Tag: nauka

Prvi humanoidni robot astronaut – robonaut 2 ili R2, koji je Američka svemirska agencija (NASA) poslala u februaru ove godine u svemir, probudio se na Međunarodnoj svemirskoj stanici (MSS) i poslao svoju prvu poruku na Tviteru.„Ovi elektroni pružaju dobar osećaj! Mali korak za čovečanstvo, ali ogroman skok za limenu vrstu”, poručio je R2 putem svog naloga @astrorobonaut. R2 ima već 40.000...

Da li je čovek svoju veštinu istrebljenja bližnjih i ostalih preneo na nevidljivo bojno polje (sićušni živi svet vidljiv jedino pod velikim mikroskopskim uvećanjem)? Još nismo, na žalost, u saznanju da li su je mikroorganizmi milijardama godina međusobno upražnjavali, ostavljajući je ljudskom rodu u evoluciono nasleđe. To više nije važno: do sada su postojali ljudi-samoubice, a od sada...

Mikrofosili koji su pronađeni u Australiji pokazuju da su pre 3,4 milijarde godina bakterije živele na Zemlji gde nije bilo kiseonika, što je otkriće koje ohrabruje zagovornike teze da na Marsu, bez ili sa malo kiseonika, možda postoji život, prenele su agencije. Uzorci su uzeti iz najudaljenijeg regiona Zapadne Australije, sa mesta Streli Pul gde su mikrobi, posle smrti, sačuvani u komadima...

Osnivač i direktor Instituta za proučavanje odnosa tehnologije i identiteta naMIT-u (Massachusetts Institute of Technology, USA) i klinički psiholog Šeri Terkl više od tri decenije izučava naše promenljive veze sa digitalnom kulturom, prikazujući kako mobilne tehnologije, socijalne mreže i humanoidna robotika menjaju naš rad, porodicu i identitet. U svojoj najnovijoj knjizi „Sami zajedno”,koja...

  „Ne postoji ništa toliko apsurdno

što neki filozof već nije rekao”

Ciceron

Putovanje kroz „vremenske crvotočine” (ili „kosmičke prečice”) i dalje je izvan dosega ljudske vrste. Konačnu granicu kretanja teorijski je uobličio slavni Albert Ajnštajn još 1905. godine, „čudesne godine” (annus mirabilis) kako su je kasnije prozvali, ustvrdivši da ništa (ama baš...

Da li su uporni tragači, najzad, ugledali jedva primetan otisak „Božje čestice” (Higsov bozon)? Najveća naučna potraga u istoriji – još nije uspela, ni u prvim nagoveštajima, iako su proteklih dana stizale protivrečne novosti. Jedne su kazivale da nam se ukazala, druge da nije. Za sada, više verujte prvim glasnicima. Kada su početkom godine u najvećem akceleratoru (ubrzivač i sudarač čestica)...

Jupiterove uskovitlane oblake možete opaziti kroz običan teleskop koji ste kupili u prodavnici. Ali da izbliza osmotrite pobesnele oluje, prošarane poprečnim rumenim šarama, koje se protežu stotinama hiljada kilometara oko polutara, morate se približiti najvećoj planeti u Sunčevoj porodici. Amerikanci su odlučili da zavire ispod podivljalog okeana gasova i tečnosti i da otkriju šta se krije u...

Svet je 6. avgusta 1945. godine zakoračio u nuklearno doba, kada su Amerikanci bacili prvu atomsku bombu na Hirošimu, a tri dana kasnije i na Nagasaki. Surova odmazda za mučki napad Japanaca na Perl Harbor 7. decembra 1941. Posle prve eksplozije vlada Japana je protokolarnim ćutanjem odbacila ultimatum, nakon druge je pristala na bezuslovnu predaju. Ali zlokobnim događajima prethodile su godine...

S obzirom da se u pravo vreme našao na pravom mestu, profesor dr Krunoslav Subotić iz Instituta „Vinča” jedini je naš fizičar koji se sreo i razgovarao s trojicom tvoraca atomske bombe – dvojicom Amerikanaca i jednim Rusom. „Politika” je u prilici da prva objavi neke dogodovštine. Glen Siborg (1912–1999), ovenčan Nobelovom nagradom za otkriće odvajanja plutonijuma, jedan je od znamenitih...

Svetski okeani se podižu, kao da spremaju veliku pobunu. Do kraja stoleća, narašće najmanje za metar, u to malo koji znalac sumnja. Istraživači sa Univerziteta Arizona skoro su uporedili paleoklimatske podatke i međudejstvo okeana i atmosfere koje su dočarali na računaru. Šta su to ustanovili? Zbog porasta prosečne temperature, prevashodno izazvanog povećanim ispuštanjem gasova „staklene bašte”,...