Субота, 20.06.2026.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.05	117.75	117.4
	102.44	103.06	102.75
	126.63	127.4	127.01

Дигиталне читуље

Дигитално издање

Таг: наука

Друштво

18.06.2016 у 22:00

И Срби граде најмоћнији телескоп на свету

Да ли сте знали да Србија учествује у изградњи најмоћнијег телескопа на свету, у пустињи Чилеа? Да је то највећи пројекат светске астрономске заједнице у последњој деценији и први на листи приоритета америчких експеримената, вредан милијарду и двеста милиона долара? Његов званични назив је Large Synoptic Survey Telescope (ЛССТ), а од тог џиновског телескопа очекују се одговори на многа отворена питања о Сунчевом систему и универзуму. Детектоваће објекте који су угрожавајући за судар са Земљом, а могуће је да ће омогућити и први поглед и на девету и најудаљенију планету Сунчевог система, названу „Девет”, која би требало да буде 10 пута масивнија од Земље. Уз САД и Чиле, у ЛССТ од самог почетка учествују и Србија и Француска

Магазин

15.06.2016 у 10:00

Рекордан број људи жели да постану астронаути

Вашингтон – Већина људи широм света који желе да истражују свемир, од малих ногу сањају да постану астронаути. Недавно се рекордан број њих – чак 18.300 људи пријавио за Насин програм „Астронаути кандидати 2017. године” у нади да ће да остваре тај сан. Америчкој свемирској агенцији ће бити потребно 18 месеци да изабере од осам до 14 кандидата, који ће похађати најновији курс за астронауте. Дакле, шансе да буду изабрани су мање од 0,08 одсто, што овај пријемни чини 65 пута тежим него онај за Универзитету Харвард, који прима 5,2 одсто студената од укупног броја пријављених, известио је „Глас Америке”. Шта је потребно да би кандидат био изабран за астронаута Насе недавно је указала шефица комисије Ен Ромер у свемирском центру „Џонсон” у близини Хјустона. Она је објаснила зашто тај

Друштво

09.06.2016 у 20:09

Због омашке у решењу владе научници неће остати без плате

У најновијем броју „Службеног гласника”, објављена је исправка Републичког секретаријата за законодавство, која се односи на једну реченицу у решењу којим је Влада Србије поништила конкурс за научноистраживачке пројекте. У Министарству просвете тврде да ће научнике ова грешка скупо да кошта, јер су просветне власти сад остале без правног основа да исплаћују зараду научницима. Такође нам је речено да грешка не може да се коригује исправком већ да је неопходно да поново заседа влада и донесе ново решење. Шта је било погрешно Исправка решења које је влада усвојила на седници 6. маја, дословце гласи: – У Решењу о поништењу аката о вредновању, избору, финансирању и праћењу пројеката из Програма основних истраживања и основних усмерених истраживања за период од 2016. до 2020.

Друштво

07.06.2016 у 21:05

Научници сад траже и поништавање Правилника о вредновању рада истраживача

Месец дана од обарања конкурса Министарства просвете за нови циклус научноистраживачких пројеката, научна заједница Србије је и даље у неизвесности. На новом конкурсу се ради и не ради, зависно од тога кога питате, а утисак је да је све стало у ишчекивању новог министра просвете и формирања Националног савета за научни и технолошки развој. – Државни секретар др Вера Дондур и ресорни помоћници министра просвете имали су серију појединачних састанака са научницима. Међутим, осим захтева за оставкама, није изнет ниједан формални предлог. Осим тога, заједнички став на првом састанку био је да се сачека формирање новог Савета за науку и технолошки развој – кажу за наш лист у Министарству просвете. Наши саговорници из научне заједнице тврде да никаквих састанака осим једног није било и да

Живот и стил

30.05.2016 у 14:10

Људске кости и наставни модели уз помоћ 3Д штампача

Питагорина теорема или развој ћелија у људском телу лекције су које сваки школарац, хтео-не хтео, мора да савлада. Али, ове и многе друге теме, са много теорије, често су сувопарне. Када би Питагорин троугао и људску ћелију ђаци могли да осмотре са свих страна и да завире у њихову унутрашњост можда лекције и из најкомпликованијих предмета не би биле досадне. Да је ово и те како могуће потврђују стручњаци за нове технологије. Они су, како би ђацима олакшали борбу са оваквим лекцијама, уз помоћ 3Д штампе, дигиталних стругова и ласерских секача почели да израђују тродимензионалне прототипове геометријских предмета, ћелија, организама и других бројних модела који не могу да се нађу баш у сваком кабинету за математику, физику, биологију, хемију… На које све начине дигитална производња и

Наука

30.05.2016 у 13:05

Океане на Марсу збрисали астероиди

Два велика цунамија, које су изазвали удари астероида, највероватније су утицали на то да површина Марса, за коју поједини научници сматрају да је била прекривена океанима, данас изгледа као пустиња. Како у студији објављеној у магазину „Scientific Reports” претпоставља група међународних научника, два велика цунамија догодила су се пре око 3,4 милијарде година и трајно изменила слику Црвене планете, чинећи је данас неплодним и сувим окружењем, просечне температуре од око минус 60 степени целзијуса, пренео је Танјуг. Први цунами поплавио је област већу од око 780.000 квадратних километара, а други област од око 1,3 милиона квадратних километара, а оба су изазвана ударом великих астероида у површину Марса. Научни су доказе за те катаклизмичке догађаје нашли анализирајући

Београд

26.05.2016 у 22:00

Стипендирање омогућава младима да се баве науком

Сваки подстрек, нарочито финансирање истраживања, неизмерно значи младим истраживачима, јер у Србији научници тешко живе – једногласни су најуспешнији зналци запослени у научним установама којима је осим мотивисаности, посвећености, истрајности и академске честитости у раду заједничка и стипендија која им је јуче додељена у Музеју науке и технике. Осморо научника мултидисциплинарним радовима у којима се преплићу медицина, фармација, биологија и хемија завредели су по 600.000 динара вредне новчане подстреке. Финансијску подршку да истраживања спроведу у дело освојили су на националном конкурсу „Покрени се за науку” у организацији Центра за развој лидерства и компаније „Филип Морис”. Пријавилa су се 132 кандидата за пет стипендија, колико је било планирано. Али квалитет пријављених

Магазин

25.05.2016 у 12:01

Научници тврде да и дрвеће спава

Идеја да храст или смрека ноћу „спавају” делује чудно, али научници су први пут успели да сниме физичке промене на дрвећу које, на неки начин, одговарају процесу спавања код људи и животиња. Како је објављено на сајту Техничког универзитета у Бечу, аустријски, фински и мађарски научници, користећи ласерске скенере, анализирали су промене у положају грана и лишћа две брезе, у Аустрији и Финској. „Наши резултати показали су да се дрво спусти током ноћи, што се може видети у промени положаја грана и лишћа”, рекао је Еу Путонен, са финског Института за геопросторна истраживања, пренео је Танјуг. Он је додао да промене нису превелике, свега десет центиметара за дрво високо око пет метара, али да су систематичне и инструменти могу да их забележе. За мерење ласерима научници су се

Наука

21.05.2016 у 17:25

„Хабл” снимио Марс у пуном сјају

НАСА је објавила нови снимак Марса који је забележио свемирски телескоп „Хабл”. Фотографија открива поларне капе и облаке над црвеним пејзажем, а забележена је 12. маја, када је Црвена планета била на „само” 80 милиона километара о Земље. Иначе, Марс ће 30. маја бити на најмањој удаљености од Земље у последњих 11 година – на око 75 милиона километара. Велика тамна регија која се види крајње десно на фотографији је Сиртис мејџор планина, једна од првих коју су приметили астрономи још у 17. веку. Кристијан Хајгенс ју је тада користио као референтну тачку, како би мерио брзину ротације Црвене планете. „Данас знамо да је Сиртис мејџор древни неактивни вулкан”, саопштили су научници Насе. Велика овална структура на југу је басен „Хелас планитија”, настала пре око 3,5 милијарди година

Магазин

20.05.2016 у 16:13

Земља „добила” кисеоник пре 2,33 милијарде година

Први значајни, неповратни прилив кисеоника у Земљину атмосферу догодио се пре скоро 2,33 милијарде година, што је, напослетку, довело до настанка вишећелијског живота. Научници су тек недавно успели да маргину грешке на тако великом броју сведу на „свега” плус-минус седам милиона година. На тај начин, како је наведено у истраживању стручњака америчког Института за технологију Масачусетс (МИТ), који је објављен у научном магазину „Сајенс”, смањена је досадашња маргина грешке која је износила између десет милиона и више стотина милиона година. До открића су дошли анализирањем седиментних језгра и одређивањем главног прелаза у обрасцу масено независне фракције изотопа сумпора (С-МИФ), пренео је Танјуг. Иако данас 21 одсто Земљине атмосфере чини кисеоник, тај гас није одувек био

Претходна Следећа

Почетна / Тагови

20.06.2026 у 16:51

Најмање 15 тела миграната испливало на обалу источне Либије

20.06.2026 у 16:47

Пожар у летовалишту Бајахибе, страдала жена, 1.700 гостију евакуисано

20.06.2026 у 16:43

Блокадери покушавају да претње Вучићу и држави представе као „обичне фразе“

20.06.2026 у 16:38

Ухпшени малолетници у Валенсији који су мачетом повредили девојчицу

20.06.2026 у 16:30

Вучић сутра обилази диспечерски центар за управљање саобраћајем возова

20.06.2026 у 16:20

Нови Сад преплављен хрватским таблицама, блокирали и места за инвалиде