600.000 dinara vredne novčane podstreke. Finansijsku podršku da istraživanja sprovedu u delo osvojili su na nacionalnom konkursu „Pokreni se za nauku” u organizaciji Centra za razvoj liderstva i kompanije „Filip Moris”. Prijavila su se 132 kandidata za pet stipendija, koliko je bilo planirano. Ali kvalitet prijavljenih

Magazin

25.05.2016 u 12:01

Naučnici tvrde da i drveće spava

Ideja da hrast ili smreka noću „spavaju” deluje čudno, ali naučnici su prvi put uspeli da snime fizičke promene na drveću koje, na neki način, odgovaraju procesu spavanja kod ljudi i životinja. Kako je objavljeno na sajtu Tehničkog univerziteta u Beču, austrijski, finski i mađarski naučnici, koristeći laserske skenere, analizirali su promene u položaju grana i lišća dve breze, u Austriji i Finskoj. „Naši rezultati pokazali su da se drvo spusti tokom noći, što se može videti u promeni položaja grana i lišća”, rekao je Eu Putonen, sa finskog Instituta za geoprostorna istraživanja, preneo je Tanjug. On je dodao da promene nisu prevelike, svega deset centimetara za drvo visoko oko pet metara, ali da su sistematične i instrumenti mogu da ih zabeleže. Za merenje laserima naučnici su se

Nauka

21.05.2016 u 17:25

„Habl” snimio Mars u punom sjaju

NASA je objavila novi snimak Marsa koji je zabeležio svemirski teleskop „Habl”. Fotografija otkriva polarne kape i oblake nad crvenim pejzažem, a zabeležena je 12. maja, kada je Crvena planeta bila na „samo” 80 miliona kilometara o Zemlje. Inače, Mars će 30. maja biti na najmanjoj udaljenosti od Zemlje u poslednjih 11 godina – na oko 75 miliona kilometara. Velika tamna regija koja se vidi krajnje desno na fotografiji je Sirtis mejdžor planina, jedna od prvih koju su primetili astronomi još u 17. veku. Kristijan Hajgens ju je tada koristio kao referentnu tačku, kako bi merio brzinu rotacije Crvene planete. „Danas znamo da je Sirtis mejdžor drevni neaktivni vulkan”, saopštili su naučnici Nase. Velika ovalna struktura na jugu je basen „Helas planitija”, nastala pre oko 3,5 milijardi

Magazin

20.05.2016 u 16:13

Zemlja „dobila” kiseonik pre 2,33 milijarde godina

Prvi značajni, nepovratni priliv kiseonika u Zemljinu atmosferu dogodio se pre skoro 2,33 milijarde godina, što je, naposletku, dovelo do nastanka višećelijskog života. Naučnici su tek nedavno uspeli da marginu greške na tako velikom broju svedu na „svega” plus-minus sedam miliona godina. Na taj način, kako je navedeno u istraživanju stručnjaka američkog Instituta za tehnologiju Masačusets (MIT), koji je objavljen u naučnom magazinu „Sajens”, smanjena je dosadašnja margina greške koja je iznosila između deset miliona i više stotina miliona godina. Do otkrića su došli analiziranjem sedimentnih jezgra i određivanjem glavnog prelaza u obrascu maseno nezavisne frakcije izotopa sumpora (S-MIF), preneo je Tanjug. Iako danas 21 odsto Zemljine atmosfere čini kiseonik, taj gas nije oduvek

Алати за приступачност

Величина текста

Контраст

Обележавање линкова

Прилагођена читљивост

Tag: nauka